Бодибилдинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бодибилдинг је плански и трајни процес хипертрофије, дефиниције мишићног система и телесне симетрије.[1] Особа која се укључује у активности бодибилдинга назива се бодибилдером. У такмичарском бодибилдингу бодибилдери по одређеном редоследу излазе на бину и заузимају унапред одређене позе (а након тога и произвољне) како би их судије рангирале на основу њихове мускулатуре, мишићне дефиниције и симетрије. Бодибилдери се припремају за такмичење кроз елиминацију неесенцијалних телесних масти, а у завршним фазама и кроз ванћелијску дехидрацију и пуњење угљеним хидратима. На тај начин постижу максималну мишићну дефиницију и васкуларност. Такође користе и производе за потамљивање тена како би се на њиховим телима створио бољи контраст испод бинских светала.

Бодибилдери могу да користе суплементе, анаболичке стероиде и друга једињења за повећање перформанси како би убрзали добијање мишићне масе, а и убрзали губљење телесних масти.

Победник годињшег такмичења IFBB Мистер Олимпија се сматра најбољим бодибилдером на свету.

Бодибилдинг
Највише управно телоInternational Federation of BodyBuilding and Fitness
Оригинално развијен уЕнглеска, касни 19. век
Карактеристике
КонтактNo
Мешани полNo
ТипФитнес спортови
Присуство
Земља или  регионШиром света
ОлимпијадаНе

Историја[уреди]

Рана историја[уреди]

Традиција дизања камења се практиковала у древном Египту и Грчкој. Дизање тегова се у Европи развијало од 1880. до 1953. Током тих година мање се пажње обраћало на физички изглед а много више на снагу.

Прво велико такмичење и бодибилдингу[уреди]

Прво велико такмичење у бодибилдингу се одржало 14. Септембра 1901. године и звало се "Велико такмичење". Одржано је у дворани Ројал Алберт Хол у Лондону.

Јануара 16. 1904. године се одржало прво велико такмичење у бодибилдингу у Америци. Одржано је у Мадисон сквер гардену у граду Њујорк. Победник такмишења је носио титулу "Најсавршеније развијен мушкарац на свету" и добио је награду од $1,000, што је у то време била значајна сума.

1950-те[уреди]

У овом периоду бодибилдинг је значајније добио на популарности због пробијања спортова снаге у медијима, као и разних часописа о бодибилдингу. Знања о техникама тренирања и исхрани су се знатно проширила. На тржишту су почели да се појављују протеински и други додаци исхрани. Такође су се у то време почеле појављивати разне бодибилдинг организације које су правиле сопствена такмичења.

1970-те[уреди]

У овом периоду бодибилдинг је масовно популаризован захваљујући јавном појављивању Арнолда Шварценегера, Френка Колумбу и Лу Фериња у документарној драми "Пампинг Ајрон" 1977. године. У ово време федерација IFBB је већ увелико доминирала сценом такмичарског бодибилдинга.

У овом периоду такође је био приметан пораст коришћенња анаболичко андрогених стероида. Не само у бодибилдингу већ и у другим спортовима. У бодибилдингу ово је приписано уздизању такозваних "џинова", као што су Арнолд Шварцењегер, Серђо Олива и Лу Ферињо, касних 1960-их и 1970-их. За време снимања "Пампинг Ајрон", Шварценегер је изјавио да "мораш да уради било шта како би добио предност у такмичењу". Доста касније се изјаснио како се не каје за коришћење стероида[2].

Арнолд Шварценегер, једно од највећих имена бодибилдинга; 1974


Френк Зејн, троструки освајач титуле Мистер Олимпија

Области[уреди]

Професионални бодибилдинг[уреди]

У модерној бодибилдинг индустрији, термин "професионалац" се углавном користи за бодибилдера који је освојио "про картицу" у некој од федерација. Добијањем про картице у одређеној федерацији искључује могућност такмичења у другим федерацијама.[3] Професионалци добијају право да се такмиче на турнирима са новчаним наградама.

Природни бодибилдинг[уреди]

Забринутост због здравствених последица коришћења стероида и других супстанци за повећање перформанси је добила одговор од неких федерација у виду тестирања на забрањене супстанце. Од тада постоје федерације у којима се такмиче стикртно природни бодибилдери, то јест они који не користе забрањене супстанце за побољшање перформанси.

Такмичари који се пријављују на природна такмичења пролазе кроз низ тестова, укључујући детекторе лажи и тестове урина. Казне за оне који падну тестове зависе од организације до организације, неке од њих суспендују такмичаре на одређено време а неке дају трајну забрану такмичења онима који падну тестове.

Такмичење[уреди]

У такмичарском бодибилдингу такмичари теже ка постизању и одржавању естеткси задовољавајућег тела и пропорција.[4] У фази пред-оцењивања такмичари излазе на бину и изводе серију обавезних поза. Сваки такмичар изводи личну кореографску рутину, често уз музику, како би на произвољан начин приказали своје тело.Завршна фаза оцењивања подразумева излазак свих такмичара на бину у исто време како би судије дале своје коначчне оцене.

Бодибилдери пуно времена проводе усавршавајући своје позинг рутине испред огледала, како би своју мускулатуру приказали на најбољи могући начин.

Бодибилдинг федерације имају различите категорије за такмичаре. Категорије се разликују по дозвољеној килажи, висини и по пропорцијама које се траже на телу.

Припреме[уреди]

Најпримењенија тактика коју бодибилдери користе је рад на повећању мишићне масе током већег дела године (оф-сезона). Током тог периода користи се јак тренинг и повећан унос калорија. Типичан период за почетак рада на мишићној дефиницији ("резање") је 14 недења пре такмичења. У овом периоду се такође посебно обраћа пажња на одржавање интензитета тренинга како би се сачувала што већа количина мишићне масе. У фази дефиниције се примењује негативни енергетски баланс уношењем мање количине калорија која је телу потребна за одржање тренутне телесне масе.

Мишићни раст[уреди]

Бодибидлери користе три стратегије како би постигли мишићну хипертрофију:

  • Повећање снаге коришћењем принципа прогресивног оптерећења.
  • Посебна исхрана са великим процентом протеина и коришћење суплемената по потреби
  • Адекватан преиод за одмор и опоравак

Референце[уреди]

  1. ^ „Men's Bodybuilding: A Short History”. www.bodybuildingreviews.net. Приступљено 2019-05-16. 
  2. ^ „Arnold: No Regrets About Steroids”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  3. ^ „IFBB FAQ”. IFBB (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-16. 
  4. ^ „Muscletime.com”. muscletime.com. Приступљено 2019-05-16. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Медији везани за чланак Бодибилдинг на Викимедијиној остави