Струга
| Струга мкд. Струга
|
|
|---|---|
Приобаље Струге уз Црни Дрим
|
|
 Грб
|
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Република Македонија |
| Општина | Струга |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2002) | 16.559 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41°10′48″ СГШ; 20°40′48″ ИГД / 41.17999998777116° СГШ; 20.67999999987082° ИГДКоординате: 41°10′48″ СГШ; 20°40′48″ ИГД / 41.17999998777116° СГШ; 20.67999999987082° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 700 м |
 Струга
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 6330 |
| Позивни број | +389 (0)46 |
| Регистарска ознака | SU |
Струга (мкд. Струга) је град у Републици Македонији, у западном делу државе. Струга је седиште истоимене општине Струга.
Град Струга се налази на обали Охридског језера, а кроз њега протиче река Црни Дрим. Сваке године од 1962. у Струги се одржавају „Струшке вечери поезије“ — песничко догађање на којој учествују песници из Републике Македоније и целог света.
Садржај
Природне одлике[уреди]
Град Струга се налази на у западном делу Републике Македоније, близу државне границе са Албанијом. Град је на 180 km југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида, као првог већег града, град је удаљен 18 км северозападно.
Рељеф: Струга се сместила у области Дримкол, која обухвата равницу образовану на северним обалама Охридског језера. Западно од града се уздиже планина Јабланица, док се северно и источно пружа поље.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Воде: Струга се образовала на месту где из Охридског језера истиче река Црни Дрим. Река дели град на западни и источни део.
Историја[уреди]
Подручје Струге је било насељено још од праисторије. Међутим, насеље под данашњим (словенским) именом ваља се у 11. веку. Наредних векова Струга је била невелико трговиште за околна села.
Крајем 19. века Струга је имала око 5.000 становника, већином православних Словена. Становништво се махом бавило грађевинарством, грнчарством и риболовом.
Срби у Струги[уреди]
 |
Овај чланак можда захтева чишћење како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (Научите како и када да уклоните овај шаблон обавештења)
|
Као претплатници једне српске књиге у Београду се јављају 1844. године двојица читалаца "из Оридске нахије" - "села Оструга": Аранђел Томановић и Недељко Несторовић.[1] Биографску књигу о Господу Исусу Христу набавили су грађани Струге и "Охридског окружја" 1857. године. Око те Берићеве књиге формиран је претплатнички пункт у који су ушли: Јован Коковчевић коџабашај дјелатељ сребра и злата, Наум Хаџи Христић учитељ 2. класе, Танасије Чакаровић за сина Крсту, Анастас Хаџов Спасић терзија и псалмопевац у манастиру Калишке Богородице, Наум Христић бивши учитељ у Крушеву, Никола Хаџов Димитријевић меанџија у П. Мајдану, Цветко Белић за синове Димитрија и Николу, Стојан Муштовић кафеџија за сина Захарија, Јован Крљевић симиџија, Димитрије Качаровић пекар,Апостол Чакаров Јовановић меанџија у Пожар. и Трајко Ристић бакалин струшки.[2]
1912. године Струга се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво[уреди]
.jpg)
Према попису становништва из 2002. године, Струга је имала 16.559 становника. Почетком 20. века ту је живело око 5.000 становника, већином православних Словена.
Национални састав по попису из 2002. године био је[3]:
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Галерија[уреди]
-
Струга на почетку 20. века
-
Струга, 1915. г.
-
Струга 1920. године
-
родна кућа Браће Миладинов
-
Градска марина
-
градска архитектура
-
хотел „Београд“
-
Плажа у Струги
-
Градски корзо
Види још[уреди]
Извори[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Матеј Костић: "Примјери добродјетељи", трећи део, Нови Сад 1844. године
- ^ Јован Берић: "Живот Господа и спаса нашег Исуса Христа", Земун 1857. године
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 4. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди]
 |
Струга на Викимедијиној остави. |
| Више од 500 хиљ. ст. |
|
 |
|---|---|---|
| Између 50 и 100 хиљ. ст. | ||
| Између 25 и 50 хиљ. ст. | ||
| Између 10 и 25 хиљ. ст. | ||
| Између 5 и 10 хиљ. ст. | ||
| Мање од 5 хиљ. ст. | ||
|
||
|
Струга • Безово • Биџево • Богојци • Бороец • Брчево • Буринец • Велешта • Вишни • Враниште • Глобочица • Горња Белица • Горњи Татеши • Делогожди • Добовјани • Доња Белица • Доњи Татеши • Драслајца • Дренок • Заграчани • Збажди • Јабланица • Калишта • Корошишта • Лабуништа • Лакаица • Ливада • Ложани • Локов • Луково • Мали Влај • Мислешево • Мислодежда • Модрич • Мороишта • Нерези • Ново Село • Октиси • Пискупштина • Подгорци • Поум • Присовјани • Ржаново • Радожда • Радолишта • Селци • Ташмаруништа • Тоска • Франгово • Џепин • Шум
|
|
|
