Библиотека града Београда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Библиотека града Београда

Библиотека града Београда (БГБ) је градска библиотека, по типу и функцијама јавна[1] и матична[2], највећа позајмна библиотека у Србији. Основана је 1931. године, али своје историјске почетке има већ у 19. веку. Године 1986. Библиотека града Београда бива пресељена у адаптирану зграду у Кнез Михаиловој 56, у центру Београда, где се и данас налази. Године 1994. добија статус матичне библиотеке за подручје града Београда. Данас се у њеном саставу налази тринаест општинских библиотека са територије града Београда.

Библиотека располаже фондом од близу 1.800.000 јединица. У састав Библиотеке улази укупно 78 објеката, укупне површине од око 13.000 m², и то: 1 централна зграда са 7 дислоцираних објеката и 13 општинских библиотека са 52 огранка, 2 одвојена дечја одељења и 3 пункта.[3]

Библиотека има преко 100.000 чланова.

Историјат[уреди]

Оснивање[уреди]

11. јануара 1931, годину и по дана пошто је Суд Општине града Београда донео решење о формирању јавне централне књижнице, свечано су освећени Библиотека и Музеј Општине града Београда. Овим чином Београд добија модерну градску библиотеку, читав један век након првог Београдског читалишта.

По угледу на савремене европске библиотеке, књиге су сређене према принципима децималне класификације, организују се први стручни библиотекарски курсеви. Исте године, отворена је и прва јавна дечја библиотека у Југославији.

После више сеоба, у мају 1935. године, Општинска библиотека и Музеј се досељавају у зграду у Улици кнегиње Љубице 1, у данашњу Змај Јовину улицу. Немачко бомбардовање, 6. априла 1941, наноси Библиотеци непроцењиву културну и материјалну штету. Од запаљивих бомби је изгорео кров и последњи спрат. Ипак, Библиотека града Београда не прекида рад са публиком.

После Другог светског рата[уреди]

После Другог светског рата оснивају се и рејонске, доцније општинске библиотеке. Приступа се новој организацији рада, формирају се посебна одељења, оснива се стручни центар за библиотеке београдског среза, са тежњом да се створи јединствена мрежа популарних библиотека. Према Закону о библиотекама, Библиотека града Београда је од 1961. године одређена за матичну библиотеку за подручје града.

Средином шездесетих година први пут је обједињена набавка за целу мрежу а сваки двадесети Београђанин је члан Градске библиотеке. Постојеће просторије у Змај Јовиној улици су већ претесне, па средином седамдесетих Библиотека града добија на коришћење зграду у Кнез Михаиловој 56, некадашњи хотел Српска круна. Радови на уређењу зграде потрајаће читаву деценију.

У међувремену, уводи се слободан приступ књигама у Општем позајмном одељењу. Следећи савремена светска искуства и Дечја одељења преуређују своје фондове, књиге се сређују према узрасту детета коме су намењена.

Започиње се са радом на библиографији књига о Београду. Библиотека града издаје књигу превода страних путописа о Београду XIX века, потом и Приповетке о Београду, својеврсну кратку историју Београда у причама итд. Број књижевних програма и изложби књига под окриљем Библиотеке сваке године расте.

Напокон у новој згради[уреди]

Најзад, у октобру 1986, песникиња Десанка Максимовић свечано отвара нову зграду Библиотеке града Београда. У свом Слову, она је рекла: „Да смо три века тражили где ћемо је ставити, не бисмо јој лепше место нашли: у прочеље је гледа песник Милан Ракић, недалеко на Калемегдану су и Бранко Радичевић, Војислав Илић, Бора Станковић, да не набрајамо све чија ће дела вековати под кровом ове Библиотеке...".

Библиотека града Београда постаје прва јавна компјутеризована позајмна библиотека у земљи.[тражи се извор]

Последње две деценије[уреди]

Деведесетих година XX века осетно је опао број уписаних чланова и набављених наслова, али је број прочитаних књига остао готово исти. У овом периоду, Библиотека града Београда, заједно са мрежом општинских библиотека, има најразвијенији културно-образовни рад у библиотекарству Србије. Започето је систематско праћење читалачке популације Београда. Од 1991. године отпочиње објављивање листа Новине београдског читалишта.

Без прекида рада са публиком, 1997. је започета ревизија Општег фонда. У Кнез Михаиловој улици је почела са радом Интернет читаоница. Уграђена је електронска заштита фонда у слободном приступу.

Током 2001. године обављен је велики број значајних послова, како у стручном погледу, тако и у смислу ефикаснијег и рационалнијег пословања. Народна библиотека је извршила стручни надзор над радом Библиотеке града Београда. Значајна финансијска помоћ Скупштине града допринела је решавању проблема смештаја Периодике.

11. јануара 2001. свечано је обележен јубилеј, седамдесет година од оснивања Библиотеке града Београда. Тим поводом је објављена књига одабраних радова Марије Илић-Агапове, прве управнице Библиотеке и установљена награда најбољем библиотекару Београда названа њеним именом. Две године доцније, у оквиру прославе Дана Београда отворено је реновирано Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајно одељење, у Змај Јовиној 1. У јулу исте године, у оквиру пројекта Лепша Србија / Beautiful Serbia, као прва, обновљена је фасада Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој 56. Први пут, после више година, достигнут је стандард оптималне набавке књига за све фондове градских библиотека.

Довршени су и објављени резултати вишедеценијских пројеката, други том Грађе за библиографију југословенске и стране књиге о Београду (2003) и двотомна монографија Улице и тргови Београда (2004/5). Београђани први пут на једном месту могу наћи податке о простирању, хронологији именовања и називима улица и тргова Београда.

Простори[уреди]

Зграда[уреди]

За више информација погледајте: Зграда „Српска круна“
Хотел „Српска круна“

Библиотека града Београда се од октобра 1986. године налази у Кнез Михаиловој улици, број 56, у згради некадашњег хотела Српска круна. Хотел је изграђен око 1867. године као најмодернији, најрепрезентативнији и најбоље опремљен хотел у Београду тог времена. Највероватније га је саградила породица имућних трговаца Крсмановића.

У развоју београдске архитектуре зграда хотела Српска круна стоји на почетку интензивног процеса европеизације Београда у другој половини 19. века. Архитектура зграде је еклектична са елементима ренесансног и других стилова. У стручној литератури стилске карактеристике зграде тумачене су на два различита начина. Архитекта Богдан Несторовић сматра да је зграда у мирном еклектичком ренесансу, док је историчарка уметности Гордана Гордић мишљења да је зграда саграђена у романтичарском духу. Пројектант зграде није познат.

Зграда има правоугаону основу са три уличне фасаде. Композиција зграде обликована је око централног и правоугаоног дворишта, данас приметна у Галерији Атријум. Конструкција зграде указује на ренесансне узоре. Основни стилски елеменат је карактеристичан тип прозора који се лучно завршавају са богатом пластичном декорацијом. Први спрат украшен је и са два балкона са гвозденом оградом, чији облик указује на романтизам. Зграда има богат кровни венац и сегментни лук изнад улазних врата. Прочеља хотела красила је декоративна пластика у неостилским облицима, којима је обиловао 19. век. Зграда је преуређена 1986. за потребе Библиотеке града Београда, по пројекту Светислава Вученовића.

Хотел Српска круна је имао простране засведене дворане за кафану, ресторан и пивницу, собе на спрату и складишта у подруму. У приземљу хотела налазиле су се кафана, билијарска соба, читаоница за дневну штампу и трпезарија, чији су се прозори и врата отварали на веранду с погледом на парк. Ова тераса према парку је нарочито привлачила госте, тако да је у летњим месецима било тешко овде наћи место. 1908. године у водичу Београда забележено је да је Српска круна имала 17 соба и да је била хотел првог реда у којем су одседали странци и наш имућан свет. Три пута недељно организовани су концерти у хотелу. У њему су се одржавали и тајни састанци масона.

Зграда је до данас сачувала свој некадашњи изглед. Поред лепоте, додатно је оплемењује и локација на којој се налази: сам крај Кнез Михаилове улице који се граничи са улазом у парк Калемегдан.

Римска дворана[уреди]

Приликом адаптације зграде Библиотеке града Београда у периоду од 1983. до 1986. године, спуштањем нивоа пода подрумских просторија, откривени су остаци старије грађевине. Археолози су установили да се ради о делу темеља бедема и једне куле главне капије римског утврђења лоцираног у Горњем граду Београдске тврђаве. Ово важно откриће променило је пројектни план тако да је уместо депоа за књиге Библиотека добила Римску дворану, намењену јавним скуповима.

Место изнад ушћа Саве у Дунав, на крају тзв. београдске греде, због добре прегледности већег дела границе моћног римског царства са варварским земљама, изабрано је за изградњу војног логора. Почетком II века сталну посаду чинила је legia IV Flavia која је остала у њему све до краја IV или првих деценија V века.[4] Утврђени војни логор – каструм, о којем је овде реч, зидан је ташмајданским каменом негде крајем II или почетком III века, трапезасте основе, површине око 20 хектара. Грађен по свим правилима римске војне архитектуре, логор спада међу веће објекте те врсте у овом делу границе.[5] Његове капије су биле штићене са по две четвртасте куле. Између улица Тадеуша Кошћушка и Париске протезао се југоисточни бедем са јужном, главном капијом логора (porta decumana) од које је водила главна улица до северне капије. Једна кула ове капије нађена је испод споменика Милану Ракићу на крају Кнез Михаилове улице. Остаци друге, источне куле налазе се у Римској дворани. Поред ове куле, на истом месту може се видети и озидани канал са масивном оловном цеви који пролази кроз темељ бедема. То је део водоводног система којим је снабдеван каструм.[6]

Са становишта заштите споменика културе локалитет у Римској дворани је најуспелије решење за трајно чување без конзерваторских интервенција и презентацију археолошких остатака и њихово уклапање у савремену архитектуру града.[7]

Римска дворана је јединствен простор са археолошким локалитетом in situ и лапидаријумом који чине скулптуре, жртвеници, стеле и друга камена пластика која потиче са тла Сингидунума и подунавског дела провинције Горње Мезије, настала у периоду II-IV века. Антички амбијент Римске дворане репрезентативно је место окупљања наших суграђана у којем се свакодневно одржавају бројни културни програми.

Вукова сала[уреди]

Налази се на првом спрату Библиотеке и права је мала галерија уметничких слика посвећених Београду. Назив је добила по централној слици – портрету Вука Караџића, рад Бете Вукановић.[8]

Око овалног стола може се окупити 20 учесника, а на полукружном нивоу се налази још 20 места за седење. Сала се користи за конференције за новинаре, семинаре, предавања, представљања књига и сл.

Читаоница Одељења уметности[уреди]

Налази се на другом спрату Библиотеке. Корисницима су на располагању 64 места за рад.

У Читаоници се, такође, одржавају програми из културе и уметности.

Галерија „Атријум“[уреди]

Галерија „Атријум“ почела је са радом 1987. године. У њој се одржавају ликовне изложбе (колективне и самосталне) реномираних страних и домаћих уметника. Поред ликовних, у Галерији се организују и књижевне и јубиларне изложбе.

До сада су у Галерији излагали Милан Коњовић, Оља Ивањицки, Васа Поморишац, Југослав Влаховић, Милан Сташевић, Слободан Сотиров, Цветко Лаиновић, Петар Омчикус, Љуба Поповић, Милорад Бата Михаиловић, Радомир Рељић, Милан Циле Маринковић, Владимир Величковић и др.

Од 2006. године Галерија је добила посебну подршку Секретаријата за културу града Београда, а формиран је и Уметнички савет Галерије.

У централном делу галеријског простора налази се подни мозаик, под називом Призренски мозаик, рад конзерватора и сликара Александра Томашевића (1921—1968).

Организациона структура[уреди]

Библиотека града Београда своју делатност обавља у оквиру организационих јединица.

Организационе јединице Библиотеке града Београда су:

  1. Библиотека града Београда;
  2. Тринаест библиотека на територији градских општина, са огранцима.

Општинске библиотеке у саставу БГБ[уреди]

  1. Библиотека ”Јован Дучић” – Барајево
  2. Библиотека “Доситеј Обрадовић” – Вождовац
  3. Библиотека “Петар Кочић” – Врачар
  4. Библиотека “Илија Гарашанин” – Гроцка
  5. Библиотека “Вук Караџић” – Звездара
  6. Библиотека “Свети Сава”Земун
  7. Библиотека “Деспот Стефан Лазаревић” – Младеновац
  8. Библиотека “Вук Караџић” – Нови Београд
  9. Библиотека “Миодраг Булатовић” – Раковица
  10. Библиотека “Исидора Секулић” – Савски венац
  11. Библиотека “Милован Видаковић”Сопот
  12. Библиотека “Ђорђе Јовановић” – Стари град
  13. Библиотека “Лаза Костић” – Чукарица

Одељење посебних фондова[уреди]

Одељење посебних фондова чине: Фонд периодике, Завичајни фонд и Фондови дечјих одељења.

Дечја одељења[уреди]

За више информација погледајте: Дечје одељење Библиотеке града Београда

Дечја одељења Библиотеке града Београда налазе се у два физички одвојена објекта:

  1. Библиотека „Чика Јова Змај“ у Хиландарској улици бр. 7,
  2. Библиотека „Невен“ у Дому синдиката, на 1. спрату.

Дечје одељење постоји од када и Библиотека града Београда – од 1931. године.

Данас Дечја одељења Библиотеке града Београда имају око 10.000 чланова и фондове од око 60.000 наслова. Одељења имају развијену програмску активност и активан рад са децом. Неки од сталних програма Одељења су: И ја бих да читам, Школа шаха, Занимљива географија, Животне вредности, Еколошка радионица, Напиши своју причу...

Пројекат Тајна, Дечјег одељења Змај, проглашен је на Библионету 2009 за најбољи библиотечки пројекат библиотека у Србији 2006 - 2009. Пројекат Књига је галерија слика презентован је на 75. ИФЛА Конгресу у Милану, у форми постер-презентације.

Такође, и две општинске библиотеке – Ђорђе Јовановић, Стари град и Илија Гарашанин, Гроцка – имају своја посебна дечја одељења са развијеним програмским активностима.

Каталози Библиотеке града Београда[уреди]

Фондови Библитеке града Београда се могу претраживати уз помоћ три каталога: ауторског, УДК и предметног каталога.

Формалне информације о публикацијама пружа ауторски каталог, док су друга два тзв. стварни каталози. Називају се стварним јер представлјају фонд са садржинског аспекта.

Од 1988. године каталози Библиотеке града Београда се израђују у електронској форми, а од 2006. године су претраживи преко интернета.

  • Ауторски каталог Библиотеке града Београда - пружа формалне информације о публикацијама,
  • УДК каталог - класификује публикације према научним областима.

Предметни каталог Библиотеке града Београда[уреди]

Предметни каталог класификује фонд Библиотеке према темама којима се публикације баве.

Предметни каталог је најмлађи каталог. Почео се израђивати 1975. године.Тада су предметно обрађиване публикације из есејистике, теорије књижевности и књижевне критике. Са предметизацијом целокупног фонда се почело 1993-94. године.

Велику предметну разуђеност предметни каталог премошћава упутно-информативним системом, којим се претраживање фонда са неусвојених помова (одредница) пребацује на усвојене.

Јединственост предметног каталога Библиотеке града чини аналитичка обрада чланака из серијских публикација и зборника.[9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. http://archive.ifla.org/VII/s8/unesco/Public_Library_Manifesto-sr.pdf
  2. http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=285
  3. "Извештај о раду Библиотеке града Београда у 2008. години"
  4. Марко Поповић, Антички Сингидунум: досадашња открића и могућности даљих истраживања, Сингидунум I, Београд, 1997, стр. 4.
  5. Марко Поповић, Београдска тврђава (друго допуњено издање), Београд, 2006, стр. 39.
  6. Марко Поповић, Антички Сингидунум: досадашња открића и могућности даљих истраживања, Сингидунум I, Београд, 1997, стр. 9.
  7. Марко Поповић, Остаци античког Сингидунума у урбаном језгру савременог града, Наслеђе I, 1997, стр. 20.
  8. „Портрет Вука Караџића”. Централна библиотека града Београда: "Вукова сала" -. Приступљено 15. 6. 2014. 
  9. Глумац, Дивна, Предметни каталог у библиотеци општег типа, -Београд, Народна библиотека Србије, 1980.

Спољашње везе[уреди]