Пређи на садржај

Блодхаунд ЛСР

С Википедије, слободне енциклопедије

Блодхаунд ЛСР, раније Блодхаунд ССЦ, је британско путничко возило дизајнирано за путовање надзвучним брзинама са намером да постави нови светски рекорд у брзини на путу. [1] Аутомобил у облику ракете, који се развија од 2008. године, покреће млазни мотор и биће опремљен додатним ракетним мотором.[2] . Циљ је био да премаши тренутни светски рекорд брзине од 1.228 km/h (763 mph) у 2020. или 2021. години, с тим што се верује да ће возило моћи да постигне брзину и до 1.609 km/h (1.000 mph).[3][4][1]

Возач Енди Грин, британски војни пилот који је први пробио звучни зид на путу, покушаће да сруши сопствени рекорд постављен 1997. године.  Након што је компанија Блодхаунд која је подржала пројекат отишла у стечај крајем 2018. [5] године предузетник Ијан Вархуст купио је пројекат и аутомобил да би се даље наставило са пројектом. Нова компанија под називом Графтон ЛСР Лтд основана је да би управљала пројектом, који је преименован у Блодхаунд ЛСР, научно-технолошки парк у Глостеру. [6]

Место за тестирање велике брзине и будућих покушаја освајања светских рекорда у брзини на путу је пустиња Калахари у Јужној Африци, место Хакскин Пан у области  Мијер  у северном делу јужне Африке. Подручје дуго 19 km (12 mi) и ширине 4,8 km (3,0 mi) је идентификовано као погодно, а локални волонтери су ручно рашчишћавали стене пре него што су се наносиле ознаке стаза,[4] за прве вожње у октобру 2019.[7]  Даљим вожњама у новембру 2019. постигнута је максимална брзина од 1.011 km/h (628 mph) и било је осмо возило које је достигло брзину на путу преко 970 km/h (600 mph).

Почетак

[уреди | уреди извор]

Блодхаунд пројекат је 23. октобра 2008. године у Музеју науке у Лондону најавио лорд Дрејсон – тадашњи министар за науку у Уједињеном краљевству, који је први предложио пројекат 2006. године власницима рекорда у брзинама Ричарду Ноблу и Енди Грину, пилоту који је служио у РАФ-у (краљевско ратно ваздухопловство).[3] [8] Њих двојица су између себе држали рекорд у постизању брзине на путу.[9]


Године 1983. Ричард Нобл, самоиницијативни инжењер и авантуриста[10]  достигао је брзину 1.019 km/h (633 mph) возећи аутомобил с турбо-мотором, назван Thrust 2 возећи кроз пустињу Неваде.[11]  1997. године водио је пројекат изградње Труст ССЦ (Thrust SSC), који је возио Eнди Грин постигавши брзину од 1.228 km/h (763 mph), пробијајући тако звучну баријеру, прву за путничко возило. Енди Грин је такође возач Блодхаунда ЛСР. [12]

Блодхаунд пројекат добио је назив по ракети земља-ваздух Бристол Блодхаунд, пројекту на коме је радио Блодхаунд шеф аеродинамике Рон Ајерс. [13]

Пројекат је у почетку био смештен у бившем центру Maritime Heritage у луци Бристол. У 2013. години пројекат се преселио у веће место у Авонмаутх [14] а крајем 2015 седиште пројекта је пресељено у Дидкот, Оксфордшир. [15]

Тестирање у 2017. години

[уреди | уреди извор]

Испитивање писте брзине до 320 km/h (200 mph) је одржано 26., 28. и 30. октобра 2017. на аердорому Њуквеј у Корнвалу. [16][17]

Промена власништва у 2018. години

[уреди | уреди извор]

У мају 2018. године, тим је објавио планове за тестирање велике брзине на 500–600 миља на сат (800–970 км / час) за мај 2019. године, а потом вожњу од 1.000 км / час у 2020.[18] години.

Међутим, компанија која је подржавала пројекат, Блодхаунд Порграм Лтд, отишла је у стечај крајем 2018. године, остављајући дуг у финансирању од 25 милиона фунти, што је довело у питање будућност пројекта. [19][5]

Блодхаунд ЛСР

Пројекат је усвојен у децембру 2018. године, а планови су били да се распрода преостала имовина. [20] Крајем месеца, Јоркширски предузетник Ијан Ворхауст преузео је спашавање пројекта куповином имовине и интелектуалне својине, укључујући аутомобил, за јавност непознат износ. [21]

Тестирање у 2019. години

[уреди | уреди извор]

У марту 2019. године објављено је да је Ворхауст основао нову компанију под називом Графтон ЛСР Лтд. да управља пројектом, тако да  је постао легални власник аутомобила.  Компанија је у изјави навела да Ворхауст покушава да спаси пројекат са новим спонзорима и партнерима. [22][23][24]

Име новог тима је постало Блодхаунд ЛСР. Аутомобил и седиште пројекта преселили су се у Универзитетски технички факултет у Беркелеју, у Глостеру. [25]

Испитивање велике брзине аутомобила обављено је у месту Хакски Пан у октобру и новембру 2019. Почеле су пробне вожње 25. октобра користећи само мотор Ролс-Ројс еуроџет EJ200, са очекивањем да се достигне брзина од 400–500 миља на сат (640–800 км / час). [7]  Аутомобил је 6. новембра 2019. [26] постигао брзину 806 km/h (501 mph) а крајња максимална брзина је постигнута 16. новембра од 1.011 km/h (628 mph), тако да је било осмо возило које је постигло брзину на путу већу од 600 миља на сат.[2]

Дизајн

[уреди | уреди извор]

Aутомобил

[уреди | уреди извор]

Ауто је дизајниран од стране шефа Блодхаунда, Рона Ејрса и главног инжињера Марка Чапмана, заједно са аеродинамичарима са универзитета Свонсон. [27][28]

Блодхаунд је дизајниран да достигне убрзање од 0 км/ч до 1 300 км/ч за 38 секунди и успори ваздушним кочницама на око 800 миља на сат падобраном при максималној брзини активирања од око 1.050 km/h (650 mph) и диск кочницама испод 320 km/h (200 mph). [29] Снага возача током убрзања била би -2,5 г (два и по пута већа од његове телесне тежине) и до 3 г током успоравања. [30]

Аеродинамика

[уреди | уреди извор]

Аеродинамика Блодхаунда је веома пажљиво израчуната да би се направио аутомобил који је сигуран и стабилан, посебно зато што ће наићи на ударни талас када постигне брзину звука. [31]

Инжињерски факултет на Универзитету Свонси је био укључен у аеродинамични облик возила од самог почетка. Др Бен Еванс и његов тим су користили урачуњиву динамику флуида, технологију дизајнирану од стране професора Убаја Хасана и Кена Моргана. [32] [33] [34] Ова технологија, оригинално произведена за употребу у свемирској индустрији, била је одобрена за употребу на путничком возилу током дизајнирања Труст ССЦ-а.

Погон

[уреди | уреди извор]

Три прототипа Еуроџет ЕJ200 џет мотора развијена за Еурофајтера позајмљена су у сврхе пројекта.[35] Ауто ће користити један од ових мотора за спровођење око половине потиска и снаге за ауто до 1050 км/ч.[36] [16] Посебан изглед ракете дизајниран од стране Намоа биће коришћен да дода још потиска при обртајима на путу. За време вожње од 1.600 km/h (990 mph) монопропелантна ракета биће замењена хибридном ракетом Намо.[16] Трећи мотор, Јагуаров Суперпуњен В-8 користи се за помоћну снагу при вожњи, иако ће се ово заменити електричним мотором.[16]

Првобитно је Блодхаунд ССЦ користио прилагођени хибридни ракетни мотор, који је дизајнирао Данијел Џоб. Ракета је успешно тестирана на аеродрому Њукај 2012. године. [37]

Екстеријер кабине

Међутим, ограничење у трошковима, времену и испитним постројењима довела су до одлуке да се уместо тога користи ракета дизајнирана од норвешке компаније Намо. [38]

У почетку је план био да аутомобил користи Намо хибридну ракету или скуп ракета, који ће се покретати чврстим хидробулом и течним високотестним пероксидним оксидансом. [38] Овај план је измењен у 2017. години и аутомобил ће користити ракету монопропеланта за брзину кретања на путу. [39]

Да би аутомобил постигао брзину од 1.300 km/h (810 mph) монопропелантна ракета би требала да произведе потисак од око 400 кН, а млазни мотор ЕЈ200 од око 90 кН при поновном загревању. [40]

Ентеријер кабине

Toчкови

[уреди | уреди извор]

За тестирање малих брзина на Корнвал аеродрому у 2017. ауто је био опремљен са 4 точка за писте на основу енглеског борбеног авиона.[41] Они су замењени са точковима за велике брзине и тестирани су у пустињи у јужној Африци 2019. године.[42] Ови точкови дизајнирани су да се обрћу до 10 200 пута у минуту и да буду отпорни на центрифугалне силе и до 50 000 г на ивицама.[43][44]

Конструкција

[уреди | уреди извор]

Ауто је направљен у Бристолу и Авонмауту[45] [14]. Потпуни модел представљен је 2010. на Међународном сајму компаније Фарнбороугх,[46] када је најављено да ће Хампсон Индустрис започети изградњу задњег дела шасије аутомобила у првом кварталу 2011. године и да је посао за производњу предњег дела аутомобила била у току. Аутомобил је добрим делом довршен до октобра 2017. године, када су на млазном мотору на аеродрому у Корнвалу Њуквеј обављена потпуна статичка испитивања поновног загревања, након чега су уследила испитивања ниских брзина. [47]

Даља градња извршена је пре него што је пројекат прешао у администрацију, а аутомобил је потом завршен у Берклију пре тестирања велике брзине.

Локације за тестирање

[уреди | уреди извор]

На почетку пројекта, школа за животну средину и друштво Универзитета Свонсија уписана је да помогне у одређивању новог места за тестирање, јер је тест место за покушај снимања Труст ССЦ-а постало неприкладно. [48] Место одабира за тестирање велике брзине и за вођење рекордне копнене брзине био је Хакскин Пен у области Миер у Јужној Африци, на стази у дужини од 19 км. Локална заједница је ручно очистила 16 500 тона камења са површине која мери 22 милиона квадратних метара, како би створила простор за 20 стаза ширине 10 метара, јер аутомобил не може два пута да се вози на истој стази пустиње. [49][50][51][52]

Испитивање писте мале брзине од преко 320 км/ч догодило се 26., 28. и 30. октобра 2017. на аеродрому Корнвал у Њуквеју. [47]

Тестирање велике брзине на Хакскин Пен-у почело је у октобру 2019. аутомобил је постигао брзину од 1011 км/ч на својој последњој вожњи 16. новембра 2019.

Образовање и упознавање са СТЕМ-ом

[уреди | уреди извор]

Пројект Блодхаунд имао је образовну компоненту осмишљену да инспирише будуће генерације да се баве науком, технологијом, инжењерингом и математиком (СТЕМ) излагањем ових предмета и интеракцијом са младима и студентима. [53] Едукативне активности везане за Блодхаунд пружа Блодхаунд Едјукејшн Лтд, самостална регистрована добротворна организација. Добротворни едукативни центар Блодхаунд такође се преселио у СГС Беркли Грин УТЦ. [54]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Bloodhound Land Speed Record”. Bloodhound (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  2. ^ а б Amos, Jonathan (2019-11-16). „Bloodhound land speed racer blasts to 628mph”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  3. ^ а б „Supersonic car targets 1,000mph” (на језику: енглески). 2008-10-22. Приступљено 2020-04-12. 
  4. ^ а б Gitlin, Jonathan M. (2018-11-24). „Bloodhound SSC: How do you build a car capable of 1,000mph?”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  5. ^ а б Amos, Jonathan (2018-10-15). „1,000mph car hits financial roadblock”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  6. ^ Loughran, Jack (2018-12-17). „Bloodhound SSC project saved from administration by British entrepreneur”. eandt.theiet.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  7. ^ а б Amos, Jonathan (2019-10-25). „Bloodhound takes first drive across the desert”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  8. ^ Khan, Urmee (2008-10-23). „Bloodhound SSC: British supercar designed to break world land speed record unveiled” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2020-04-12. 
  9. ^ „1997: Land Speed Record”. Guinness World Records (на језику: енглески). 2015-08-18. Приступљено 2020-04-12. 
  10. ^ Book sources (на језику: енглески), Приступљено 2020-04-12 
  11. ^ „FIA World Land Speed Records”. Federation Internationale de l'Automobile (на језику: енглески). 2012-06-10. Приступљено 2020-04-12. 
  12. ^ „Frequently Asked Questions”. Bloodhound (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  13. ^ English, Andrew (2014-03-10). „The 1000 MPH Car Does Not Exist—Yet”. Popular Mechanics (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  14. ^ а б Media, Insider. „Bloodhound relocates in Avonmouth”. Insider Media Ltd (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  15. ^ „1,000mph world record rocket car team moves into Oxfordshire headquarters | Oxfordshire Guardian”. web.archive.org. 2018-03-08. Архивирано из оригинала 08. 03. 2018. г. Приступљено 2020-04-12. 
  16. ^ а б в г Amos, Jonathan (2017-10-26). „First public runs for 1,000mph car”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  17. ^ „Bloodhound SSC Reaches 210mph in Its First Public Test Before 1,000mph Land Speed Record Attempt”. interestingengineering.com (на језику: енглески). 2017-10-28. Приступљено 2020-04-12. 
  18. ^ Amos, Jonathan (2018-05-16). „Delay for Bloodhound high-speed trials”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  19. ^ „Bloodhound SSC to Make First Speed Record Attempt in 2019”. www.topspeed.com. 16. 5. 2018. Приступљено 2020-04-12. 
  20. ^ „Bloodhound supersonic car project axed”. BBC News (на језику: енглески). 2018-12-07. Приступљено 2020-04-12. 
  21. ^ „Bloodhound supersonic car project saved”. BBC News (на језику: енглески). 2018-12-17. Приступљено 2020-04-12. 
  22. ^ „Revitalised Bloodhound gets new livery and headquarters”. Bloodhound (на језику: енглески). 2019-03-20. Приступљено 2020-04-12. 
  23. ^ Gitlin, Jonathan M. (2019-03-24). „Good news for the 1,000mph car as Bloodhound gets a new owner”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  24. ^ „Bloodhound History”. Bloodhound (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  25. ^ Green, Andy (2019-03-28). „Bloodhound Diary: Back on track”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  26. ^ „The Bloodhound LSR just hit 501mph”. Top Gear (на језику: енглески). 2019-11-06. Приступљено 2020-04-12. 
  27. ^ „Me and My Motor: Ron Ayers, the supersonic car designer behind Bloodhound SSC”. Driving.co.uk from The Sunday Times (на језику: енглески). 2018-01-29. Приступљено 2020-04-12. 
  28. ^ „Mark Chapman - chief engineer, Bloodhound SSC”. The Engineer (на језику: енглески). 2010-04-18. Приступљено 2020-04-12. 
  29. ^ „Bloodhound LSR - Braking systems”. Bloodhound Education (на језику: енглески). 2019-09-04. Приступљено 2020-04-12. 
  30. ^ „Career interview: The fastest mathematician on Earth”. plus.maths.org (на језику: енглески). 2009-09-01. Приступљено 2020-04-12. 
  31. ^ „Bloodhound video: Managing the aerodynamics of supersonic shockwaves”. www.imeche.org. Приступљено 2020-04-12. 
  32. ^ Kenneth, Morgan (2011). „Computational fluid dynamics applied to the aerodynamic design of a land-based supersonic vehicle”. Numerical Methods for Partial Differential Equations. 27 (1): 141—159. ISSN 0749-159X. S2CID 56569633. doi:10.1002/num.20644. 
  33. ^ (PDF) https://cronfa.swan.ac.uk/Record/cronfa18080/Download/0018080-08022016092546.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  34. ^ „Swansea University - Latest News”. 2008-10-29. Архивирано из оригинала 29. 10. 2008. г. Приступљено 2020-04-12. 
  35. ^ „Bloodhound diary: Rolls of advice”. BBC News (на језику: енглески). 2013-05-24. Приступљено 2020-04-12. 
  36. ^ „Bloodhound LSR - engines”. Bloodhound Education (на језику: енглески). 2019-08-22. Приступљено 2020-04-12. 
  37. ^ Amos, Jonathan (2012-10-03). „Rocket test roars over Newquay”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  38. ^ а б Amos, Jonathan (2013-12-19). „1,000mph car to use Norwegian rocket”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  39. ^ „James Clayton Lecture - BLOODHOUND SSC: the next stage. Interview with Richard Noble”. www.imeche.org. Приступљено 2020-04-12. 
  40. ^ „Rocket engine | BLOODHOUND SSC”. web.archive.org. 2019-02-23. Архивирано из оригинала 23. 02. 2019. г. Приступљено 2020-04-12. 
  41. ^ at 12:27, Gareth Corfield 26 Oct 2017. „The UK's super duper 1,000mph car is being tested in Cornwall”. www.theregister.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  42. ^ Amos, Jonathan (2015-03-14). „Supersonic car gets its superwheels”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-12. 
  43. ^ „Andy Green's Diary: Finally the news we’ve all been waiting for…... Bloodhound is going to the desert this year!”. Bloodhound (на језику: енглески). 2019-08-01. Приступљено 2020-04-12. 
  44. ^ Morris, Steven (2019-09-30). „Bloodhound car aiming for land speed record has final UK tests”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-04-12. 
  45. ^ „Supersonic car to be made in city” (на језику: енглески). 2009-11-23. Приступљено 2020-04-13. 
  46. ^ „Model of supersonic car unveiled”. BBC News (на језику: енглески). 2010-07-19. Приступљено 2020-04-13. 
  47. ^ а б „Bloodhound Land Speed Record”. Bloodhound (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-13. 
  48. ^ „BLOODHOUND SSC at Swansea University”. web.archive.org. 2008-10-28. Архивирано из оригинала 28. 10. 2008. г. Приступљено 2020-04-13. 
  49. ^ „Bloodhound catches the scent of a world record as desert spec car revealed for first time”. Bloodhound (на језику: енглески). 2019-10-23. Приступљено 2020-04-13. 
  50. ^ Hudson, Paul (2019-07-16). „Bloodhound land speed record team announces high-speed tests at site of 1,000mph attempt”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2020-04-13. 
  51. ^ Green, Andy (2016-11-08). „Bloodhound Diary: Super-track for supercar”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-13. 
  52. ^ Mafika (2013-03-08). „SA clears path for 1 000 mph rocket car”. Brand South Africa (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-13. 
  53. ^ „Bloodhound Land Speed Record”. Bloodhound (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-13. 
  54. ^ „The Bloodhound Education Centre”. Bloodhound Education (на језику: енглески). 2019-12-13. Приступљено 2020-04-13. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Блодхаунд_ЛСР&oldid=26826179”