Блажо Шћепановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Блажо Шћепановић
Blazo Scepanovic.jpg
Фотографија песника која се налази у библиотеци „Блажо Шћепановић”, огранку Библиотеке града Београда у Учитељском насељу
Пуно имеБлажо Шћепановић
Датум рођења(1934-04-07)7. април 1934.
Место рођењаБијело Поље, Краљевина Југославија
Датум смрти26. август 1966.(1966-08-26) (32 год.)
Место смртиСтруга, СФРЈ
ШколаФилозофски факултет Универзитета у Београду
Утицаји одБранко Миљковић

Блажо Шћепановић (Бијело Поље, 7. април 1934 — Струга, 26. август 1966)[1] био је црногорски и југословенски песник. Најпознатији је по збирци песама „Смрћу против смрти” коју је написао заједно са српским песником Бранком Миљковићем.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Блажо Шћепановић рођен је 1934. године у бјелопољском насељу Ливадице. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је у Културно-просветном већу СФРЈ.[3]

Умро је на самом почетку песничке каријере, али је успео да остави за собом неколико збирки поезије. Заједно са песником Лазаром Вучковићем утопио се у Охридском језеру, током боравка на Струшким вечерима поезије, једној од најзначајнијих културних манифестација у тадашњој Југославији.

Признања[уреди | уреди извор]

  • Огранак Библиотеке града Београда у Учитељском насељу носи име Блажа Шћепановића.
  • О животу Блажа Шћепановића 2017. године снимљен је документарни филм Смрћу против смрти Блажа Шћепановића.[3] Филм је премијерно приказан у Мојковцу, у оквиру пратећег програма 42. по реду филмског фестивала Мојковачка филмска јесен 25. септембра 2017.[4]
  • Скупштина општине Бијело Поље донела је октобра 2013. године одлуку да се једна улица у овом граду назове именом Блажа Шћепановића.[5]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Књижевно стваралаштво Блажа Шћепановића сакупљено је у седам збирки песама:

  • Лобања у трави (1957)[6]
  • Ивицом земље змија (1958)[7]
  • Смрћу против смрти (1959) - заједно са Бранком Миљковићем
  • Смрт пјесникова (1961)[8]
  • Златна шума (1966)[9]
  • Љубављу измјерено вријеме (1973)[10] - објављена постхумно
  • Пјесников двојник (1976)[11] - објављена постхумно

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пековић 1966
  2. ^ Деретић, Јован (2007). Кратка историја српске књижевности. Нови Сад: Адреса. стр. 317. ISBN 978-86-86761-13-2. Приступљено 21. 6. 2018. COBISS.SR 225373191
  3. ^ а б „Smrću protiv smrti”. CDM. 14. 6. 2017. Приступљено 22. 6. 2018. 
  4. ^ „Film „Smrću protiv smrti“ Mirka Jakovljevića najava početka 42. Mojkovačke jeseni”. eSpona. 23. 9. 2017. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2018. Приступљено 22. 6. 2018. 
  5. ^ „PROGRAM podizanja spomen-obilježja na teritoriji Opštine Bijelo Polje”. Službeni list Crne Gore (Opštinski propisi, broj 32/2013): 51. 2013. Приступљено 22. 6. 2018. 
  6. ^ Шћепановић, Блажо (1957). Лобања у трави. Цетиње: Народна књига. COBISS.SR 80327687
  7. ^ Шћепановић, Блажо (1958). Ивицом земље змија. Београд: Нолит. COBISS.SR 48134151
  8. ^ Шћепановић, Блажо (1961). Смрт пјесникова. Београд: Нолит. COBISS.SR 90187527
  9. ^ Шћепановић, Блажо (1966). Златна шума. Београд: Нолит. COBISS.SR 97488135
  10. ^ Шћепановић, Блажо (1973). Љубављу измјерено вријеме. Titograd: Графички завод. COBISS.SR 114469127
  11. ^ Шћепановић, Блажо (1976). Пјесников двојник. Бијело Поље: Одзиви. COBISS.SR 513595284

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]