Мускета

С Википедије, слободне енциклопедије

Мускете

Мускета (франц. mousquet, енгл. musket) је ручно ватрено оружје глатке цеви, која се са рамена користи за испаљивање куршума до домета од 180 m, иако им је ефикасан домет био до 90 m. Датум када је прва мускета направљена није познат, али се њихова израда спомиње почетком 15. века, а првенствено су биле дизајниране за пешадију. Мускете су застареле средином 19. века када су их замениле пушке.[1]

Војници који су носили мускете називани су мускетари. Име мускета потиче из Француске речи mousquette, како се назива мужјак европског јастреба.

Историја[уреди | уреди извор]

Мускета се појавила 1521. у Шпанији, а 1525. у Француској. За разлику од аркебузе, имала је већи калибар (22-25 према 12.5-20 мм) и нешто дужу цев (преко 2 м), па јој је и дејство било ефикасније, нарочито против оклопа. Од ручне кулеврине, друге врсте дотадашњег стрељачког ватреног оружја, била је мало лакша (око 8-10 уместо 10-12 кг) и имала је јачу цев (изливену од гвожђа, а не од бронзе). Брзо се проширила по целој Европи и у 16. и 17. веку била је главно оружје пешадије.[1]

Делови[уреди | уреди извор]

Мускета се састојала из цеви, уређаја за опаљивање, кундака, виљушке и прибора.[1]

  • Цев је била глатка, на устима проширена ради лакшег пуњења спреда.[1]
  • Прибор за опаљивање био је у почетку у облику тзв. табана на фитиљ, који се, смештен на задњем делу цеви, састојао из табанске дашчице са кокотом (на којем је фитиљ), чанка (фаља) с поклопцем за барут (за потпрашивање), обараче и опруге. Касније је уведен табан на коло, а у 17. веку табан на кремен.[1]
  • Кундак је био разних облика, обично повијен наниже ради ублажавања трзања и са усеком за палац ради чвршћег држања.
  • Виљушка (подупирач за наслон мускете при гађању) била је дужине 1.2-1.5 м, зависно од висине стрелца.[1]
  • Прибор су сачињавали шипке за набијање барута и куглице, барутница за ношење десетак дрвених или бакарних цевчица са барутом намењеним за пуњење цеви, флаша или рог за ношење барута за потпрашивање, кожна кесица (торба) за ношење куглица, фитиљ (4 м) о раменом каишу (при влажном времену носио се у џепу или под шеширом). Од друге половине 16. века барутна пуњења и куглице паковани су и ношени заједно, као фишеци.[1]

Мускета се носила на левом рамену, без ремника, а виљушка у десној руци. Пошто би усуо мало ситног барута у чанак (за припалу) и напунио цев барутом и куглицом, мускетар из 16. и с почетка 17. века наслањао је мускету на виљушку и држећи кундак у згибу рамена, гађао из стојећег става (онако како су пре њега редовно чинили и стрелци са аркебузом или кулеврином). Касније је мускета постала лакша (у Француској је од 1625. била тешка око 6 кг - смањење калибра уследило је после избацивања оклопа из употребе). Обука у гађању била је врло компликована - у аустријској војсци, за време Тридесетогодишњег рата (1618-1648) састојала се од 143 команде - 99 само за пуњење и паљење.[1]

Средином 17. века мускета је добила бајонет, поставши тако, по некима, прва права пушка, како се ускоро затим почело називати основно пешадијско ватрено оружје.[1]

Употреба у рату[уреди | уреди извор]

Крајем 15. века мали број пешадинаца је био опремљен ручним топовима, међутим ово оружје је било врло непрецизно, тешко за пуњење и за паљбу. Почетком 17. века ручна ватрена оружја су била чешће у употреби, а у 17. веку су од копља преузеле место главног оружја пешадије.

У 16. веку најраспрострањенија мускета била је аркебуза. Готово све мускете овог периода су користиле механизам испаљивања помоћу фитиља, где је дуги запаљиви канап палио барут у мускети чији су гасови избацивали куршум из цеви. Мускете су биле непрецизне изван 100 метара, споро су се пуниле и често су изазивале несрећне случајеве тако што се барут сам активира. И поред тога широко распрострањене мускете су промениле начин ратовања.

Следеће генерације мускета су користиле кремен за активирање, ово је побољшало питање сигурности, прецизности, и брзину пуњења. Мускета је 1700-их постала главно оружје пешадије.

Пуњење и паљба[уреди | уреди извор]

У 18. веку стандардна мускета је коришћена на следећи начин:

  • Војник би извукао фишек (у кога су тачним редоследом били убачени куршум и барут, куршум је од барута био одвојен парчетом папира).
  • Војник би тада одгризао врх фишека у коме се налазио куршум, који би задржао међу зубима.
  • Тада би мали део барута из фишека ставио на камен.
  • Након тога кундак мускете би се спустио на земљу и остатак барута из фишека би се сипао у цев. Када би сав барут био сипан у цев војник би убацио и папир, да барут не би испадао из цеви и да би се лакше сабио на дну.
  • Војник би напокон испљунуо и куршум у цев, и извадио свој набијач који се налазио у посебном лежишту у оквиру цеви. Онда би помоћу набијача набио куршум, остатак фишека и барута на дно цеви три пута. После чега би вратио набијач у његово лежиште.

Напокон кундак би подигао на раме, натегнуо мускету и она је била спремна за употребу. Овај процес би се за време обуке међу војницима понављао све док то нису радили махинално. Британски Црвени мундири су ову процедуру вежбали сваки дан, што им је дало значајну предност у односу на остале армије тог времена. Добро увежбан мускетар је могао да испали три куршума у минути, а у ретким случајевима су могли да испале чак четири пута у минуту.

Тактика[уреди | уреди извор]

Пошто је мускети требало времена да се напуни, тактичари су мускетаре стављали у одређене формације које би донеле максималну ватрену моћ.

С обзиром да се мускета споро пунила још увек је било потребно имати копљанике како би заштитили мускетаре од коњице. После појаве бајонета и мускете са кременом копље је изашло из употребе. Формација мускетара се састојала од три реда мускетара и то тако да је први ред клечао, што је омогућавало да сва три реда пуцају истовремено.

Британска армија је била позната по томе што су њихове формације имале два а не три реда мускетара, ово је омогућавало да сви мускетари пуцају истовремено а да не морају да клече. Још једна од познатих Британских тактика је била водна паљба, и то тако што је плотун прво испаљивала једна половина чете а затим и друга. Ово је омогућавало да једна чета константно испаљује плотуне куршума на непријатеља.

Главна тактика за пешадијски напад током 1700-их је била споро напредовање исте, са повременим застајањем за испаљивање плотуна на непријатељску пешадију, циљ је био да се разбију непријатељски редови после чега би коњица имала лак задатак. Француска армија је била изузетак, њихови официри су више користили брз јуриш са бајонетима и мачевима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 660—661. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century 
  • Ágoston, Gábor (2008), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60391-1 
  • Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Arnold, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 0-304-35270-5 
  • Bak, J. M. (1982), Hunyadi to Rákóczi: War and Society in Late Medieval and Early Modern Hungary 
  • Barwick, Humphrey (1594), Breefe Discourse Concerning the Force and Effect of all Manuall of Weapons of Fire…. 
  • Benton, Captain James G. (1862). A Course of Instruction in Ordnance and Gunnery (2 изд.). West Point, New York: Thomas Publications. ISBN 1-57747-079-6. 
  • Brown, G. I. (1998), The Big Bang: A History of Explosives, Sutton Publishing, ISBN 0-7509-1878-0 .
  • Buchanan, Brenda J., ур. (2006), Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History, Aldershot: Ashgate, ISBN 0-7546-5259-9 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 0-521-82274-2 .
  • Cocroft, Wayne (2000), Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture, Swindon: English Heritage, ISBN 1-85074-718-0 
  • Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel .
  • Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press 
  • Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 0-521-79158-8 .
  • Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen .
  • Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN 0-904040-13-5 .
  • Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell 
  • Ebrey, Patricia B. (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge University Press, ISBN 0-521-43519-6 
  • Eltis, David (1998), The Military Revolution in Sixteenth-Century Europe 
  • Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing .
  • Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on 25 March 2004.
  • Hall, Bert S. (1997), Weapons and Warfare in Renaissance Europe 
  • Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650–1830, UCL Press Limited 
  • al-Hassan, Ahmad Y. (2001), „Potassium Nitrate in Arabic and Latin Sources”, History of Science and Technology in Islam, Приступљено 23. 7. 2007 .
  • Hobson, John M. (2004), The Eastern Origins of Western Civilisation, Cambridge University Press .
  • Janin, Hunt (2013), Mercenaries in Medieval and Renaissance Europe 
  • Johnson, Norman Gardner. „explosive”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. Chicago. 
  • Keegan, John (1993), A History of Warfare, Vintage Books 
  • Kelly, Jack (2004), Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World, Basic Books, ISBN 0-465-03718-6 .
  • Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—5 .
  • Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press 
  • Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5503-8 
  • Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact 
  • Nagayama, Kōkan (1997), The Connoisseur's Book of Japanese Swords 
  • Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470–1590, Osprey Publisher Ltd. .
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 981-05-5380-3 
  • Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN 8791114128 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29: 594—605, JSTOR 3105275, doi:10.2307/3105275 
  • McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press .
  • Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-052584-9 
  • Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, 5 pt. 4, Cambridge University Press, ISBN 0-521-08573-X 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3 .
  • Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane 
  • Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 0-313-33733-0 
  • Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press .
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 0-8018-5954-9 
  • Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press .
  • Pauly, Roger (2004), Firearms: The Life Story of a Technology, Greenwood Publishing Group .
  • Perrin, Noel (1979), Giving up the Gun, Japan's reversion to the Sword, 1543–1879Неопходна слободна регистрација, Boston: David R. Godine, ISBN 0-87923-773-2 
  • Peterson, Harold L. (1965), Arms and Armor in Colonial America: 1526–1783 
  • Petzal, David E. (2014), The Total Gun Manual (Canadian edition), WeldonOwen .
  • Phillips, Henry Prataps (2016), The History and Chronology of Gunpowder and Gunpowder Weapons (c.1000 to 1850), Notion Press 
  • Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6 
  • Razso, G. (1982), From Hunyadi to Rakocki: War and Society in Late Medieval and Early Modern Hungary 
  • Robins, Benjamin (1742), New Principles of Gunnery 
  • Rose, Susan (2002), Medieval Naval Warfare 1000–1500, Routledge 
  • Roy, Kaushik (2015), Warfare in Pre-British India, Routledge 
  • Schmidtchen, Volker (1977a), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (2): 153–173 (153–157)
  • Schmidtchen, Volker (1977b), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (3): 213–237 (226–228)
  • Tran, Nhung Tuyet (2006), Viêt Nam Borderless Histories, University of Wisconsin Press .
  • Turnbull, Stephen (2003), Fighting Ships Far East (2: Japan and Korea Ad 612–1639, Osprey Publishing, ISBN 1-84176-478-7 
  • Urbanski, Tadeusz (1967), Chemistry and Technology of Explosives, III, New York: Pergamon Press .
  • Villalon, L. J. Andrew (2008), The Hundred Years War (part II): Different Vistas, Brill Academic Pub, ISBN 978-90-04-16821-3 
  • Wagner, John A. (2006), The Encyclopedia of the Hundred Years War, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 0-313-32736-X 
  • Watson, Peter (2006), Ideas: A History of Thought and Invention, from Fire to Freud, Harper Perennial (2006), ISBN 0-06-093564-2 
  • Williams, Alan (2003), A history of the metallurgy of armour in the middle ages and the early modern period, Brill 
  • Willbanks, James H. (2004), Machine guns: an illustrated history of their impact, ABC-CLIO, Inc. 
  • Worman, Charles G. (2005), Gunsmoke and Saddle Leather: Firearms in the nineteenth-century American West, UNM Press 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]