Бегова кула

С Википедије, слободне енциклопедије
Бегова кула, фотографисано 1958. године

Бегова кула (Бегова воденица) била је једна од двадесетак воденица које су се некад налазиле на Градашничкој реци у непосредној околини Пирота. Подигнута је почетком 19. века, а посебно је била интересантна због тога што је поред саме воденице изграђен стамбени део који је следио стил варошких стамбених кућа 19. века.[1] Објекат је архитектонски био занимљив и због чињенице да је приземље стамбеног дела било озидано масивним каменим зидом са уским отворима налик пушкарницама, што су неки аутори приписивали могућој одбрамбеној функцији овог нивоа.[2]

По свој прилици, Бегова кула урушила се последњих деценија 20. века. Већ почетком шездесетих година 20. века могло се констатовати да се грађевина налази у веома лошем стању и да јој прети урушавање.[1] У Генералном плану Пирота с почетка 21. века наведено је да објекат више не постоји, премда исти документ потврђује да је Бегова кула била међу грађевинама које су имале статус културног добра и уживале третман претходне заштите.[3] Према доступним мапама са уцртаним споменицима културе града Пирота, Бегова кула налазила се на обали Градашничке реке у нивоу данашње бувље пијаце.[4]

Две фотографије Бегове куле начињене 1958. године налазе се у докторској дисертацији Визуелни идентитет Пирота у XIX веку ауторке Тијане Зебић на страници 98.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Петровић, Невенка (1961). „Две воденице код пирота” (PDF). Саопштења. Републички завод за заштиту споменика културе. 
  2. ^ Радовић, Александар (1977). „Заштита и презентација објеката и целина старе варошке архитектуре у Пироту”. Пиротски зборник. 8—9: 356, 360. 
  3. ^ „Генерални план Пирота” (PDF). Град Пирот. 
  4. ^ Љубенов, Горица (2015). Декоративно обликовање традиционалне народне архитектуре у региону Старе планине (PDF). Универзитет у Београду, Архитектонски факултет. стр. 298. 
  5. ^ Зебић, Тијана (2021). Визуелни идентитет Пирота у ХIX веку (PDF). Универзитет у Београду, Филозофски факултет. стр. 98. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  1. Борисав Јовановић, Стари занати Пирота и околине, Пирот 2012, 79.
  2. Борислава Лилић, Историја Пирота и околине. Део 1, Пирот у периоду турске власти 1804-1878, Пирот 1994.
  3. Драган Јовановић и Братислав Златков, Сеоски туризам, Пирот 2020.