Битка код Херонеје
![]() |
Битка код Херонеје | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Четврти свети рат | |||||||
![]() Битка код Херонеје (одељење историје америчке војне академије) | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Македонија |
Атина Теба | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Филип II Македонски Александар Велики |
Харес из Атине Лисиклес из Атине Тегенес из Беотије | ||||||
Јачина | |||||||
32.000[тражи се извор] | 30.000-35.000[тражи се извор] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознати |
1.000 Атињана убијено непознат број Тебанаца убијен |
Битка код Херонеје из 338. п. н. е. представљала је највећу војну победу македонског краља Филипа. Филипова војска, која је рачунајући његове савезнике из Тесалије, Епира, Етолије, северене Фокиде и из Локриде бројала око 22 000 војника, је поразила војску коју су чиниле снаге хеленских полиса Атине и Тебе и њихових савезника. Пораз грчких градова-држава код беотског града Херонеје довео је до успостављања македонске хегемоније у хеленском свету.
Почетне позиције[уреди | уреди извор]
Битка је била класична битка атинских и тебских фаланги против македонске фаланге.
Код савезничких снага Атињани су држали лево крило, а Тебанци десно крило, с тиме да је коњица била на оба крила, а тебска и атинска фаланга према средини. Дотад непобедиви, тебски такозвани свети батаљон је чувао крајње десно крило.
На македонској страни Филип II Македонски командује десним крилом, а Александар Македонски левим крилом. Ипак Александра надгледају најбољи Филипови команданти. Чувена елитна тешка македонска коњица је била постављена у позадину македонских линија.
Битка[уреди | уреди извор]
Две стране бориле су се жестоко једно време. Филип намерно повлачи своју десну страну да би разбио грчке линије. Атињани крећу напред на Филипове снаге у повлачењу, отварајући међупростор простор за Александра. Александар удара и упада у ослабљену тебанску фалангу. Видећи то Филип и његове ветеранске снаге нападају са већом снагом слабо трениране атинске трупе и избацују их из битке.
Тебанци остају сами на бојишту и храбро се боре против Александровог левог крила. Од чувеног тебанског непобедивог светог батаљона од 300 војника, 250 је убијено у бици.
Резултат битке[уреди | уреди извор]
Александар Македонски том битком показује велико ратничко умеће.
Грчки полиси се после битке покоравају Македонцима.