Пређи на садржај

Константин Станиславски

С Википедије, слободне енциклопедије
Константин Станиславски
Константин Станиславски
Пуно имеКонстантин Сергејевич Станиславски
Датум рођења(1863-01-05)5. јануар 1863.
Место рођењаМосква,  Руска Империја
Датум смрти7. август 1938.(1938-08-07) (75 год.)
Место смртиМосква,  СССР
СупружникМарија Петровна Лилина
РодитељиСергеј Алексејев
Јелисавета Јаковљева

Константин Сергејевич Станиславски (рус. Константин Сергеевич Станиславский; Москва, 5. јануар 1863 — Москва, 7. август 1938) је био руски позоришни глумац, театролог и режисер.[1] Он је оснивач Художественог театра у Москви 1898. и уметнички руководилац и идеолог тог позоришта до краја живота 1938. Као велики позоришни иноватор имао је значајан утицај на савременике. Био је широко препознат као изванредан карактерни глумац и бројне продукције које је режирао стекле су му репутацију једног од водећих позоришних редитеља своје генерације.[2] Његов главни извор славе и утицаја почива на његовом 'систему' глумачке обуке, припреме и технике пробе.[3]

Станиславски (његово уметничко име) наступао је и режирао као аматер све до своје 33. године, када је са Владимиром Немировичем-Данченком, након легендарне 18-сатне дискусије, основао светски познату компанију Московског уметничког позоришта (МАТ).[4] Његове утицајне турнеје по Европи (1906) и САД (1923–24) и прекретничке продукције Галеба (1898) и Хамлета (1911–12) успоставиле су његову репутацију и отвориле нове могућности за позоришну уметност.[5] Помоћу МАТ-а Станиславски је имао кључну улогу у промоцији нове руске драме свог доба - углавном дела Антона Чехова, Максима Горког и Михаила Булгакова - публици у Москви и широм света; поставио је и хваљене продукције широког спектра класичних руских и европских драма.[6]

Сарађивао је са редитељем и дизајнером Едвардом Гордоном Крејгом и имао је формативну улогу у развоју неколико других водећих практичара, укључујући Всеволода Мејерхолда (кога је Станиславски сматрао својим „јединим наследником у позоришту“), Јевгенија Вахтангова и Михаела Чекова.[7] На прослави 30-годишњице МАТ-а 1928. године, масовни срчани удар на сцени окончао је његову глумачку каријеру (мада је сачекао док завеса није пала пре него што је затражио медицинску помоћ).[8] Он је наставио је да режира, подучава и пише о глуми до своје смрти неколико недеља пре објављивања првог тома свог великог животног дела, глумачког приручника Глумачки Рад (1938).[9] Он је одликован Орденом црвеног барјака и Орденом Лењина, и први је добио титулу Народног уметника СССР-а.[10]

Станиславски је писао да „нема ништа досадније од глумачке биографије” и да „глумцима треба забранити да говоре о себи”.[11] На захтев једног америчког издавача, међутим, невољно је пристао да напише своју аутобиографију, Мој живот у уметности (први пут објављену на енглеском 1924. и у ревидираном издању на руском језику 1926. године), иако је њен извештај о његовом уметничком развоју није увек тачан.[12] Објављене су три биографије на енглеском језику: Станиславски: Живот (1950) Дејвида Магаршака; Станиславски: његов живот и уметност Жана Бенедетија (1988, ревидирано и проширено 1999)[13]] и Николаја М. Горчакова „Станиславски режира“ (1954).[н. 1] Преведени енглески превод Елене Полиакове руске биографије Станиславског из 1977. такође је објављен 1982. године.

Преглед система

[уреди | уреди извор]

Своју глуму и режију Станиславски је подвргао ригорозном процесу уметничке самоанализе и рефлексије.[14] Његов систем[н. 2] глуме се развио из његових упорних напора да уклони блокаде на које је наишао у својим наступима, почевши од велике кризе 1906. године.[15] Своје ране радове је произвео користећи екстерну технику усредсређену на режисера која је тежила органском јединству свих његових елемената — у свакој продукцији је унапред планирао интерпретацију сваке улоге, блокаду и инсценацију.[16] Такође је у процес продукције увео период дискусије и детаљне анализе глумачке екипе.[17] Упркос успеху који је овај приступ донео, посебно својим натуралистичким поставкама драма Антона Чехова и Максима Горког, Станиславски је остао незадовољан.[18]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родио се у Москви као Константин Сергејевич Алексејев, у једној од богатијих породица у Русији. Први пут глуми у позоришту са седам година. Изабрао је уметничко име Станиславски на почетку каријере (вероватно да би сачувао репутацију своје породице).

Године 1888, Станиславски је основао Друштво уметности и књижевности при Малом Театру, где је стекао искуство о естетици и сценском наступу.

Године 1897, је био један од суоснивача Московског театра уметности (МТУ) заједно са Владимиром Немировичем-Даченком. Једна од првих продукција била је Чеховљев Галеб. У МТУ је Станиславски почео да развија, заснован на традицији реализма Александра Пушкина, свој чувени „Систем” (који се понекад погрешно назива и метод). Систем Станиславски се фокусира на развој реалних карактера на сцени. Глумци се саветују да користе „емоционалну меморију” да би на природан начин приказали емоције лика кога глуме. Да би ово постигли, глумци треба да се сете момента из сопственог живота када су осећали тражену емоцију, и да је поново проживе у својој улози да би глума изгледала реалније.

Велики број данашњих глумаца како у позоришту, тако и на телевизији и филму, дугују много систему Станиславског. Коришћењем Система, глумац дубоко анализира мотивације улоге коју игра. Глумац мора да пронађе „циљ” за сваку појединачну сцену, као и „супер циљ”, за целу представу.

Један начин да би ово постигло је коришћење Станиславсковљевог „магичног ако”.[19] Глумци морају стално да себи постављају питања. На пример, једно од првих питања које морају себи да поставе је „Шта би било када бих се ја нашао у истој ситуацији као и особа коју глумим?”

Станиславски је такође имао значајан утицај на модерну оперу и појачао је рад писаца као што су Максим Горки и Антон Чехов.

Станиславски је преживео и Руску револуцију 1905 и руску револуцију 1917. Наводно је Лењин интервенисао да би га заштитио. 1918. Станиславски оснива први студио као школу за младе глумце и пише неколико важнијих дела.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Овај чланак се у великој мери ослања на ове књиге.
  2. ^ Станиславски је почео да развија „граматику” глуме 1906. године; његов првобитни избор да га назове својим „Системом” учинио му се превише догматичним, па га је написао као свој „систем“ (без великог слова и обрнутим наводницима) да би указао на привремену природу резултата његових истраживања – модерне специјалистичке науке и стандардно издање дела Станиславског прати ту праксу; видети Бенедети (1999а, 169), Гаус (1999, 3–4), Милинг и Леј (2001, 1) и Станиславски (1938) и (1957).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Stanislavski's first name is also transliterated as "Constantin", while his surname is also transliterated as "Stanislavsky" and "Stanislavskii". As discussed below, "Stanislavski" is a stage name.
  2. ^ Benedetti (1999b, 254), Carnicke (2000, 12), Leach (2004, 14), and Milling and Ley (2001, 1).
  3. ^ Carnicke (2000, 16), Golub (1998a, 1032), and Milling and Ley (2001, 1). Stanislavski began developing a 'grammar' of acting in 1906; his initial choice to call it his System struck him as too dogmatic, so he wrote it as his 'system' (without the capital letter and in inverted commas) to indicate the provisional nature of the results of his investigations—modern scholarship and the standard edition of Stanislavski's works follow that practice; see Benedetti (1999a, 169), Gauss (1999, 3–4), Milling and Ley (2001, 1), and Stanislavski (1938) and (1957).
  4. ^ Benedetti (1999a, 59), Braun (1982, 59), Carnicke (2000, 11–12), and Worrall (1996, 43).
  5. ^ Benedetti (1999a, 165), Carnicke (2000, 12), Gauss (1999, 1), Gordon (2006, 42), and Milling and Ley (2001, 13–14).
  6. ^ Carnicke (2000, 12–16, 29–33) and Gordon (2006, 42).
  7. ^ Bablet (1962, 133–158), Benedetti (1999a, 156, 188–211, 368–373), Braun (1995, 27–29), Roach (1985, 215–216), Rudnitsky (1981, 56), and Taxidou (1998, 66–69).
  8. ^ Benedetti (1999a, 317) and Magarshack (1950, 378).
  9. ^ Benedetti (1999a, 374–375) and Magarshack (1950, 404).
  10. ^ Carnicke (1998, 33), Golub (1998a, 1033), and Magarshack (1950, 385, 396).
  11. ^ From a note written by Stanislavski in 1911, quoted by Benedetti (1999a, 289).
  12. ^ Benedetti (1989, 1) and (1999a, xiv, 288), Carnicke (1998, 76), and Magarshack (1950, 367).
  13. ^ Benedetti (1999a) and Magarshack (1950).
  14. ^ Benedetti (1989, 1) and (2005, 109), Gordon (2006, 40–41), and Milling and Ley (2001, 3–5).
  15. ^ Benedetti (1989, 1), Gordon (2006, 42–43), and Roach (1985, 204).
  16. ^ Benedetti (1989, 18, 22–23), (1999a, 42), and (1999b, 257), Carnicke (2000, 29), Gordon (2006, 40–42), Leach (2004, 14), and Magarshack (1950, 73–74). As Carnicke emphasises, Stanislavski's early prompt-books, such as that for the production of The Seagull in 1898, "describe movements, gestures, mise en scène, not inner action and subtext" (2000, 29). The principle of a unity of all elements (or what Richard Wagner called a Gesamtkunstwerk) survived into Stanislavski's system, while the exclusively external technique did not; although his work shifted from a director-centred to an actor-centred approach, his system nonetheless valorises the absolute authority of the director.
  17. ^ Milling and Ley (2001, 5). Stanislavski and Nemirovich found they had this practice in common during their legendary 18-hour conversation that led to the establishment of the MAT.
  18. ^ Bablet (1962, 134), Benedetti (1989, 23–26) and (1999a, 130), and Gordon (2006, 37–42). Carnicke emphasises the fact that Stanislavski's great productions of Chekhov's plays were staged without the use of the system (2000, 29).
  19. ^ „The Stanislavski System, Stanislavski Method Acting and Exercises”. Drama Classes. Приступљено 17. 1. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Stanislavski, Konstantin. 1936. An Actor Prepares. 1988. ISBN 0-413-46190-4. . London: Methuen..
  • Stanislavski, Konstantin. 1938. An Actor's Work: A Student's Diary. 2008. ISBN 0-415-42223-X. . Trans. and ed. Jean Benedetti. London and New York: Routledge..
  • Stanislavski, Konstantin. 1950. Stanislavsky on the Art of the Stage. 2002. ISBN 0-571-08172-X. . Trans. David Magarshack. London: Faber..
  • Stanislavski, Konstantin. 1957. An Actor's Work on a Role. 2010. ISBN 0-415-46129-4. . Trans. and ed. Jean Benedetti. London and New York: Routledge..
  • Stanislavski, Konstantin. 1961. Creating a Role. 1968. ISBN 0-450-00166-0.  Trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. London: Mentor. .
  • Stanislavski, Konstantin. 1963. An Actor's Handbook: An Alphabetical Arrangement of Concise Statements on Aspects of Acting. 1990. ISBN 0-413-63080-3.  Ed. and trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. London: Methuen. .
  • Stanislavski, Konstantin. 1968. Stanislavski's Legacy: A Collection of Comments on a Variety of Aspects of an Actor's Art and Life. 1981. ISBN 0-413-47770-3.  Ed. and trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. Revised and expanded edition. London: Methuen. .
  • Stanislavski, Constantin, and Pavel Rumyantsev. 1975. Stanislavski on Opera. 1998. ISBN 0-87830-552-1.  Trans. Elizabeth Reynolds Hapgood. London: Routledge. .
  • Allen, David. (2000). Performing Chekhov. London: Routledge. ISBN 978-0-415-18935-4. 
  • Bablet, Denis. 1962. The Theatre of Edward Gordon Craig. 1981. ISBN 978-0-413-47880-1.  Trans. Daphne Woodward. London: Methuen. .
  • Banham, Martin, ed.. (1998). The Cambridge Guide to Theatre. ISBN 0-521-43437-8.  Cambridge: Cambridge UP. .
  • Benedetti, Jean.. (1989). Stanislavski: An Introduction. ISBN 0-413-50030-6. . Revised edition. Original edition published in 1982. London: Methuen. .
  • Benedetti, Jean. (1998). Stanislavski and the Actor. London: Methuen. ISBN 0-413-71160-9. 
  • Benedetti, Jean. a. (1999). Stanislavski: His Life and Art. ISBN 0-413-52520-1. . Revised edition. Original edition published in 1988. London: Methuen. .
  • Benedetti, Jean. 1999b. "Stanislavsky and the Moscow Art Theatre, 1898–1938". In Leach and Borovsky (1999, 254–277).
  • Benedetti, Jean.. (2005). The Art of the Actor: The Essential History of Acting, From Classical Times to the Present Day. ISBN 0-413-77336-1.  London: Methuen. .
  • Benedetti, Jean. 2008a. Foreword. In Stanislavski (1938, xv–xxii).
  • Benedetti, Jean. 2008b. "Stanislavski on Stage". In Dacre and Fryer (2008, 6–9).
  • Botting, Gary. 1972. The Theatre of Protest in America (Edmonton, Harden House, 1972), Introduction.
  • Braun, Edward. . (1982). „Stanislavsky and Chekhov”. The Director and the Stage: From Naturalism to Grotowski. London: Methuen. стр. 59—76. ISBN 0-413-46300-1. .
  • Braun, Edward.. (1988). „Introduction”. Plays: 1. ISBN 0-413-18110-3. . By Maxim Gorky. Methuen World Classics ser. London: Methuen. xv–xxxii. .
  • Braun, Edward.. (1995). Meyerhold: A Revolution in Theatre. ISBN 0-413-72730-0.  Rev. 2nd ed. London: Methuen. .
  • Carnicke, Sharon M.. (1998). Stanislavsky in Focus. ISBN 90-5755-070-9. . Russian Theatre Archive Ser. London: Harwood Academic Publishers. .
  • Carnicke, Sharon M. 2000. "Stanislavsky's System: Pathways for the Actor". In Hodge (2000, 11–36).
  • Clark, Katerina et al., ed.. (2007). Soviet Culture and Power: A History in Documents, 1917–1953. ISBN 0-300-10646-7.  Annals of Communism ser. New Haven: Yale UP. .
  • Counsell, Colin.. (1996). Signs of Performance: An Introduction to Twentieth-Century Theatre. ISBN 0-415-10643-5.  London and New York: Routledge. .
  • Dacre, Kathy, and Paul Fryer, eds.. (2008). Stanislavski on Stage. ISBN 1-903454-01-8.  Sidcup, Kent: Stanislavski Centre Rose Bruford College. .
  • Gauss, Rebecca B.. (1999). Lear's Daughters: The Studios of the Moscow Art Theatre 1905–1927. ISBN 0-8204-4155-4. . American University Studies ser. 26 Theatre Arts, vol. 29. New York: Peter Lang. .
  • Golub, Spencer. 1998a. "Stanislavsky, Konstantin (Sergeevich)". In Banham (1998, 1032–1033).
  • Golub, Spencer. 1998b. "Shchepkin, Mikhail (Semyonovich)". In Banham (1998, 985–986).
  • Gordon, Marc. 2000. "Salvaging Strasberg at the Fin de Siècle". In Krasner (2000, 43–60).
  • Gordon, Robert.. (2006). The Purpose of Playing: Modern Acting Theories in Perspective. ISBN 0-472-06887-3.  Ann Arbor: U of Michigan P. .
  • Hodge, Alison, ed. (2000). Twentieth-Century Actor Training. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-19452-0. 
  • Houghton, Norris. 1973. "Russian Theatre in the 20th Century". The Drama Review 17.1 (T-57, March): 5–13.
  • Innes, Christopher, ed. (2000). A Sourcebook on Naturalist Theatre. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-15229-1. 
  • Krasner, David, ed.. (2000). Method Acting Reconsidered: Theory, Practice, Future. ISBN 978-0-312-22309-0.  New York: St. Martin's P. .
  • Leach, Robert.. (1989). Vsevolod Meyerhold. ISBN 0-521-31843-2. . Directors in perspective ser. Cambridge: Cambridge UP. .
  • Leach, Robert. (2004). Makers of Modern Theatre: An Introduction. London: Routledge. ISBN 0-415-31241-8. 
  • Leach, Robert, and Victor Borovsky, eds.. (1999). A History of Russian Theatre. ISBN 0-521-43220-0.  Cambridge: Cambridge UP. .
  • Magarshack, David. 1950. Stanislavsky: A Life. 1986. ISBN 0-571-13791-1.  London and Boston: Faber. .
  • Markov, Pavel Aleksandrovich. 1934. The First Studio: Sullerzhitsky-Vackhtangov-Tchekhov. Trans. Mark Schmidt. New York: Group Theatre.
  • Meyerhold, Vsevolod (1991). Meyerhold on Theatre. ISBN 0-413-38790-9. . Ed. and trans. Edward Braun. Revised edition. London: Methuen. .
  • Milling, Jane, and Graham Ley. (2001). Modern Theories of Performance: From Stanislavski to Boal. Basingstoke, Hampshire and New York: Palgrave. ISBN 0-333-77542-2. 
  • Poliakova, Elena I[vanovna]. 1982. Stanislavsky. Trans. Liv Tudge. Moscow: Progress. . Trans. of Stanislavskii. Moscow: Iskusstvo. 1977. .
  • Ribot, Théodule-Armand. The Diseases of the Will. 2006. ISBN 1-4254-8998-2.  Trans. Merwin-Marie Snell. London: Kessinger Publishing's Legacy Reprints. . Online edition available.
  • Ribot, Théodule-Armand. Diseases of Memory: An Essay in the Positive Psychology. 2007. ISBN 1-4325-1164-5.  London: Kessinger Publishing's Legacy Reprints. . Online edition available.
  • Roach, Joseph R.. (1985). The Player's Passion: Studies in the Science of Acting. ISBN 0-472-08244-2. . Theater:Theory/Text/Performance Ser. Ann Arbor: U of Michigan P. .
  • Rudnitsky, Konstantin. 1981. Meyerhold the Director. Trans. George Petrov. Ed. Sydney Schultze. Revised translation of Rezhisser Meierkhol'd. 1969. ISBN 0-88233-313-5. . Moscow: Academy of Sciences..
  • Rudnitsky, Konstantin. (1988). Russian and Soviet Theatre: Tradition and the Avant-Garde. Trans. Roxane Permar. Ed. Lesley Milne. London: Thames and Hudson. Rpt. as Russian and Soviet Theater, 1905–1932. New York: Abrams. ISBN 0-500-28195-5. 
  • Schuler, Catherine A.. (1996). Women in Russian Theatre: The Actress in the Silver Age. ISBN 0-415-11105-6.  London and New York: Routledge. .
  • Taxidou, Olga.. (1998). The Mask: A Periodical Performance by Edward Gordon Craig. ISBN 978-90-5755-046-1. . Contemporary Theatre Studies ser. volume 30. Amsterdam: Harwood Academic Publishers. .
  • Toporkov, Vasily Osipovich.. (2001). Stanislavski in Rehearsal: The Final Years. ISBN 0-413-75720-X.  Trans. Jean Benedetti. London: Methuen. .
  • Whyman, Rose.. (2008). The Stanislavsky System of Acting: Legacy and Influence in Modern Performance. ISBN 978-0-521-88696-3.  Cambridge: Cambridge UP. .
  • Worrall, Nick.. (1996). The Moscow Art Theatre. ISBN 0-415-05598-9.  Theatre Production Studies ser. London and NY: Routledge. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Станиславски&oldid=28816804”