Бохурт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бохурт или бохорт је модеран спорт који је један вид мешовите борилачке вештине, у којем учесници опремљени у репликама средњевековних оклопа користе затупљено метално оружје у циљу обарања свог противника.

Учесници морају бити заштићени комплетно у оклопу са оружјем које је оцењено безбедно за коришћење у такмичењу, од стране судија које проверавају сваки комад опреме учесника и дају оцену да ли одређени учесник испуњава услове за улазак на такмичење.[1]

Борци бохорт тима Србије, један борац је опремљен у западном стилу оклопа са басцинетом који има кавез заштиту на лицу, док су друга два у оклопима коришћеним на простору Јужне Русије и Сибира у периоду 14. века
Српски бохорт тим за Битку Нацију у Прагу 2015.

Правила турнирских борби бохорта су посебно регулисана.[2]

О називу[уреди]

Име бохорт потиче од старог француског "behourd" као једног од назива за средњевековни турнир (буквалан превод "ударати"). Као званичан назив за спорт се популаризовао у Западној Европи[3], синоними су такође модерне витешке борбе или историјске средњевековне борилачке вештине[4]. Лаици често мешају термине са Свебор или Свибор борбама, али ова два термина означавају другачије типове борби са средњевековном тематиком, као и другачију филозофију саме борбе од оне у бохорту.[5]

Историја спорта[уреди]

Спорт је настао у Источној Европи, мада су разне варијанте борби у оклопима постојале и раније, као у Америци групе које су се бавиле ренесансним борбама, бохорт као потпун спорт је тек у Источној Европи постао јасно дефинисана борба људи у оклопима са металним оружјем.

У Русији, посебно, овај спорт је настајао 90-их од локалних историјских реенакмент турнира чија тематика је била средњи век, локални реенакмент турнири су лагано скупљали све више и више заинтересованих учесника док се није створила такмичарска атмосфера која је била основа за спортски развој бохорта - најпознатији турнири таквог типа су "Времена и епохе" у Москви или "Гвоздени град" из Изборске[6] [7].

Бохурт се посебно као спорт популаризовао захвљаујући интернационалном турниру Битка Нација[8], која је организована у Кјотин Тврђави у Украјини 2009-e године[1] Учесници су били из четири земаља Русије, Белорусије, Украјине и Пољске које су учествовале као националне репрезентације. Од тада се Битка Нација сматра светским такмичењем у којем учествују репрезентације земаља света. У Француској 2013. први пут Битка Нација била изван Источне Европе у Аигес-Мортесу[9] где су тимови из Западне Европе и Америке учествовали у већем броју. Од 2013-е постоји још једна интернационална организација која окупља бохурт борце, познатија као ИМЦФ.[10]

Русија као један од оснивача овог спорта се сматра и земљом са најбољим тимовима и такмичарима[11], а иза ње обично следе Украјина, па Пољска, Белорусија или нека друга источноевропска земља по интернационалном систему рангирања.[12][13]

Од десетогодишњице Битке Нација у Смедереву, 2019-е, ХМБ савез који организује Битку Нација има око 40 земаља чланова.[14] Уместо сваке године као што се до сада организовало, Битка Нација ће се организовати сваке друге године на некој од изабраних локација у Европи.

Правила[уреди]

Постоје посебна правила за дуеле и за групне борбе.[2]

У дуеле спадају:

  1. Борба дугим мачевима[15]
  2. Борба мач и штит[16]
  3. Борба мач и баклер - мањи метални штит који покрива само шаку[17]
  4. Триатлон - комбинација сва три типа борбе подељених по рундама[18]
  5. Професионалне борбе које организује посебна организација за бохорт октагон борбе
  6. Борба хелебардама[19]

За разлику од спортског мачевања где се иде на први бод, у бохорт дуелима се у одређеном временском интервалу броје ударце које дуелисти начине једни другима, по рунди.

Групне борбе[20] у зависности од броја учесника на неком догађају крећу се од 3на3, 5на5, 10на10, 12на12, 16н16, 30на30 и ако је могуће 150на150 и преко.[21]

Групне борбе се раде у посебно ограђеном простору оивиченом металном или дрвеном оградом, раздвојеним од публике додатним празним простором где помоћници учесника и судије могу да надгледају борбе. Четири судије су минимум потребан у контроли групних борби и њихов посао је да контролишу такмичаре, спуштају доле оног ко је оборен и заустављају борбу ако је бројчаност једног тима неравноправно већа од другог - врло често у односу 3 на 1. Групне борбе трају док не падну сви борци једног тима на земљу или их остане премало да постигну победу.

Постоји и посебна категорија софт бохорта за млађе од 18. година.[22] Учесници ту користе сунђерасте мачеве, пластичне и гумене шлемове са туферисаном опремом.

Универзална правила на свим турнирима јесте да је забрањен бод оружјем, што одмах завређује дисквалификацију и забрањено је ударање у међуножје и где оклоп не покрива тело потпуно.

Опрема за бохорт - оклопи и оружје[уреди]

Опрему за бохорт чини посебно направљен оклоп од челика или његових легура, који је прављен према естетским правилима и стандардима из средњег века - тачније из периода 13. века до 17. века. Оклоп мора да одговара тачно једном периоду и региону који се користи са документованим и потврђеним археолошким налазима као доказима да се такав оклоп са одговарајућим оружјем користио на бојном пољу. За шлемове је обавезно правило да имају заштитну решетку преко лица ако није документовано да је шлем имао историјску заштиту преко лица тј. био је отворен у лицу или у комбинацији са визиром, ако визир не покрива довољно лице.

Тежина оклопа се креће од 17 килограма ако је рађен од специјалног титанијума, до преко 50 ако се користи обичан челик који не може да се кали. Тежина оклопа такође зависи и од пропорција човека коме се ради, типа оклопа и периода који оклоп представља.

Оклоп мора да штити комплетно тело и сваки учесник мора да буде комплетно покривен са њим иначе је удаљен са терена и не дозвољава му се да се бори.

Оружје поштује стандарде тежине и у зависности од групне или дуелне борбе постоје правила за тежину мачева, секира, дворучног оружја, хелебарди и осталог. Оружје мора бити затупљено на више од 2мм ширине сечива. Штитови такође имају тежинско ограничење и морају бити покривени кожом или тканином.

За националне тимове или клубове је такође обавезно да имају своју табарду са грбом на турниру.

Оклопи и оружје се набаљају од специјално сертификованих оклопара и оружара, са ценом која зависи од материјала и типа оклопа који се ради.

Тренинзи[уреди]

Бохорт се сматра једним од најтежих спортова у модерним спортским такмичењима[23] јер се захтева комбинација велике издржљивости, кондиције и огромне снаге за сваког учесника. Пошто је један од циљева у групним борбама обарање противника, познавање рвања, џудоа, теквандоа и сличних бацачких вештина даје огромну предност над неким ко није имао искуства у таквим вештинама. Такође, људи се окрећу и саветима из средњег века, па нпр. француски витез Боикаут из 15. века описује свој систем тренирања који се данас на неким тренинзима бохурта практикује.[24]Кардио вежбе, кросфит, вежбе под теретом и теговима, понекад више пута на дан су неки од начина којима се припремају учесници пред бохурт турнире - наравно уз редовне тренинге под оклопом.

Повреде[уреди]

Ризици од повреда у овом спорту су доста високи, на Битки Нација у Риму 2018-е око 80 учесника је пријавило разноврсне повреде[25] од контузија услед јаких удараца па до сломљених ребара, руку и у једном случају теже повреде кичме. Овакви ризици се смањују ригорозним мерама провере опреме од стране судија, као и заустављањима борби, дисквалификацијама агресивних учесника и кажњавањем превише агресивног понашања. И уз све пооштрене провере, ово је и даље врло суров спорт са високим ризиком повреда, па се многим почетницима дају озбиљни савети и припреме како да избегну повреде, посебно у групним борбама где их највише и има.

Бохорт у Србији[уреди]

Бохурт лига у Србији, која окупља љубитеље овог спорта постоји од 2013. године од првог састанка у Ваљеву, на њој су постављене основе функционисања лиге и ко ће бити капитен националне репрезентације за предстојећу Битку Нација у Трогиру 2014-е године.[26] Капитен изабран тада је био Игор Ћосић.

У Србији је бохорт као спорт који функционише под окриљем интернационалних правила ушао 2014. године, са првим турниром у Лозници, Суначној Реци.[27]

Од тада српска репрезентација учествује на свакој Битки Нација, почевши од дебитовања у Трогиру у Хрватској 2014-е.[28]

У Прагу 2015-е године је изгласан нови капитен Александар Урошевић, на тадашњој скупштини бораца.

2019-е је Смедерево изабрано као град домаћин, за јубиларну десетогодишњицу Битке Нација.[1] Битка Нација у Смедереву се сматра највише посећеном од свих битка Нација до сада, где је укупан број посетилаца било 20.000, а учесника 2.000.[29] Репрезентација Србије је као домаћин добила пехар и награду као најбољи организатор Битке Нација.

Од 2019-е је нови капитен репрезентације Немања Апатовић.

Бохорт у Србији је поред Битке Нација познат и по великом турниру у Манасији, који се организује од 2015-е године а који посећује 50.000 посетилаца сваке године.[30] Турнир у Манасији познатији као "Just Out" се сматра и једним од најпосећенијих средњевековних фестивала у Европи уопште.

Као највећи бохорт клубови познати су "Удружење за очување старих заната и вештина Бели Орлови"[31] које окупља борце из Београда, Ваљева, као и бохурт клуб "Бели Вукови"[32] из Сремских Карловаца и Новог Сада. Поред њих постоје још борци и удружења из Ниша, Врања, Јагодине, Крагујевца и осталих делова Србије.

Поред ових великих турнира у Србији се организују и доста мањи на локалним нивоима по општинама Сопот, Младеновац, Сталаћ, Ниш[33], Грачаница[34], итд.


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Battle of the Nat10ns – Medieval Tournament” (на језику: српски). Приступљено 2019-05-26. 
  2. 2,0 2,1 „Rules & Regulations | Battle of the Nations”. botn.info. Приступљено 2019-05-26. 
  3. ^ „Le behourd, sport de combat médiéval”. France 3 Provence-Alpes-Côte d'Azur (на језику: француски). Приступљено 2019-05-26. 
  4. ^ Jovanovic, Slobodan. „Upoznajte BOHURT i srpske vitezove - Sportski portal Srbije”. BesplatanSport.com (на језику: српски). Приступљено 2019-05-26. 
  5. ^ „СВЕБОРСРПСКЕ ВЕШТИНЕ БОРЕЊА”. СВЕБОРСРПСКЕ ВЕШТИНЕ БОРЕЊА (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-26. 
  6. ^ „Фестиваль «Железный град» пройдёт в Изборске”. www.museum-izborsk.ru. Приступљено 2019-05-26. 
  7. ^ Србија, Russia Beyond- (јун 07, 2018). „Да ли сте знали: Највећи фестивал историјских реконструкција у Европи одржава се у Русији”. rs.rbth.com (на језику: српски). Приступљено 2019-05-26.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ „Battle of the Nations | World Championship in Historical Medieval Battle 2017”. botn.info. Приступљено 2019-05-26. 
  9. ^ Tierney, Mike (2013-05-08). „Battle of the Nations, a Holy Grail of Battle Re-enactments”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-05-26. 
  10. ^ „International Medieval Combat Federation”. imcf (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-26. 
  11. ^ „"Bern". Current legend | Battle of the Nations”. botn.info. Приступљено 2019-05-26. 
  12. ^ „International Buhurt Prime Medieval Tournament, Monaco”. SeeMonaco.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-26. 
  13. ^ „“Dynamo Cup”-2017: it was tough! | Battle of the Nations”. botn.info. Приступљено 2019-05-26. 
  14. ^ „National Teams | Battle of the Nations”. botn.info. Приступљено 2019-05-26. 
  15. ^ „Longsword duel rules” (PDF). botn.info. 
  16. ^ „Sword and shield duel category” (PDF). botn.info. 
  17. ^ „Sword and buckler category” (PDF). botn.info. 
  18. ^ „Triatlon duel category” (PDF). botn.info. 
  19. ^ „Polearm duel category” (PDF). botn.info. 
  20. ^ „Regulations for buhurt categories” (PDF). botn.info. 
  21. ^ „150vs150 regulations” (PDF). botn.info. 
  22. ^ „HMB soft” (PDF). botn.info. 
  23. ^ „What "Knight Fight" Gets Dead Wrong about Medieval Men”. The Public Medievalist (на језику: енглески). 2019-02-14. Приступљено 2019-05-26. 
  24. ^ Mclean, Will (2014-10-05). „A Commonplace Book: Boucicaut's Training Regime”. A Commonplace Book. Приступљено 2019-05-26. 
  25. ^ „Around 80 people injured with real weapons at Medieval Battle World Championship”. 1 NEWS NOW (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-26. 
  26. ^ Исаковић, Смиљка (2016). Уметничке праксе у контексту културног туризма. Краљево: Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Универзитет у Крагујевцу. стр. 307. 
  27. ^ „НА ОБАЛИ ДРИНЕ - БОРИЛИ СЕ СРПСКИ ВИТЕЗОВИ”. loznickenovosti.com. Приступљено 2019-05-26. 
  28. ^ „BOHURT, ŠTA JE TO? Srbija ima "SREDNJEVEKOVNU" ekipu u sportu koji tek raste, a sve na delu možete da vidite u Smederevu /FOTO/”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-05-27. 
  29. ^ „БИТКА НАЦИЈА Спектакуларни окршај витезова у Смедереву”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2019-05-26. 
  30. ^ OUT, JUST. „JUST OUT”. justout.rs (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-26. 
  31. ^ Gracanice, T. O. „Витешко удружење Бели Орлови у Грачаници”. TO Gračanice. Приступљено 2019-05-27. 
  32. ^ „Манифестација за децу и младе „Витешко двориште“ – Сремски Карловци ИНФО” (на језику: српски). Приступљено 2019-05-27. 
  33. ^ Инфо, Јужна Србија (2018-06-05). „Витезови данас освајају Нишку тврђаву”. Јужна Србија Инфо (на језику: rs). Приступљено 2019-05-27. 
  34. ^ „Александар Урошевић-свеукупни победник SHIELD фестивала – Радио Грачаница” (на језику: српски). Приступљено 2019-05-27.