Струга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Струга
мкд. Струга
Aerial view of Struga, Lake Ohrid & Black Drin (7).jpg
Приобаље Струге уз Црни Дрим
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаСтруга
Становништво
 — (2002)16.559
Географске карактеристике
Координате41°10′48″ СГШ; 20°40′48″ ИГД / 41.17999998777116° СГШ; 20.67999999987082° ИГД / 41.17999998777116; 20.67999999987082Координате: 41°10′48″ СГШ; 20°40′48″ ИГД / 41.17999998777116° СГШ; 20.67999999987082° ИГД / 41.17999998777116; 20.67999999987082
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина700 м
Струга на мапи Северне Македоније
Струга
Струга
Струга на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6330
Позивни број+389 (0)46
Регистарска ознакаSU

Струга (мкд. Струга) је град у Северној Македонији, у западном делу државе. Струга је седиште истоимене општине Струга.

Град Струга се налази на обали Охридског језера, а кроз њега протиче река Црни Дрим. Сваке године од 1962. у Струги се одржавају „Струшке вечери поезије“ — песничко догађање на којој учествују песници из Северне Македоније и целог света.

Природне одлике[уреди]

Град Струга се налази на у западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом. Град је на 180 km југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида, као првог већег града, град је удаљен 18 km северозападно.

Рељеф: Струга се сместила у области Дримкол, која обухвата равницу образовану на северним обалама Охридског језера. Западно од града се уздиже планина Јабланица, док се северно и источно пружа поље.

Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.

Воде: Струга се образовала на месту где из Охридског језера истиче река Црни Дрим. Река дели град на западни и источни део.

Историја[уреди]

Подручје Струге је било насељено још од праисторије. Међутим, насеље под данашњим (словенским) именом ваља се у 11. веку. Наредних векова Струга је била невелико трговиште за околна села.

Крајем 19. века Струга је имала око 5.000 становника, већином православних Словена. Становништво се махом бавило грађевинарством, грнчарством и риболовом.

Срби у Струги[уреди]

Река Дрим пролазећи кроз Стругу исту је делила на два дела; на источни где су махом били Турци и западни где су живели махом Срби. Срби Стружани који су се ту масовно преселили за време турског султана Сулејмана Величанственог, били су из Босне и Херцеговине.[1]

Као претплатници једне српске књиге у Београду се јављају 1844. године двојица читалаца "из Оридске нахије" - "села Оструга": Аранђел Томановић и Недељко Несторовић.[2] Биографску књигу о Господу Исусу Христу набавили су грађани Струге и "Охридског окружја" 1857. године. Око те Берићеве књиге формиран је претплатнички пункт у који су ушли: Јован Коковчевић коџабашај дјелатељ сребра и злата, Наум Хаџи Христић учитељ 2. класе, Танасије Чакаровић за сина Крсту, Анастас Хаџов Спасић терзија и псалмопевац у манастиру Калишке Богородице, Наум Христић бивши учитељ у Крушеву, Никола Хаџов Димитријевић меанџија у П. Мајдану, Цветко Белић за синове Димитрија и Николу, Стојан Муштовић кафеџија за сина Захарија, Јован Крљевић симиџија, Димитрије Качаровић пекар, Апостол Чакаров Јовановић меанџија у Пожар. и Трајко Ристић бакалин струшки.[3]

Године 1912. Струга се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

Становништво[уреди]

Извор реке Црни Дрим у Струги, иза моста стоји охридски језеро.
Охридско језеро, на другој страни моста.

Према попису становништва из 2002. године, Струга је имала 16.559 становника. Почетком 20. века ту је живело око 5.000 становника, већином православних Словена.

Национални састав по попису из 2002. године био је[4]:

Попис 2002.‍
Македонци
  
8.901 53,75 %
Албанци
  
5.293 31,96 %
Турци
  
907 5,47 %
Власи
  
550 3,32 %
Роми
  
97 0,58 %
Срби
  
72 0,43 %
Бошњаци
  
16 0,09 %
остали
  
723 4,36 %
укупно: 16,559

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]


Извори[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Сион", Београд 1875.
  2. ^ Матеј Костић: "Примјери добродјетељи", трећи део, Нови Сад 1844. године
  3. ^ Јован Берић: "Живот Господа и спаса нашег Исуса Христа", Земун 1857. године
  4. ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Северна Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 4. 5. 2013.

Спољашње везе[уреди]