Биоко
| Биоко |
|
|---|---|
 |
|
| Географија | |
| Државе |  Екваторијална Гвинеја |
| Локација | Гвинејски залив |
| Координате | 3°30′00″ СГШ; 8°42′00″ ИГД / 3.500° СГШ; 8.700° ИГД Координате: 3°30′00″ СГШ; 8°42′00″ ИГД / 3.500° СГШ; 8.700° ИГД |
| Површина | 2.017 km2 |
| Висина | 3.012 m |
| Највиши врх | Пико Басиле (3.012 m) |
| Геологија | Вулканско острво |
| Администрација | |
| Демографија | |
| Популација | 124.000 стан. |
| Густина насељености | 61,48 стан./km2 |
| Највећи град | Малабо |
| Остале информације | |
| Временска зона | УТЦ+1 |
 |
|
Биоко (буб. Otcho, шп. Fernando Poo) је острво у Гвинејском заливу. Раније је имало име Фернандо По, а од 1973. до 1979. Масиас Нгуема Бјого (по диктатору Франсиску Масиас Нгуеми).
Становници острва припадају Банту народу Буби.[1] Године 2005. број становника је процењен на 130.000. То је око 25% становништва земље.
Политички, Биоко припада држави Екваторијална Гвинеја, чији се главни град Малабо налази на северној обали.
Географија[уреди]
Биоко има површину од 2.017 км². Простире се дужином од око 70 километара у правцу југозапад-североисток. Широко је 32 километра. Удаљено је око 40 километара од обале Камеруна. Град Малабо је удаљен око 290 километара од највећег града у копненом делу земље, Бате. До краја последњег леденог доба острво је било повезано са копном. Подизањем нивоа мора, Биоко је последњих 10.000 година одвојено од афричког копна[2]. Две вулканске планине деле острво на северни и јужни део, који одговарају провинцијама Северни и Јужни Биоко. Највиши врх је Пико Басиле (Pico Basilé) са 3.012 метара.
Извори[уреди]
- ↑ Flags of the World - Group of Bubi Nationalists 1st April
- ↑ Donald G. McNeil Jr. (2010). „Precursor to H.I.V. Was in Monkeys for Millennia”. The New York Times. Приступљено 17. 9. 2010.
Спољашње везе[уреди]
 |
Биоко на Викимедијиној остави. |
