Брадавичасти дискератом

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Брадавичасти дискератом

Брадавичасти дискератом (БД) је доброћудна (бенигна) епидермална пролиферација која је први пут пријављена 1957. године због својих карактеристичних хистолошких налаза.[1] БД се манифестује као папула са кератотичним чепом, обично ограничена на главу, врат или лице. Лезије су генерално усамљене и спорадичне и могу бити повезане са фоликуларном јединицом. Пријављени су и случајеви у устима (у којима је посебно захваћено тврдо непце),[2][3] на очним капцима[4] и гениталијама.[5] Код истог пацијента може доћи до појаве више лезија.[6][7][8][9]

Иако се првобитно називало изолована фоликуларна кератоза, никакви подаци не подржавају да пацијенти са БД имају мутације заметне линије у АТП2А2, гену одговорном за Дариерову болест, код које са БД јавља спонтано или током лечења системским ретиноидима.[10]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Фреквенција

Брадавичасти дискератом је неуобичајена лезија. Захватање површина слузокоже је такође ретко.[11][12]

Раса

Није позната расна склоност.[11]

Пол

Са скромном маргином, брадавичасти дискератом чешће погађа мушкарце него жене.[11]

Старост

Просечна старост пацијената при постављању дијагнозе фокалног, оралног брадавичастог дискератома је 52,2 године (10 од 13 пријављених пацијената било је између пете и седме деценије живота).[11]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Применом имунохистохемије брадавичасти дискератом показује одсуство СЕРЦА2. Овај налаз сугерише да стечене генетске мутације у АТП2А2, као што је одсуство његовог протеинског производа, СЕРЦА2, играју улогу у развоју брадавичастог дискератома.

До данас, у литератури нису пријављене генетске процене брадавичастог дискератома за мутације у АТП2А2 (ген који кодира СЕРЦА2).

Два извештаја су показала имунохистохемијско бојење брадавичастог дискератома са антикератинским антителима ХКН-6 и ХКН-7, а ова реакција је протумачена као сугерисање фоликуларног порекла брадавичастог дискератома.

Ултраструктурни налази су протумачени тако да сугеришу да је акантолиза последица дефекта у комплексима дезмозом-тонофиламентима.

Епидермална вирусна инфекција са секундарном хиперпролиферацијом и акантолизом такође је предложена као узрочни механизам. Међутим, студија из 2002. године показала је да 13 од 13 случајева није откривен ДНК хумани папилома вируса након тестирања ланчане реакције полимеразом, тако да ниједан податак не подржава вирусну етиологију у овом тренутку.[13]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Брадавичасти дискератом се обично представља као асимптоматски кератотични чвор. Скалп, лице и врат су уобичајена места захвата. Пријављене су и лезије слузокоже.[2][2][5][13] Пријављене су и вишеструке лезије код истог пацијента.[6][7] Пацијенти могу пријавити подмукли почетак или благо недавно повећање лезије.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Брадавичасти дискератом се представља као беличаста или сивкаста хиперкератотична папула са везом у центру, често захватајући лице, кожу главе или леђа. Лезије су обично мање од 1-2 цм.

Ретко се могу наћи лезије сличног изгледа на површини слузокоже.[2][3][5] Ретко се јавља субунгуални брадавичасти дискератом и када се појави производи уздужну еритронихију.[14][15] У изузетним случајевима може доћи до развоја вишеструких лезија.[6][7]

Диференцијалне дијагнозе[уреди | уреди извор]

  • Актинична кератоза
  • Карцином сквамозних ћелија коже
  • Породични бенигни пемфигус (Хаилеи-Хаилеи болест)
  • Кератоакантом
  • Фоликуларна кератоза (Дариерова болест)
  • Линеарни епидермални невус
  • Пролазна акантолитичка дерматоза

Терапија[уреди | уреди извор]

За БД у начелу није потребна медикаментозна терапија већ је за ову бенигну лезију није неопходна медицинска терапија; која се евентуално лечи хируршким уклањањем.[16]

Хируршка терапија

Уклањање лезије извођењем биопсије или ексцизионом биопсијом једасн је од облика ефикасна терапија за ове доброћудне (бенигне) лезије.

Дијета

Овај доброћудни тумор није повезан са утицајима исхране.

Компликације[уреди | уреди извор]

Једине компликације повезане са брадавичастим дискератомом су оне повезане са мањим хируршким захватима потребним за биопсију или уклањање ових бенигних лезија.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Не постоји познат ризик од малигне трансформације брадавичастог дискератома (БД). Понављање након хируршког уклањања је изузетно ретко. Иако је БД хистолошки сличан Дариеровој болести (јер вероватно да дели исти одсутни протеин (СЕРЦА2) у барем неким случајевима), нема доказа да су пацијенти са брадавичастим дискератомом изложени ризику од других поремећаја, укључујући Дариерову болест.[17]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ SZYMANSKI, FREDERICK J. (1957-04-01). „Warty Dyskeratoma”. A.M.A. Archives of Dermatology. 75 (4): 567. ISSN 0096-5359. doi:10.1001/archderm.1957.01550160093012. 
  2. ^ а б в г Allon I, Buchner A. Warty dyskeratoma/focal acantholytic dyskeratosis--an update on a rare oral lesion. J Oral Pathol Med. Mar 2012. 41(3):261-7.
  3. ^ а б Azuma Y, Matsukawa A. Warty dyskeratoma with multiple lesions. J Dermatol. 1993 Jun. 20(6):374-7.
  4. ^ Phelps PO, Hinshaw MA, Potter HD. Warty Dyskeratoma of the Eyelid. Ophthalmology. 2015 Jul. 122 (7):1282.
  5. ^ а б в Duray, Paul H.; Merino, Maria J.; Axiotis, Constantine (1983). „Brief Communication Warty Dyskeratoma of the Vulva”. International Journal of Gynecological Pathology. 2 (3): 286—293. ISSN 0277-1691. doi:10.1097/00004347-198303000-00006. 
  6. ^ а б в Koç M, Kavala M, Kocatürk E, Mete O, Can B, Zindanci I, et al. Multiple warty dyskeratomas on the scalp. Dermatol Online J. 2009 Feb. 15(2):8.
  7. ^ а б в Heymann WR. Warty dyskeratoma appearing in a patient with Darier's disease. Int J Dermatol. 1988 Sep. 27(7):521-2.
  8. ^ Allon I, Buchner A. Warty dyskeratoma/focal acantholytic dyskeratosis - an update on a rare oral lesion. J Oral Pathol Med. 2011 Sep 21.
  9. ^ Jang EJ, Lee JY, Kim MK, Yoon TY. Warty dyskeratoma involving two adjoining follicles. Ann Dermatol. 2011 Feb. 23(1):98-100.
  10. ^ Savignac, Magali; Edir, Anissa; Simon, Marina; Hovnanian, Alain (2011). „Darier disease : A disease model of impaired calcium homeostasis in the skin”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Cell Research. 1813 (5): 1111—1117. ISSN 0167-4889. doi:10.1016/j.bbamcr.2010.12.006. 
  11. ^ а б в г „Warty Dyskeratoma: Etiology”. emedicine.medscape.com. 2021-11-04. 
  12. ^ Ghasemi Basir, Hamid Reza; Alirezaei, Pedram; Ebrahimi, Baharereh; Khanali, Sina (2020-06-25). „Oral warty dyskeratoma: An unusual presentation”. Dermatology Reports. 12 (1). ISSN 2036-7406. doi:10.4081/dr.2020.8236. 
  13. ^ а б Kaddu, Steven; Dong, Huiting; Mayer, Gerlinde; Kerl, Helmut; Cerroni, Lorenzo (2002). „Warty dyskeratoma—“follicular dyskeratoma”: Analysis of clinicopathologic features of a distinctive follicular adnexal neoplasm”. Journal of the American Academy of Dermatology. 47 (3): 423—428. ISSN 0190-9622. doi:10.1067/mjd.2002.122756. 
  14. ^ Baran R, Perrin C. Focal subungual warty dyskeratoma. Dermatology. 1997. 195(3):278-80.
  15. ^ Cohen, Philip R. (2011). „Longitudinal Erythronychia”. American Journal of Clinical Dermatology. 12 (4): 217—231. ISSN 1175-0561. doi:10.2165/11586910-000000000-00000. 
  16. ^ Baran, R.; Perrin, C. (1997). „Focal Subungual Warty Dyskeratoma”. Dermatology. 195 (3): 278—280. ISSN 1018-8665. doi:10.1159/000245962. 
  17. ^ „Warty Dyskeratoma: Prognosis”. emedicine.medscape.com. 2021-11-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брадавичасти_дискератом&oldid=27442984”