Битка код Прага
| Битка код Прага | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Седмогодишњи рат | |||||||
Битка код Прага | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
|
|
| ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Фридрих II Велики | Карло Лотариншки | ||||||
| Јачина | |||||||
| 67.000 | 60.000 | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 14.300 | 13. 000 | ||||||
Битка код Прага вођена је 6. маја 1757. године између аустријске и пруске војске. Део је Седмогодишњег рата, а завршена је пруском победом.
Увод
[уреди | уреди извор]Пруска војска под Фридрихом Великим (96.000) упала је у априлу 1757. у Чешку на широком фронту у 4 колоне и, почетком маја, сјединила се код Прага. Не желећи да фронтално нападне аустријску војску под Карлом Лотариншким (48.000 пешака и 12.000 коњаника) распоређену на јаким положајима (Табор-кота 248-Жишков), Фридрих је оставио фелдмаршала Јакоба Кајта са 32.000 људи западно од Прага, а главне снаге (47.000 пешака и 17.000 коњаника) упутио је у три колоне да обухвате десно крило аустријске војске косим борбеним поретком. Аустријанци су,опазили пруски маневар и окренули фронт ка истоку.
Битка
[уреди | уреди извор]Први пруски напади, предузети слабијим снагама и без артиљеријске подршке, завршени су неуспешно. Аустријанци су на целом фронту прешли у противнапад који се расплинуо у појединачне бојеве. Битка је одлучена тек када је надмоћнија пруска коњица под Цитеном напала аустријски бок и разбила га након чега су се аустријске снаге у нереду повукле према Прагу. Аустријска војска нашла је спас у Прагу те пруска победа није била потпуна.
Последице
[уреди | уреди извор]Фридрих је после битке био принуђен да предузме опсаду Прага. Морао ју је подићи након пораза код Колина и повући се из Чешке. Губици: Пруси око 14.000 војника и 401 официр, а Аустријанци 13.000 војника и 33 топа.
Референце
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, том 7 (246)