Бранислав Живановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранислав Живановић
Датум рођења(1984{{month}}{{{day}}})1984.(34/35 год.)
Место рођењаНови Сад
 СФР Југославија
Најважнија дела
Погледало
Црно светло
Сидро
НаградеБранкова награда

Бранислав Живановић (1984, Нови Сад) је српски песник.

Биографија[уреди]

Основне и мастер студије завршио на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Пише поезију, есеј и књижевну критику. Објавио је три књиге поезије: Погледало (2010) [„Бранкова награда“][1], Црно светло (2012) и Сидро (2017). Један је од уредника портала за књижевност, филозофију и друштвену теорију, Ризом.

Реп артист, пише поезију и критику. Добитник је прве награде за поезију на Међународном фестивалу поезије и кратке приче “Душко Трифуновић” 2008. године и треће награде на 41. фестивалу поезије младих у Врбасу 2009. године. Објављивао је у Летопису матице српске, “Златној греди” и “Трагу”. Пропагира идеју да се поезија говори, односно репује – репоезија (говорење поезије у реп маниру са или без инструменталне пратње – слично слему, али не баш исто), што промовише кроз своја музичка издања и на бројним наступима широм Србије и простору бивше Југославије. Има четири студијска албума: “Хвала свима” (2003) са саставом White Niggaz Nature, чији је био члан, затим соло албуми “Испод пера...” (2008, S17 records) и “Угаси светло да се боље чујемо” (2010, S17 records), и са саставом Трећи човек албум “Анонимус” (2010, S17 records). У припреми му је пети, односно трећи соло албум. Учествовао је у бројним слем такмичењима у Новом Саду и слем такмичењима у оквиру Међународног новосадског књижевног фестивала.

Критика о његовој поезији[уреди]

У поезији Бранислава Живановића можемо препознати неосимболистичку поетику која се пресеца са формом савременог језика и комуникативношћу. Његова мисао и сликовност произилазе из овакве праксе. Певати за њега значи стварати језичке скулптуре, преплитати се са језиком у готово тактилном додиру, кретати се од израза према слици и појму и назад, постављајући језичке замке за неочекиване, ишчашене увиде. Живановић имагинира догме и доксе савременог света, реперкусије технолошког универзума и његове друштвене консеквенце. Присутна је рефлексија о положају стваралачког језика у модерном друштву, о питању песничке вокације, моћи и немоћи поезије. У Живановићевим песмама језик и свет се не поклапају, већ се прожимају, пролазе једно кроз друго као мрежа кроз воду, али овом мрежом он захвата увиде о егзистенцијалном искуству појединца, о самоћи, анксиозности и насиљу коме је човек изложен, као и статусу песништва у оваквом свету.[2]

Објављена дела[уреди]

  • Погледало (2010)
  • Црно светло (2012)
  • Сидро (2017)

Награде и признања[уреди]

  • Прва награде за поезију на Међународном фестивалу поезије и кратке приче “Душко Трифуновић” 2008. године
  • Трећа наградежа на 41. фестивалу поезије младих у Врбасу 2009. године
  • Бранкова награда за књигу Погледало, 2010.

Референце[уреди]

  1. ^ „Биографија”. ДКВ. Приступљено 06. 12. 2018. 
  2. ^ „Песме, критика и биографија”. Звона и Нари. Приступљено 06. 12. 2018.