Београдски грбовник II
Београдски грбовник II је један од најстаријих преписа изгубљеног зборника грбова рађеног око 1590. године за адмирала Петра Гргурића Охмућевића. Охмучевићев грбовник, представља почетак тзв. илирске хералдике тј. хералдике јужнословенских земаља.
Београдски грбовник II се налази у Музеју примењене уметности у Београду.[1] Купио га је 1936. године југословенски конзул у Грацу у антикваријату Giеhofer und Rauchburg у Бечу, а у Музеју се налази од 1963. године. Грбовник је рађен на хартији чији водени знаци одговарају периоду између 1574. и 1603. године. Стога, иако је од стране антикваријата код којег је набављен датиран са 1620. годином, Загорка Јанц верује да се може датирати најкасније са 1615. годином. Исти аутор сматра да је овај препис настао негде у средњој Европи, највероватније у Бечу, за некога од млађе гране Охмучевића, као и да је ближи изгубљеном прототипу од свих до сада познатих преписа.“ Грбовник има димензије 35x24 цм и састоји се од 158 пагинираних и три непагинирана листа. Пагинација је вршена арапским цифрама. Недостају оригинални наслов, уводни текст и азбучни регистар породица. На првом празном листу новије хартије стоји кратак наслов Insignia illyrici et Familiarum Illyricarum suis coloribus distincta. Натписи испод знамења писани су само латиницом, али то није урађено једнообразно, већ се према типовима слова може претпоставити да је текст писало више мајстора. У односу на грбовник Коренић-Неорић има мањих разлика у изгледу знамења, као и у начину писања власте оских презимена. Веће разлике су: на листу 15 стоји Primordiae et Rumaniae, на листу 77 пише Сihorich-Nehorich, на листовима 106 - 107 је знамење породице Ugrinouich (код Коренић-Неорића на листу 106 је грб породица Рахacich, а на листу 107 Ugrinovich). Мањег неслагања има и у распореду знамења на листовима 133 (Kobilich) и 136 (Prelasovich) којима су у односу на Коренић-Неорић замењена места. На листу 78 налази се знамење породице Zetinich које је у Коренић-Неорићу замењено са Вукославић. Накнадно је додат лист 158 на којем се налази грб породице Mihielovich. Ово знамење је рађено другом руком и не налази се у осталим преписима.[2]
Рукопис има 158 нумерисаних страна, на којима су представљени грбови Српског царства, десет јужнословенских земаља, државе цара Уроша и грбови 141 племићке породице.
Грбови су сликани бојом, без шрафирања, са доста злата. Београдски грбовник II се данас чува у Музеју примењене уметности у Београду.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Музеј примењене уметности-Београд, инвентарски број 9869; З. Јанц, Непознати грбовник породице Охмучевића, 61-74; А. Матковски, Грбовите на Македонија, 89-92. Други назив – Београдски грбовник II — дао је Александар Палавестра који сматра да је то далеко прикладније име а број га разликује од Београдскиог грбовника који је изгорео 1941. године. А. Палавестра, Коментари, 269.
- ^ Срђан Рудић: Властела илирског грбовника, Београд, стр. 66
- ^ Зорић, Иванка, ур. (2005). Музеј примењене уметности : 1950–2005. Београд: Музеј примењене уметности. стр. 128—129. ISBN 978-86-7415-099-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
- Banac, Ivo (1991). Grbovi: Biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
- Lovrenović, Dubravko (2004). „Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjevekovlje” (PDF). Bosna Franciscana. 12 (21): 173—203.
- Марушић, Бранко (2005). О основним питањима српске хералдике. Београд: Књижевна омладина Србије.
- Милићевић, Милић (1995). Грб Србије: Развој кроз историју. Београд: Службени гласник.
- Новаковић, Стојан (1884). Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности. Београд: Краљевско-српска државна штампарија.
- Палавестра, Александар (1996). „Лондонски грбовник и илирска хералдика”. Даница. 3: 96—108.
- Палавестра, Александар (2006). Београдски грбовник II и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности.
- Палавестра, Александар (2010). Илирски грбовници и други хералдички радови. Београд: Завод за уџбенике. COBISS.SR 178966796
- Палавестра, Александар (2010). „Измишљање традиције: илирска хералдика”. Етноантрополошки проблеми. 5 (3): 183—199.
- Рудић, Срђан (2006). Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт САНУ.
- Solovjev, Aleksandar (1954). „Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu: Arheologija. 9: 87—135.
- Соловјев, Александар (2000). Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет.
- Ćosić, Stjepan (2015). Ideologija rodoslovlja: Korjenić-Neorićev grbovnik iz 1595. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.
| .svg) | |
