Бициклистички тим БМЦ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бициклистички тим БМЦ (UCI код: BMC) је професионални бициклистички тим базиран у Сједињеним Америчким Државама. Главни спонзор је швајцарска компанија за производњу рамова — БМЦ, чији је власник бивши бициклиста Џим Ошовиц, који је такође и менаџер тима. Највећи успјеси тима су освајање Тур де Франса 2011, са Каделом Евансом, Олимпијских игара 2016 са Грегом ван Аверматом, који је такође освојио Париз—Рубе 2017, као и освајање Свјетског првенства у екипном хронометру 2014 и 2015.

Историја[уреди]

Тим је потписао велики број важних возача за 2010 сезону, укључујући свјетског шампиона у друмској вожњи 2009 и освајача два друга мјеста на Тур де Франсу (каснијег побједника Тура) — Кадела Еванса; затим шампиона САД-а 2009 Џорџа Хинкапија, свјетског шампиона у друмској вожњи 2008 Алесандра Балана и класик специјалисте Карстена Крона и Маркуса Бургхарта.

Године 2010, БМЦ је први пут возио гранд тур трке, добивши позивницу за Ђиро д’Италију и Тур де Франс. На Ђиру, Еванс је освојио класификацију по поенима. Већ наредне сезоне, тим је достигао UCI про тур статус и Кадел Еванс је освојио Тур де Франс, узевши жуту мајицу на хронометру на етапи 20; Тур је освојио испред браће Шлек — Андија и Френка. За сезону 2012, у БМЦ су стигли Тор Хусховд и Филип Жилбер, свјетски шампиони из 2010 и 2012.

Године 2012, Еванс није био конкурентан за Тур де Франс, завршио је седми, два мјеста иза сувозача Тиџеја ван Гардерена, који је освојио класификацију за најбољег младог возача.

Еванс је на Ђиро д’Италији 2013 освојио треће мјесто, док је Тур де Франс завршио на 39. Тиџеј ван Гардерен завршио је на 45 мјесту, док је најбоље пласирани возач у генералном пласману био Стив Морабито, који је завршио на 35 мјесту. Убрзо након Тура, Џон Лаланж, који је био спортски директор од оснивања тима 2007, поднио је оставку из личних разлога.[1] У септембру 2013, Валерио Пива је постављен за новог спортског директора.[2]

У августу 2014 у тим су стигли Алесандро де Марки, Дамјано Карузо, Жан Пјер Дрикер и Роан Денис.[3] Трансфер Дениса се исплатио одмах.[4] Освојили су Свјетско првенство у екипном хронометру по први пут.

У фебруару 2015, Роан Денис је поставио нови рекорд у вожњи на сат времена, одвезавши 52.491 km. У БМЦ је из Скаја стигао Ричи Порт, који је промовисан у новог лидера тима, заједно са Ван Гардереном.[5][6] Порт је у првој сезони завршио Тур на шестом мјесту, а највећу побједу БМЦ-у донио је Грег ван Авермат освајањем Тирено—Адријатика. Након добрих резултата у првом дијелу 2017, Порт био велики фаворит за освајање Тура, међутим пао је на деветој етапи и напустио је Тур, такође је завршио сезону због повреде. Силван Дилијер је побиједио на шестој, а Тиџеј ван Гардерен на етапи 18 Ђиро д’Италије 2017, док је Ван Авермат освојио Париз—Рубе. БМЦ је 2017 сезону завршио са 48 побједа, што је највише у историји тима.

Допинг[уреди]

У априлу 2010, Томас Фреј је био позитиван на ЕПО, због чега је аутоматски суспендован од стране тима.[7] Фреј је касније отпуштен из БМЦ-а.[8]

У августу 2017, UCI је саопштио да је Самуел Санчез био позитиван на допинг тесту на пралморелин.[9] Он је аутоматски суспендован од стране тима, док се чекао резултат б узорка,[10] који је објављен 4. октобра 2017 и такође је био позитиван.[11] БМЦ је дан касније отпустио Санчеза.[12]

Возачи у тиму[уреди]

Од 21. јануар 2018.[13]
Возач Датум рођења
 Патрик Бевин (NZL) (1991-02-15)15. фебруар 1991.(27 год.)
 Алберто Бетиол (ITA) (1993-10-29)29. октобар 1993.(25 год.)
 Том Боли (SUI) (1994-01-17)17. јануар 1994.(24 год.)
 Брент Буквалтер (USA) (1984-02-16)16. фебруар 1984.(34 год.)
 Грег ван Авермат (BEL) (1985-05-17)17. мај 1985.(33 год.)
 Тиџеј ван Гардерен (USA) (1988-08-12)12. август 1988.(30 год.)
 Натан ван Хојдонк (BEL) (1995-10-12)12. октобар 1995.(23 год.)
 Франсиско Вентосо (ESP) (1982-05-06)6. мај 1982.(36 год.)
 Данило Вис (SUI) (1985-08-26)26. август 1985.(33 год.)
 Лоик Влиген (BEL) (1993-12-20)20. децембар 1993.(24 год.)
 Сајмон Геранс (AUS) (1980-05-16)16. мај 1980.(38 год.)
 Алесандро де Марки (ITA) (1986-05-19)19. мај 1986.(32 год.)
Возач Датум рођења
 Роан Денис (AUS) (1990-05-28)28. мај 1990.(28 год.)
 Жемпи Дрикер (LUX) (1986-09-03)3. септембар 1986.(32 год.)
 Дамијано Карузо (ITA) (1987-10-12)12. октобар 1987.(31 год.)
 Стефан Кинг (SUI) (1993-11-16)16. новембар 1993.(25 год.)
 Ричи Порт (AUS) (1985-01-30)30. јануар 1985.(33 год.)
 Џои Роскоф (USA) (1989-09-05)5. септембар 1989.(29 год.)
 Николас Роуч (IRL) (1984-07-03)3. јул 1984.(34 год.)
 Јирген Руландс (BEL) (1985-07-02)2. јул 1985.(33 год.)
 Милс Скотсон (AUS) (1994-01-18)18. јануар 1994.(24 год.)
 Дилан Тена (BEL) (1992-03-01)1. март 1992.(26 год.)
 Килијан Франкини (SUI) (1994-01-26)26. јануар 1994.(24 год.)
 Михел Шер (SUI) (1986-09-29)29. септембар 1986.(32 год.)

Битне побједе[уреди]

Национална и Свјетска првенства[уреди]

2011
MaillotNoruega.PNG Првенство Норвешке у друмској вожњи, Александер Кристоф
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, Мартин Колер
2012
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, Мартин Колер
Jersey rainbow.svg Свјетско првенство у друмској вожњи, Филип Жилбер
2013
MaillotItalia.svg Првенство Италије у друмској вожњи, Иван Сантаромита
MaillotItalia.svg Првенство Италије у вожњи на хронометар, Марко Пиноти
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у друмској вожњи, Михаел Шар
MaillotNoruega.PNG Првенство Норвешке у друмској вожњи, Тор Хусховд
2014
MaillotUSA.PNG Првенство САД-а у друмској вожњи, Тејлор Фини
MaillotSlovakia.svg Првенство Словачке у вожњи на хронометар, Петер Велиц
2015
Jersey rainbow.svg Свјетско првенство на писти (индивидуално), Стефан Кинг
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, Силван Дилијер
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у друмској вожњи, Данило Вајс
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске на писти (индивидуално) Стефан Кинг
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске на писти (трка на поене) Стефан Кинг
2016
MaillotAustralia.PNG Првенство Аустралије у вожњи на хронометар Роан Денис
MaillotUSA.PNG Првенство САД-а у друмској вожњи, Тејлор Фини
MaillotItalia.svg Првенство Италије у вожњи на хронометар, Мануел Квинзијато
MaillotBélgica.PNG Првенство Белгије у друмској вожњи, Филип Жилбер
2017
MaillotAustralia.PNG Првенство Аустралије у вожњи на хронометар Роан Денис
MaillotAustralia.PNG Првенство Аустралије у друмској вожњи, Милс Скотсон
MaillotLuxemburgo.PNG Првенство Луксембурга у вожњи на хронометар, Жемпи Дрикер
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, Стефан Кинг
MaillotUSA.PNG Првенство САД-а у вожњи на хронометар, Џои Роскоф
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у друмској вожњи, Силван Дилијер
2018
MaillotAustralia.PNG Првенство Аустралије у вожњи на хронометар Роан Денис
MaillotUSA.PNG Првенство САД-а у вожњи на хронометар, Џои Роскоф
MaillotSuiza.PNG Првенство Швајцарске у вожњи на хронометар, Стефан Кинг

Спонзори[уреди]

Уз БМЦ, битни спонзори су 3Т сајклинг, шимано и континенталн АГ.[14]

Референце[уреди]

  1. ^ „Directeur sportif John Lelangue leaves BMC Racing”. road.cc. 22. 7. 2013. Приступљено 13. 1. 2018. 
  2. ^ „BMC Racing Team Hires Piva As Sports Director”. BMC Racing Team. 2. 9. 2013. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2014. Приступљено 13. 1. 2018. 
  3. ^ „Professional cycling 2014-2015 Transfer Index - Cycling Weekly”. cyclingweekly.co.uk. 7. 8. 2014. Приступљено 13. 1. 2018. 
  4. ^ „Rohan Dennis switches from Garmin to BMC mid-season - Cycling Weekly”. cyclingweekly.co.uk. 4. 8. 2014. Приступљено 13. 1. 2018. 
  5. ^ „Richie Porte confirms he will leave Team Sky at end of cycling season”. theguardian.com. 13. 7. 2015. Приступљено 13. 1. 2018. 
  6. ^ „Porte confirmed with BMC for 2016 - Cyclingnews.com”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 1. 2018. 
  7. ^ „Frei explains the motivation behind his doping - Cyclingnews.com”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 1. 2018. 
  8. ^ „Frei confesses to EPO usage and is released by BMC - Cyclingnews.com”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 1. 2018. 
  9. ^ „Samuel Sanchez tests positive in out-of-competition control - Cyclingnews.com”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 1. 2018. 
  10. ^ „Samuel Sanchez: Test result was a total surprise - Cyclingnews.com”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 1. 2018. 
  11. ^ „Samuel Sanchez doping positive confirmed”. cyclingnews.com. 4. 10. 2017. Приступљено 13. 1. 2018. 
  12. ^ „BMC fire Sanchez 'with immediate effect'. cyclingnews.com. 5. 10. 2017. Приступљено 13. 1. 2018. 
  13. ^ „BMC reduce rider roster to 24 for 2018 season”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 10. 2017. Приступљено 21. 1. 2018. 
  14. ^ „Partners”. BMC. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2013. Приступљено 13. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди]

Званични веб сајт