Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце
[[2018.]]
Jersey rainbow.svg
Мајица дугиних боја за светског шампиона
Детаљи о трци
Датум одржавањана крају сезоне
Локални назив(и)енгл. UCI Road World Championships
Други назив(и)Светско првенство у бициклизму
(енгл. World Cycling Championships)
Дисциплинадрумска трка
ТакмичењеСветска турнеја UCI
Типједнодневна трка
ОрганизаторUCI
Историја
Прво одржавање(1927{{month}}{{{day}}})1927.(91/92 год.)
Број одржавања86 (до 2019)
Први победникИталија Алфредо Бинда
Највише победа
Тренутни победникШпанија Алехандро Валверде (2018)

Светско друмско првенство UCI (енгл. UCI Road World Championships), често познато као Светско првенство у бициклизму (енгл. World Cycling Championships), за мушкарце је подељено у две дисциплине: друмску трку и хронометар. Светско првенство у друмској вожњи први пут је одржано 1927. и од тада се одржава сваке године, осим за време Другог светског рата. Победник овог првенства добија мајицу дугиних боја и носи је на свим друмским тркама на којима учествује до следећег Светског првенства у бициклизму.[1]

Рекордери су Алфредо Бинда, Еди Меркс, Рик ван Стенберген, Оскар Фреире и Петер Саган са по три победе. Петер Саган је једини возач који је првенство освојио три године заредом: 2015, 2016 и 2017.[2] Јоп Зутемелк је најстарији победник, освојио је првенство 1985. са 38 година и 303 дана, док је најмлађи победник Ленс Армстронг, који је 1993. освојио са 22 године и 14 дана.[3] Највећа разлика остварена је 1928 године, када је Белгијанац Жорж Ронс освојио првенство 19 минута испред Немца Херберта Небеа.[4]

Најуспјешнији возач је Шпанац Алехандро Валверде, који је освојио седам медаља, једну златну, двије сребрне и четири бронзане.[5] Прву медаљу освојио је 2003, док је након 15 година и шест медаља, освојио мајицу дугиних боја 2018. године.

Историја[уреди]

Прво Светско првенство у бициклизму одржано је 21. јула 1927. године на стази Нирбугринг, у данашњој Немачкој. Стартовало је 55 возача, од чега су 33 били аматери; аматери и професионалци су возили заједно.[6] Победио је Италијан Алфредо Бинда, а подијум су употпунили Италијани — Костанте Ђирарденго и Доменико Пјемонтези.[6] Од аматера, Белгијанац Жан Арт завршио је трку на петом месту и проглашен је за аматерског светског шампиона.[6] Године 1928 првенство је освојио Белгијанац Жорж Ронс, 19 минута испред Немца Херберта Небеа.[4] То је било првенство са најмање учесника у историји — укупно 16, а завршило га је само осам возача.[4] Ронс је првенство освојио и 1929, одспринтавши Николаса Франца.[7] Године 1930, Алфредо Бинда је у спринту победио Леарка Гверу и Ронса.[8] Италијани су славили и наредне две године; Гвера 1931,[9] а затим поново Бинда 1932.[10] Бинда је тако постао први возач са три победе. Прву победу Француској донео је Жорж Спеше, који је тријумфовао испред другог Француза — Антонена Мања.[11]

Године 1934 првенство је одржано у Лајпцигу; тријумфовао је Карел Карс, који је одспринтао Гверу.[12] Од 15 возача колико је завршило трку, њих 14 завршило је у групном спринту, док је Васко Бергамаски завршио минут и 45 секунди иза.[12] Жан Арт је победом на првенству 1935 обједнио титуле у аматерској и професионалној конкуенцији.[13]

Последњих година, првенство се одржава на крају сезоне у Европи, након Вуелта а Еспање. Поред првенства за професионалце, раније је било организовано и Светско првенство у бициклизму за аматере.

Светско првенство у друмској вожњи уз Тур де Франс и Ђиро д’Италију чини ’троструку круну бициклизма’ — највеће достигнуће у свету бициклизма. Триплу круну у сезони успели су да освоје само Еди Меркс (1974) и Стивен Роуч (1987).[14]

Петер Саган је освојио првенство три године заредом (2015, 2016 и 2017), док су петорица бициклиста освојили првенство две године заредом: Жорж Ронс (1928, 1929), Рик Ван Стенберген (1956, 1957), Рик Ван Лој (1960, 1961), Ђани Буњо (1991, 1992) и Паоло Бетини (2006, 2007). Шпанац Алехандро Валверде има највише освојених медаља, али ниједном није освојио првенство; има две сребрне медаље (2003, 2005) и четири бронзане (2006, 2012, 2013, 2014).

Аустралија је добила светског првака 2009. када је Кадел Еванс освојио Светско првенство у бициклизму и постао једини победник ван граница Европе и САД, док је први неевропски победник био Грег Лемонд 1983. године.

Освајачи медаља[уреди]

Првенства Злато Сребро Бронза
Нирбугринг 1927. Италија Алфредо Бинда Италија Константе Ђирарденго Италија Доменико Пјемонтези
Будимпешта 1928. Белгија Жорж Ронс Немачка Херберт Небе Немачка Бруно Волке
Цирих 1929. Белгија Жорж Ронс Луксембург Николас Франц Италија Алфредо Бинда
Лијеж 1930. Италија Алфредо Бинда Италија Леарко Гвера Белгија Жорж Ронс
Копенхаген 1931. Италија Леарко Гвера Француска Фердинанд ле Дрого Швајцарска Алберт Бихи
Рим 1932. Италија Алфредо Бинда Италија Ремо Бертони Луксембург Николас Франц
Монлери 1933. Француска Жорж Спеше Француска Антонен Мањ Холандија Маринус Валентајн
Лајпциг 1934. Белгија Карел Карс Италија Леарко Гвера Белгија Гистав Данел
Флореф 1935. Белгија Жан Арт Шпанија Лусиано Монтеро Белгија Гистав Данел
Берн 1936. Француска Антонен Мањ Италија Алдо Бани Холандија Тео Миделкам
Копенхаген 1937. Белгија Елои Меленбер Трећи рајх Емил Кијевски Швајцарска Пол Егл
Валкенбург 1938. Белгија Маркел Кинт Швајцарска Пол Егл Швајцарска Лео Амберг
Цирих 1946. Швајцарска Ханз Кнехт Белгија Маркел Кинт Белгија Рик ван Стенберген
Ремс 1947. Холандија Тео Миделкам Белгија Алберт Серцу Холандија Шеф Јансен
Валкенбург 1948. Белгија Брик Схот Француска Апо Лазаридес Француска Лисјен Тесер
Копенхаген 1949. Белгија Рик ван Стенберген Швајцарска Фердинанд Киблер Италија Фаусто Копи
Морследе 1950. Белгија Брик Схот Холандија Тео Миделкам Швајцарска Фердинанд Киблер
Варезе 1951. Швајцарска Фердинанд Киблер Италија Фјоренцо Мањи Италија Антонио Бевилаква
Луксембург 1952. Немачка Хајнц Милер Швајцарска Готфрид Вајлерман млађи Немачка Лудвиг Херман
Лугано 1953. Италија Фаусто Копи Белгија Гермајн Дерајке Белгија Стан Окерс
Золинген 1954. Француска Лујсон Бобе Швајцарска Фриц Шер Луксембург Шарли Гол
Фраскоти 1955. Белгија Стан Окерс Луксембург Жан Пол Шмиц Белгија Гермајн Дерајке
Копенхаген 1956. Белгија Рик ван Стенберген Белгија Рик ван Лој Холандија Герит Схулт
Варегем 1957. Белгија Рик ван Стенберген Француска Лујсон Бобе Француска Андре Даригад
Ремс 1958. Италија Ерколе Балдини Француска Лујсон Бобе Француска Андре Даригад
Зондворт 1959. Француска Андре Даригад Италија Микеле Ђизмонди Белгија Нул Форе
Сахсенрин 1960. Белгија Рик ван Лој Француска Андре Даригад Белгија Пино Серами
Берн 1961. Белгија Рик ван Лој Италија Нино Дефилипис Француска Ремон Пулидор
Сало 1962. Француска Жан Стабленски Ирска Симус Елиот Белгија Јос Хувенерс
Ронс 1963. Белгија Бенони Бехајт Белгија Рик ван Лој Холандија Јо де Хан
Саланшес 1964. Холандија Јан Јансен Италија Виторио Адоми Француска Ремон Пулидор
Сан Себастијан 1965. Уједињено Краљевство Том Симпсон Немачка Руди Алтиг Белгија Рогер Сверт
Нирбугринг 1966. Немачка Руди Алтиг Француска Жак Анкетил Француска Ремон Пулидор
Херлен 1967. Белгија Еди Меркс Холандија Јан Јансен Шпанија Рамон Саез
Имола 1968. Италија Виторио Адоми Белгија Херман ван Спрингел Италија Микеле Данчели
Хезден-Золдер 1969. Холандија Харм Отенброс Белгија Јулин Стивенс Италија Микеле Данчели
Лестер 1970. Белгија Жан Пјер Монсер Данска Лејф Мортенсен Италија Феличе Ђимонди
Мендризио 1971. Белгија Еди Меркс Италија Феличе Ђимонди Француска Сирил Гимар
Гап 1972. Италија Марино Басо Италија Франко Битоси Француска Сирил Гимар
Барселона 1973. Италија Феличе Ђимонди Белгија Фреди Мартенс Шпанија Луис Окања
Монтреал 1974. Белгија Еди Меркс Француска Ремон Пулидор Француска Маријано Мартинез
Ивуар 1975. Холандија Хени Којпер Белгија Рогер де Фламинк Француска Жан Пјер Дангијом
Остуни 1976. Белгија Фреди Мартенс Италија Франческо Мозер Италија Тино Конти
Сан Кристобал 1977. Италија Франческо Мозер Немачка Дитрих Турау Италија Франко Битоси
Нирбугринг 1978. Холандија Гери Кнетеман Италија Франческо Мозер Данска Јерген Маркусен
Валкенбург 1979. Холандија Јан Рас Немачка Дитрих Турау Француска Жан Рене Бернодо
Саланшес 1980. Француска Бернар Ино Италија Ђанбатиста Баронкели Шпанија Хуан Фернандез
Брно 1981. Белгија Фреди Мартенс Италија Ђузепе Сарони Француска Бернар Ино
Гудвуд стаза 1982. Италија Ђузепе Сарони Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Ирска Шон Кели
Тал 1983. Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Холандија Адри ван дер Пул Ирска Стивен Роуч
Барселона 1984. Белгија Клод Крикјелион Италија Клаудио Корти Канада Стив Бауер
Ђавера дел Монтело 1985. Холандија Јоп Зутемелк Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Италија Морено Арђентин
Колорадо Спрингс 1986. Италија Морено Арђентин Француска Шарли Моте Италија Ђузепе Сарони
Филах 1987. Ирска Стивен Роуч Италија Морено Арђентин Шпанија Хуан Фернандез
Ронс 1988. Италија Маурицио Фондијест Француска Мартиал Гајан Шпанија Хуан Фернандез
Шамбери 1989. Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд Савез Совјетских Социјалистичких Република Дмитриј Коњишев Ирска Шон Кели
Уцуномија 1990. Белгија Руди Доненс Белгија Дирк де Волф Италија Ђани Буњо
Штутгарт 1991. Италија Ђани Буњо Холандија Стивен Рокс Шпанија Мигел Индураин
Бенидорм 1992. Италија Ђани Буњо Француска Лоран Жалабер Русија Дмитриј Коњишев
Осло 1993. Сједињене Америчке Државе Ленс Армстронг Шпанија Мигел Индураин Немачка Олаф Лудвиг
Агриђенто 1994. Француска Лик Лебланк Италија Клаудио Кјапучи Француска Ришар Виренк
Дуитама 1995. Шпанија Абрахам Олано Шпанија Мигел Индураин Италија Марко Пантани
Лугано 1996. Белгија Јохан Мусеув Швајцарска Мауро Ђанети Италија Микеле Бартоли
Сан Себастијан 1997. Француска Лоран Брошар Данска Бо Хамбург Холандија Леон ван Бон
Валкенбург 1998. Швајцарска Оскар Каменцин Белгија Петер ван Петегем Италија Микеле Бартоли
Верона 1999. Шпанија Оскар Фреире Швајцарска Маркус Цберг Француска Жан Сирил Робин
Плуе 2000. Летонија Романс Вајнштејнс Пољска Збигњев Спрух Шпанија Оскар Фреире
Лисабон 2001. Шпанија Оскар Фреире Италија Паоло Бетини Словенија Андреј Хауптман
Лимбург 2002. Италија Марио Чиполини Аустралија Роби Макјуен Немачка Ерик Цабел
Хамилтон 2003. Шпанија Игор Астарлоа Шпанија Алехандро Валверде Белгија Петер ван Петегем
Верона 2004. Шпанија Оскар Фреире Немачка Ерик Цабел Италија Лука Паолини
Мадрид 2005. Белгија Том Бонен Шпанија Алехандро Валверде Француска Антони Геслин
Салцбург 2006. Италија Паоло Бетини Немачка Ерик Цабел Шпанија Алехандро Валверде
Штутгарт 2007. Италија Паоло Бетини Русија Александар Колобнев Немачка Стефан Шумахер
Варезе 2008. Италија Алесандро Балан Италија Дамијано Кунего Данска Мати Брешел
Мендризио 2009. Аустралија Кадел Еванс Русија Александар Колобнев Шпанија Хоаким Родригез
Гилонг 2010. Норвешка Тор Хусховд Данска Мати Брешел Аустралија Алан Дејвис
Копенхаген 2011. Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Аустралија Метју Гос Немачка Андре Грајпел
Валкенбург 2012. Белгија Филип Жилбер Норвешка Едвалд Босон Хаген Шпанија Алехандро Валверде
Фиренца 2013. Португалија Руи Коста Шпанија Хоаким Родригез Шпанија Алехандро Валверде
Понферада 2014. Пољска Михал Квјатковски Аустралија Сајмон Геранс Шпанија Алехандро Валверде
Ричмонд 2015. Словачка Петер Саган Аустралија Мајкл Метјуз Литванија Рамунас Навардаускас
Доха 2016. Словачка Петер Саган Уједињено Краљевство Марк Кевендиш Белгија Том Бонен
Берген 2017. Словачка Петер Саган Норвешка Александер Кристоф Аустралија Мајкл Метјуз
Инзбрук 2018. Шпанија Алехандро Валверде Француска Ромен Барде Канада Мајкл Вудс

Статистика[уреди]

Вишеструки победници[уреди]

Укупан број победа
Бициклиста Врој победа
Италија Алфредо Бинда 3
Белгија Еди Меркс 3
Белгија Рик ван Стенберген 3
Шпанија Оскар Фреире 3
Словачка Петер Саган 3
Сједињене Америчке Државе Грег Лемонд 2
Белгија Фреди Мартенс 2
Белгија Рик ван Лој 2
Италија Паоло Бетини 2
Италија Ђани Буњо 2
Белгија Жорж Ронс 2
Белгија Брик Схот 2

Медаље по државама[уреди]

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Белгија 26 11 12 49
2  Италија 19 20 16 55
3  Француска 8 12 15 35
4  Холандија 7 4 6 17
5  Шпанија 6 6 12 24
6  Швајцарска 3 6 4 13
7  САД 3 2 0 5
8  Словачка 3 0 0 3
9  Немачка* 2 7 6 15
10  УК 2 1 0 3
11  Аустралија 1 4 2 7
12  Норвешка 1 2 0 3
13  Ирска 1 1 3 5
14  Пољска 1 1 0 2
15  Летонија 1 0 0 1
 Португалија 1 0 0 1
17  Данска 0 3 2 5
18  Русија** 0 3 1 4
19  Луксембург 0 2 2 4
20  Канада 0 0 2 2
 Словенија 0 0 1 1
 Литванија 0 0 1 1

* укључујући:  Западна Немачка

** укључујући:  СССР

Референце[уреди]

  1. ^ „UCI Road World Championships – The magical rainbow jersey”. Union Cycliste Internationale (UCI). 9. септембар 2015. Приступљено 25. септембар 2017. 
  2. ^ „Peter Sagan: Slovak wins record third successive world title in Norway”. bbc.com. 24. септембар 2017. Приступљено 25. септембар 2017. 
  3. ^ „World Championships - Road Race (WC)”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. септембар 2017. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „1928 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  5. ^ „World Championships - Road Race (WC): Most top-10s”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. септембар 2017. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „1927 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  7. ^ „1929 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  8. ^ „1930 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  9. ^ „1931 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  10. ^ „1932 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  11. ^ „1933 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  12. 12,0 12,1 „1934 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  13. ^ „1935 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  14. ^ „An interview with Stephen Roche, August 8, 2007 — Taking the triple”. Cyclingnews. 8. август 2008. Приступљено 25. септембар 2017. 

Спољашње везе[уреди]