Биоко
 ТМапа острва Биоко | |
  Биоко | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Гвинејски залив |
| Координате | 3° 30′ 00″ С; 8° 42′ 00″ И / 3.500° С; 8.700° И Координате: 3° 30′ 00″ С; 8° 42′ 00″ И / 3.500° С; 8.700° И |
| Површина | 2.017 km2 |
| Висина | 3.012 m |
| Највиши врх | Пико Басиле |
| Администрација | |
| Највећи град | Малабо |
ЕКГ | |
| Демографија | |
| Становништво | 124000 |
| Густина ст. | 61,48 стан./km2 |
| Додатне информације | |
| Временска зона | |
Биоко (буб. Otcho, шп. Fernando Poo) је острво у Гвинејском заливу. Раније је имало име Фернандо По[1], а од 1973. до 1979. Масиас Нгуема Бјого (по диктатору Франсиску Масиас Нгуеми).
Становници острва припадају Банту народу Буби.[2] Године 2005. број становника је процењен на 130.000. То је око 25% становништва земље.
Политички, Биоко припада држави Екваторијална Гвинеја, чији се главни град Малабо[1] налази на северној обали.
Географија[уреди | уреди извор]
Биоко има површину од 2.017 км². Простире се дужином од око 70 километара у правцу југозапад-североисток. Широко је 32 километра. Удаљено је око 40 километара од обале Камеруна. Град Малабо је удаљен око 290 километара од највећег града у копненом делу земље, Бате. До краја последњег леденог доба острво је било повезано са копном. Подизањем нивоа мора, Биоко је последњих 10.000 година одвојено од афричког копна[3]. Две вулканске планине деле острво на северни и јужни део, који одговарају провинцијама Северни и Јужни Биоко. Највиши врх је Пико Басиле (Pico Basilé) са 3.012 метара.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 146. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Flags of the World - Group of Bubi Nationalists 1st April
- ^ Donald G. McNeil Jr. (2010). „Precursor to H.I.V. Was in Monkeys for Millennia”. The New York Times. Приступљено 17. 9. 2010.
