Бирмингем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бирмингем
енглески: Birmingham
Birmingham Skyline from Bartley Green.jpg
Поглед на Бирмингем
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Уједињено Краљевство
Конститутивна држава  Енглеска
Регион Западни Мидлендс
Грофовија Западни Мидлендс
Становништво
Становништво
 — 2007. 989.141 (процена)
Географске карактеристике
Координате 52°29′ СГШ; 1°55′ ЗГД / 52.48° СГШ; 1.91° ЗГД / 52.48; -1.91Координате: 52°29′ СГШ; 1°55′ ЗГД / 52.48° СГШ; 1.91° ЗГД / 52.48; -1.91
Површина 267,77 км2
Бирмингем на мапи Уједињеног Краљевства
Бирмингем
Бирмингем
Бирмингем на мапи Уједињеног Краљевства
Позивни број 0121
Веб-сајт
www.birmingham.gov.uk

Бирмингем (енглески: Birmingham, IPA: /ˈbɜːmɪŋəm/) град је у Уједињеном Краљевству у Енглеској, у грофовији Западни Мидлендс. Бирмингем је други највећи град Уједињеног Краљевства после Лондона. Град се сматра колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света“ и „град са хиљаду заната“.

Према процени из 2007. у граду је живело 989.141 становника. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.284.093 становника (попис 2001), и укључује околне градове Солихал, Волверхемптон и друге.

Популарни назив за становнике Бирмингема је Брамиз (Brummies), а град има надимак Брам, по дијалекатском имену града: Брамагем.

Бирмингем је етнички и културно веома шаролик град. У граду, поред Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба и Кинези.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Историја[уреди]

На подручју Бирмингема још су стари Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио тржницу и равио се у мали, али просперитетни трговачки град.

У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у енглеском грађанском рату.

За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.

Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889, указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.

Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауриран.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 989.141 становника.

Демографија
1981.1991.2001.
1.013.995965.928[1]970.892[1]

Привреда[уреди]

Привреда града се данас заснива на производњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од четири највеће британске банке основане су у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.

Саобраћај[уреди]

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]