Башчанска плоча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Башчанска плоча је један од најстаријих пронађених споменика написан на глагољици, који потиче из 11. века.[1] Табла је нађена у цркви свете Луције у Јурандвору код Башке на острву Крк 1851. Од 1934. оригинал се чува у Хрватској академији знаности и умјетности у Загребу.[2] Још два дела су нађена 1957. године.

Башчанска плоча

Уклесани камен бележи донацију земље од хрватског краља Звонимира бенедиктинском манастиру за време опата Држихе. Натпис је уклесан глагољицом на старохрватском, који је мешавина чакавског наречја и црквенословенског језика.

Плоча је приказана на новчаници од 100 куна, која је издавана између 1993. и 2002.[3]

Садржај[уреди]

  1. инвокација (дозивање Бога),
  2. запис опата Држихе којим тврди да је хрватски краљ Дмитар Звонимир поклонио цркви Свете Луције земљиште за шта наводи сведоке,
  3. сведочење опада Добровита да је са деветеро браће саградио цркву за време кнеза Космата.

Натпис на Башчанској плочи[уреди]

Оригиналан текст Исти текст на српском

В име Оца и Сина и Светаго Духа. Аз опат Држиха писах се о ледине јуже да Звонимир, краљ хрватскиј в дни своје в светују Луцију. Ми жупан Десимира Крбаве, Мратинац Луце, Прибинеб пос'л Винодоле, Јаков в отоце. Да иже порече, клни и Бог и дванајст апостола и четири евањелисти, и светја Луција. Амен. Да иже сде живе, та моли за ње Бога. Аз опат Добровит з'дах црекв сију и својеју братију с деветију в дни кнеза Космата обладајућаго всу Краину: И беше в та дни Микула в Оточци с светју Луцију в једино.

У име Оца и Сина и Светога Духа. Ја опат Држиха писах то о ледини коју даде Звонимир, краљ хрватски, у своје дане светој Луцији пред сведоцима: жупаном Десимиром из Крбаве, Мартином из Лике, Прибенегом из Винодола, Јаковом из Отока. Тко то порекне, нека га Бог прокуне и 12 апостола и 4 еванђелиста и света Луција. Амен. Да тко овде живи, моли за нас Бога. Ја опат Добровит зидах ову цркву са своје деветеро браће у дане кнеза Космата који је владао целом Крајином. И у те дане био је (самостан) св. Микуле у Оточцу са светом Луцијом у заједници.

Као доказ постојања хрватског краља Звонимира дуго се наводила тзв. “Башћанска плоча” коју су идеолози хрватства називали “темељним спомеником хрватске писмености” и датирали је у 11. вијек. На тој плочи неки свећеник спомиње краља Звонимира. Плочу је “пронашао” Иван Кукуљевић Сакцински. Међутим, најновије анализе су показале да је плоча фалсификат. Облик и стил плоче немају везе са 11. вијеком. Црква у којој је плоча пронађена грађена је најраније у 14. вијеку у стилу касне романике. Како је плоча кориштена у цркви као преграда, израђена је када и црква. На плочи се налазио неки рељеф преко којег су фалсификатори уклесали садашњи текст. Када је све ово откривено, хрватски су историчари рекли да иако је плоча фаслификат, можда је постојао неки текст који спомиње Звонимира, па је стољећима касније исклесан у плочи. Можда, а можда га је исклесао и ванземаљац.

Референце[уреди]

  1. ^ Margetić (2007), стр. 11–12
  2. ^ „Bašćanska ploča”. ihjj.hr (на језику: Croatian). Institute of Croatian Language and Linguistics. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2014. Приступљено 18. 10. 2014. 
  3. ^ Features of Kuna Banknotes Archived 20090506012028 at hnb.hr Error: unknown archive URL: 100 kuna Archived 20110604014157 at hnb.hr Error: unknown archive URL (1993 issue) & 100 kuna Archived 20110604014201 at hnb.hr Error: unknown archive URL (2002 issue). – Retrieved on 30 March 2009.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]