Пређи на садржај

Драгомир Ацовић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Драгомир М. Ацовић)
Драгомир Ацовић
Лични подаци
Датум рођења(1943-07-14)14. јул 1943.(81 год.)
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија (дејуре)
Подручје Војног заповедника у Србији (дефакто)
ОбразовањеАрхитектонски факултет
Научни рад
ПољеАрхитектура
Историја уметности
Хералдика
Вексилологија
Фалеристика
ИнституцијаУниверзитет у Београду
УченициДушан Бабац
НаградеОрден Белог орла
Орден Карађорђеве звезде

Драгомир Ацовић (Београд, 14. јул 1943) српски је архитекта, историчар уметности, публициста, хералдичар, вексилолог, и фалеристичар. Члан је крунског већа и бивши председник крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Рођен је од оца Милована, лекара и мајке Персиде рођене Нешковић.[1] Његов деда Радисав и стриц Александар били су државни службеници и блиски пријатељи династије Карађорђевић.[2] Основну школу и гимназију је похађао у Београду. Након завршене гимназије уписује два факултета, архитектонски и филозофски. Током студија одлучује се за архитектуру на којој и дипломира 1967. године код професора Станка Клиске. Тада прекида студије историје уметности.

Од 1968. до 1970. године био је запослен у грађевинском предузећу “Нови Београд”, као приправник у Одељењу припреме радова, потом као инжењер градилишта на више објеката (“Тестера” на Коњарнику I) а потом и као шеф градилишта (“Београдска пивара” и “солитери Баново Брдо”). Од 1970. до 1972. постављен је за надзорног органа Одељења за инвестициону градњу на Општини Чукарица. Од 1972. до 1985. године, запослен је у предузећу за пројектовање и инжењеринг “Архитектура и урбанизам” као Шеф Архитектонског бироа, потом Главни технолог а затим и Главни пројектант за пројекте у иностранству. Од 1985. до 1992. године, био је директор маркетинга у Предузећу за пројектовање и консалтинг “Биро 71”.

Од 1992. године је сувласник предузећа „Грифон“ које се бави консалтингом, пројектовањем и инжењерингом.

Од 2000. до 2011. године био је главни архитекта на изградњи и унутрашњој декорацији Храма Светог Саве. У том периоду на оснивачкој скупштини Инжињерске коморе Србије 2003. године изабран је за председника Скупштине. Мандат му се завршио 2008. године.[3]

Хералдичко друштво

[уреди | уреди извор]
Српски књижевници Љубивоје Ршумовић, Милован Данојлић и Матија Бећковић и архитекта Драгомир Ацовић

Српско друштво за хералдику, генеалогију, вексилологију, и фалеристику „Бели Орао“ основао је са још једанаест интелектуалаца 9. децембра 1991. године. Дуги низ година био је председник, главни хералд и ко-председавајући Регистра грбова и уредник „Стематографије“ а данас је почасни председник. Такође је члан је Америчког Друштва за ордене и медаље, Друштва за проучавање ордена и медаља Уједињеног Краљевства, Швајцарског фалеристичког друштва, Уније немачких фалериста (БДОС) и хералдичких друштава Енглеске, Украјине и Русије. Члан је Европског друштва културе.

Саветодавна тела круне

[уреди | уреди извор]

Члан је крунског већа од 1991. године и председавајући крунског савета, краљевског дома Карађорђевића. Фебруара 1991. године, његовом заслугом регулисано је Меморандумом о краљевским југословенским и српским орденима, статус о садашњој и будућој употреби. До тада краљевски ордени су додељивали повремено. Одлукама од 15. фебруара 2002. године, старешина краљевског дома регулисао је пословање Канцеларије краљевских ордена и прописао одговарајуће акте у ингеренцији круне. Био је канцелар краљевских ордена од 2007. до 2013. и председник крунског савета до 1. марта 2024. године.[4]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Одабрани радови

[уреди | уреди извор]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Хералдика

[уреди | уреди извор]

Фалеристика

[уреди | уреди извор]
  • Историја бугарске фалеристике
  • Српски Краљевски орден Милоша Великог
  • Срби изван Србије-Руски Срби (коаутор).

Више од три стотине новинских чланака (архитектура, пројектни менаџмент, хералдика, фалеристика, архонтологија, популарне теме…) итд.

  • Српска круна, Београд 2003. (коаутор са Н. Николић)
  • Хералдика и Срби, Београд 2008.
  • Историја и рад Друштва за подизање Храма светог Саве, Београд 2009.
  • Храм светог Саве на Врачару, Београд 2009.
  • Слава и част: Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима, Београд 2013.
  • Поглед у Храм, Београд 2014.
  • Николај Краснов - Албум сећања, Београд 2017.
  • Верност и вера: одликовања православних и дохалдиконских цркава, Београд 2019.
  • Водич Београд, Београд 2019.

Каталози изложби

[уреди | уреди извор]
  • Инсигније династије Карађорђевић, Београд 2006. (коаутор са Д. Његован и С. Илин).
  • Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов, Београд 2013. (коаутор са Г. Гордић, В. Камилић, и Б. Црвенковић).
  • Одликовања у Карађорђевом дому, Београд 2016. (коаутор са Љ. Грујић).

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част - Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2. 
  • Ацовић, Драгомир (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-15093-6. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]