Стематографија
| Стематографија | |
|---|---|
 Друго издање, Загреб 1702. | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Stemmatographia sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio |
| Аутор | Павле Ритер Витезовић |
| Земља | Хабсбуршка монархија |
| Језик | латински |
| Жанр | хералдика са историјом |
| Издавање | |
| Датум | 1701. |
| Превод | |
| Преводилац | Грбословље или приказивање, опис и рестаурација илирских грбова |
Стематографија, позната под пуним називом „Stemmatographia sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio” (превод: Грбословље или приказивање, опис и рестаурација илирских грбова), је хералдички есеј који је написао и илустровао Павле Ритер Витезовић, а првобитно је објављен 1701. године, највјероватније у Бечу.[1]
Историјат објаве
[уреди | уреди извор]Његово прво издање објављено је 1701. године, највjероватније у Бечу, с обзиром на то да место штампања никада није експлицитно наведено. Друго издање објавио је Витезовић у Загребу, 1702 године. У предговору другог издања, он напомиње да је „прво издање штампано и објављено у великом броју примјерака, распродато и да постоји велико интересовање, што је довело до објављивања другог издања дјела“.[2] Сматра се једним од Витезовићевих најпопуларнијих дијела.[3]
Званичној аустријској политици одговарала је Витезовићева Stemmatographia у којој су били заступљени грбови земаља и покрајина - тада једним дијелом у оквиру Османског царства - које би Аустрија могла припојити након протјеривања Турака са Балкана.[4]
Опис дјела
[уреди | уреди извор]Оригинално дјело садржи укупно 56 грбова из различитих земаља које је нацртао Витезовић,[3] а који су поређани по абецедном реду. Свака страница књиге садржи гравуру грба, заједно са његовим именом украсним словима и два латинска двостиха који описују или тумаче грб. Приказане територије се крећу од Московља, преко Пољске, Аустрије, Илирије, Албаније и Турске. Књига садржи и историјске, фиктивне и савремене грбове,[3] укључујући и оне бивших римских провинција.[5] Приликом стварања свог дјела, Витезовић је користио разне изворе, као што су печати, новчићи, камени споменици. На крају Стематографије, он наводи кратак опис сваког приказаног грба.[6]
Сам Витезовић је изјавио да су му намјере биле да открије сваки појединачни грб сваког краљевства, покрајине, значајног града и тврђаве Илирика, као и њихове обичаје, природу и кретање племена. Према тврдњама Љубовића, намјеравао је да објави посебну књигу у којој ће детаљно описати сваку племићку лозу, укључујући и оне који су од њих потекли у другим европским земљама.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Лещиловская И. И. "Стематография" в контексте сербской культуры середины XVIII века // Сербская культура XVIII века. — М.: Институт славяноведения и балканистики РАН, 1994. — С. 51—53. — 289 с. — ISBN 5-87141-001-4.
- Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
- Banac, Ivo (1991). Grbovi: Biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
- Lovrenović, Dubravko (2004). „Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjevekovlje” (PDF). Bosna Franciscana. 12 (21): 173—203.
- Марушић, Бранко (2005). О основним питањима српске хералдике. Београд: Књижевна омладина Србије.
- Милићевић, Милић (1995). Грб Србије: Развој кроз историју. Београд: Службени гласник.
- Новаковић, Стојан (1884). Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности. Београд: Краљевско-српска државна штампарија. Архивирано из оригинала 07. 04. 2023. г. Приступљено 14. 09. 2024.
- Палавестра, Александар (1996). „Лондонски грбовник и илирска хералдика”. Даница. 3: 96—108.
- Палавестра, Александар (2006). Београдски грбовник II и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности.
- Палавестра, Александар (2010). Илирски грбовници и други хералдички радови. Београд: Завод за уџбенике.
- Палавестра, Александар (2010). „Измишљање традиције: илирска хералдика”. Етноантрополошки проблеми. 5 (3): 183—199.
- Рудић, Срђан (2006). Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт САНУ.
- Solovjev, Aleksandar (1954). „Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu: Arheologija. 9: 87—135.
- Соловјев, Александар (2000). Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет.
- Ćosić, Stjepan (2015). Ideologija rodoslovlja: Korjenić-Neorićev grbovnik iz 1595. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.
