Битка код Виса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Виса
Део Аустријско-пруског рата
 Потапање "Краља Италије"
Потапање "Краља Италије"
Време: 20. јул 1866.
Локација: крај острва Вис, Јадранско море
Резултат: Аустријска победа
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Аустријско царство
Аустријско царство
Краљевина Италија
Краљевина Италија
Заповедници
Вилхелм фон Тегетоф Карло ди Персано
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
26 бродова
7.879 људи
28 бродова
10.880 људи
Губици
38 мртвих 2 оклопњаче потопљене
643 мртвих
{{{подаци}}}

Поморска битка код Виса догодила се 20. јула 1866. у Јадранском мору крај острва ВисВишком каналу). Завршила је победом мање аустријске флоте над већом италијанском. То је била прва већа поморска битка у којој су коришћени парни и гвоздени бродови, и једна од последњих у којој је коришћено намерно забијање брода у брод.

Битка[уреди]

Тегетоф у бици код Виса

Почетком трећег рата за уједињење Италије, италијанска флота предузела је маневар за освајање острва Вис. Италијанску флоту чинило је 11 оклопњача, 7 дрвених фрегата, 7 корвета и топовњача, 5 извидничких бојних бродова (авизо) и 3 пријевозна (транспортна) брода, а заповедао јој је италијански адмирал Карло ди Персано. Тај пловни састав испловио је из Анконе 16. јула и код острва Виса појавио се 18. јула ујутро. Адмирал Персано заповједио је саставу топовњача да у подручју острва Хвара пресјеку подводни телеграфски кабел Вис-Хвар-Сплит, према сјеверозападу упутио је два извидничка брода на 20 миља од главнине пловног састава. Намјера му је била да с одредом оклопњача бомбардује Комижу и вишку луку, а с дрвеним фрегатама подручје Рукавца, те да се тако створе повољни услови за извршење десанта на острво Вис. Напад је започео у 10:30 и нимало није био синхронизован нити енергичан, па су се бродови који су бомбардовали Комижу и Рукавац, а након почетних неуспјеха, једноставно прикључили бродовима који су бомбардовали вишку луку с нешто више успјеха. Напад на вишку луку обновљен је и 19. јула с цијелом флотом, а прикључиле су се и топовњача Афондаторе и 3 пријевозна брода који су превозила око 2.200 војника намијењених за искрцавање на острво Вис, али ни овај пут нису се створили потребни услови за извођење десанта. Аустријски адмирал Тегетоф, на темељу добијених података и извјештаја закључио је да се код Виса не ради само о диверзији, па је заповједио свом пловном саставу да отплови из Пуле 19. јула у 13:30 према Вису. Аустријска флота бројила је 7 оклопњача, један дрвени бојни линијски брод, 5 дрвених фрегата, једну корвету, 7 топовњача и 4 мања ратна брода. Аустријска флота пловила је у дивизијској колони клинова (први клин оклопњаче, други клин дрвене фрегате, трећи клин топовњаче). Италијански извиднички брод Есплораторе открио је аустријске бојне бродове и око 07:50 извијестио о њиховом доласку. Адмирал Персано прекида напад на вишку луку и са својим пловним саставом креће у сусрет противнику с намјером да му пресијече смјер. У 10:00 20. јула адмирал Тегетхоф заповједио је напад на противничке бродове. Италијанска флота пловила је у поретку колоне у смјеру сјевероистока, а изненадни и ненајављени прелазак адмирала Персана с заставног брода Ре ди Италиа на брод Афондаторе збунио је заповједнике италијанских бродова, па они сада више не знају који је заповједни брод којег требају слиједити у битки, а дошло је и до нарушавања бојног реда и сложаја у италијанској флоти. У 10:50 аустријске оклопњаче свом су силином „кљуновог удара“ (енгл. ram to ram, фр. Eperonner, итал. Investire col sperone, њем. Rammen – тактички је поступак брода у битки у којем се жели свом силином ударити у бок противничког брода током чега би му се нанијела велика штета или могуће потапање.

Ситуација пре битке

Кљунов удар појавио се врло рано још у доба бродова на весла, а након абордажа, први су га користили стари Грци са својим величанственим триремама које су за то имале посебно ојачан кљун. Ако кљунов удар не би постигао резултат и успјех обавезно би се прешло на абордаж бродова. У новијој историји поморских битака кљунов удар направио је пољски разарач под британском заставом Глоуворм, у тренутку када је претрпио тешке поготке задобијене од њемачке тешке крстарице Хипер, па је прије него што је потонуо нанио тешка оштећења крстарици 8. априла 1940. године.) Тим продором аустријских оклопњача кроз ред италијанских бродова, Тегетоф је постигао повољан однос и надмоћ оклопњача на кључном мјесту (7 : 6), а ту су се прикључили и аустријски дрвени бродови, док су италијанске дрвене фрегате несхватљиво остале ван битке. Сада настаје тотална гужва, а густи црни дим подиже се с бојишта, па то све иде у прилог аустријским бродовима који су слабије наоружани. Долази до многих покушаја кљунових удара на обије стране, тобџије на бродовима не виде ама баш ништа, али се паљба отвара на слијепо и на врло малим удаљеностима. Аустријски заставни брод Фердинанд Макс у 11:30 кљуновим ударом потопио је италијанску оклопњачу Ре Диталија којој је у међувремену отказало кормило. Око 12:15 битка је јењавала, аустријски бродови окупили су се у три колоне испред вишке луке, а италијански у двије колоне западно од њих. Но, битка тобџија на бродовима трајала је све до 14:00, а пола сата касније због ранијих оштећења и претрпљених погодака експлодирала је италијанска оклопњача Палестро.

Последице[уреди]

Италијани су у сутон обесхрабрени напустили бојиште на којем су изгубили двије оклопњаче и 643 морнара. На другој страни Аустријанци су изгубили 63 морнара. Вишка битка представља прву борбу оклопљених бродова, па иако није директно утицала на исход рата, италијанска јавност Вишку је битку доживјела врло трагично. Адмирал Персано изгубио је чин и удаљен из ратне морнарице.

Видите још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Битка код Виса