Бирмингем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бирмингем
енгл. Birmingham
Birmingham Skyline from Bartley Green.jpg
Поглед на Бирмингем
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Уједињено Краљевство
Конститутивна држава  Енглеска
Регион Западни Мидлендс
Грофовија Западни Мидлендс
Становништво
Становништво (2007) 989.141 (процена)
Географске карактеристике
Координате 52°29′ СГШ; 1°55′ ЗГД / 52.48° СГШ; 1.91° ЗГД / 52.48; -1.91Координате: 52°29′ СГШ; 1°55′ ЗГД / 52.48° СГШ; 1.91° ЗГД / 52.48; -1.91
Површина 267,77 km2
Бирмингем на мапи Уједињеног Краљевства
Бирмингем
Бирмингем
Бирмингем на мапи Уједињеног Краљевства
Остали подаци
Позивни број 0121
Веб-сајт www.birmingham.gov.uk

Бирмингем (енгл. Birmingham, IPA: /ˈbɜːmɪŋəm/) град је у Уједињеном Краљевству у Енглеској, у грофовији Западни Мидлендс. Бирмингем је други највећи град Уједињеног Краљевства после Лондона. Град се сматра колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света“ и „град са хиљаду заната“.

Према процени из 2007. у граду је живело 989.141 становника. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.284.093 становника (попис 2001), и укључује околне градове Солихал, Волверхемптон и друге.

Популарни назив за становнике Бирмингема је Брамиз (Brummies), а град има надимак Брам, по дијалекатском имену града: Брамагем.

Бирмингем је етнички и културно веома шаролик град. У граду, поред Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба и Кинези.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Историја[уреди]

На подручју Бирмингема још су стари Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио тржницу и равио се у мали, али просперитетни трговачки град.

У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у енглеском грађанском рату.

За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.

Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889, указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.

Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауриран.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 989.141 становника.

Демографија
1981. 1991. 2001.
1,013,995 965,928[1] 970,892[1]

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда града се данас заснива на производњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од четири највеће британске банке основане су у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]