Блаж (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Блаж
рум. Blaj
Catedrala Blaj.jpg
Средишњи храм гркокатоличке цркве у Румунији у Блажу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругАлба
Становништво
Становништво
 — 2011.20.630[1][2]
Географске карактеристике
Координате46°10′31″ СГШ; 23°54′52″ ИГД / 46.175278° СГШ; 23.914444° ИГД / 46.175278; 23.914444Координате: 46°10′31″ СГШ; 23°54′52″ ИГД / 46.175278° СГШ; 23.914444° ИГД / 46.175278; 23.914444
Блаж на мапи Румуније
Блаж
Блаж
Блаж на мапи Румуније
Веб-сајт
www.primariablaj.ro

Блаж (рум. Blaj, мађ. Balázsfalva, нем. Blasendorf) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Блаж је четврти по важности град округа Алба.

Блаж је према последњем попису из 2002. године имала 20.758 становника.

Географија[уреди]

Град Блаж налази се у средишњем делу историјске покрајине Трансилваније, око 105 km јужно до Клужа.

Блаж се налази у средишњој котлини Трансилваније, поред реке Трнави, на 260 m надморске висине.

Историја[уреди]

Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године постојала су два блиско положена насеља Доњи и Горњи Блаш (тада Балажфалва). У Доњем је било 51 породица, а у парохијској филијали Горњем - 57 породица. Свештеници су били тада у Доњем насељу, парох поп Јован Кифа, којем је помагао капелан поп Теодор Поповић.[3]

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
15.77520.82622.42521.81920.630

Матични Румуни чине већину градског становништва Блажа (85%), а од мањина присутни су Роми (9%) и Мађари (8%). Некада бројно немачко становништво се иселило у матицу током 20. века.

Блаж је познат као историјско средиште гркокатоличких Румуна, а у средишту града се налази и катедрални храм Румунске гркокатоличке цркве. И данас гркокатолици чине око 20% градског становништва.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.

Спољашње везе[уреди]