Бимбетка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Пећинска склоништа Бимбетка
Назив на званичном списку светске баштине
Bhimbetka Cave Paintings.jpg
Локација  Индија
Тип Културно добро
Критеријум ii, iii, iv
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 2007. (31. седница)

Бимбетка (девангари санскрт: भीमबेटका पाषाण आश्रय) је праисторијски археолошки локалитет неколико пећина у области Раисен, у индијској држави Мадја Прадеш, 45 км од Бопала. У њој су пронађени најстарији трагови људи у Индији, и зато се претпоставља да су неке од пећина биле насељене више од 100.000 година.[1] На зидовима неких пећина налазе се палеолитске слике старе око 30.000 година, због чега су пећине Бимбетке уписане на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.

Једно од осликаних склоништа у стенама Бимбетке

Назив му потиче од божанског хероја Бима из епа Махабхарата, који је био познат по својој великој снази, те Бимбаитка значи "Место где седи Бима".[2]

Цело ово подручје природних склоништа у стенама је прекривено густом вегетацијом због обиља извора воде, и сличи другим палеолитичким локалитетима са сликама као што су Национални парк Какаду (Аустралија), и Праисторијски локалитети у долини Везер (Француска).

Индијски археолог, Др. Вишни С. Ваканкар, је 1957. године путујући возом за Бопал спазио формације стена сличне онима у Шпанији и Француској где су пронађене праисторијске слике. Следеће године је отпочео истраживати ово подручје. Од тада до данас откривено је више од 700 склоништа у стенама, 243 у Бимбетки и 178 у оближњем Лака Јуару. У Бимбетки су 1990—91. године пронађени остаци најстаријих зидова и подова, као и најстарији петроглифи на свету (око 290.000 до чак 700.000 година стари, што их чини најстаријим људским изразом на свету.[3])[4][5]

На бројним сликама приказани су мотиви разних животиња (говеда, тигрови, лавови, крокодили, коњи, битке животиња, итд.), али и мезолитски призори људског живота попут лова, порођаја, кола и светковина, јахања слонова, верских церемонија и погреба; те бројни апстрактни симболи, али и прикази предео који их је окруживао. Углавном су изведени у црвеној и белој боји, а понегде зеленом и жутом, добивени од природних материјала попут земље, биљака и животињске масти. Добро су сачувани јер су боје оксидирале с великом концентрацијом гвожђа у стенама.

Осликавање у Бимбетки је потрајало све до Средњег века када њихов уметнички квалитет бледи (углавном геметријски симболи) и користе се неквалитетнији материјали.

Извори[уреди]

  1. Bhimbetka na originsnet.org Preuzeto 10. lipnja 2011.
  2. Yashodhar Mathpal, Prehistoric Painting Of Bhimbetka, 1984.. pp. 25.
  3. Bhimbetka, Auditorium Cave, Madhya Pradesh: Acheulian Petroglyph Site, c. 200,000 - 500,000 BP na origins.net Preuzeto 10. lipnja 2011.
  4. Bhimbetka rock shelters - galleries of the most ancient art na wondermondo.com Preuzeto 10. lipnja 2011.
  5. Auditorium Cave & Daraki-Chattan Petroglyphs na visual-arts-cork.com Preuzeto 10. lipnja 2011.


Спољашње везе[уреди]