Ваздушно пристаниште Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ваздушно пристаниште "Београд"

Ваздушно пристаниште "Београд" изграђено је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна, био је у функцији од 1927. када је отворен па све до 1944. када су га порушили Немци у повлачењу.

Изградња аеродрома[уреди]

Експропријација земљишта и радови на насипању терена и његовој стабилизацији отпочели су токмом 1923. али су се због недостатка средстава одужили пуне две године, тако да је крајем 1925. отпочела изградња аеродромске инфраструктуре.[1]

Пројектом посебног грађевинског бироа Одељења за ваздухопловство у Петроварадину, аеродром на данашњем Новом Београду замишљен је као војноцивилни, са заједничким летилиштем. За цивилни део одређен је простор у северозападном делу комплекса (према садашњем Студентском граду), а за војни - дуж пута за Бежанију. У првој фази је планирана изградња шест великих бетонских хангара - по три за војску и за цивиле.[2]

Отварање и период функционисања аеродрома[уреди]

Тек отварањем овог престоничног аеродрома, Краљевина СХС је на прави начин испунила обавезу коју је преузела још 1919, потписивањем Конвенције о међународном ваздушном саобраћају, а Београд је могао боље да искористи предност свог положаја за шире укључивање у систем међународног ваздушног саобраћаја. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио компаније, "Аеропут".[1]

На аеродрому је 1931. године изграђена модерна пристанишна, аеродромска зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости. Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда.

Простор аеродрома данас[уреди]

На простору аеродрома данас се налази модеран пословни парк Аирпорт сити.

Од целокупног комплекса некадашњег аеродрома остао је сачуван само бетонски хангар који је служио за монтажу и оправке авиона. Направљен је 1931. године према решењу нашег прослављеног научника Милутина Миланковића.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Јанић, Чедомир (2017). ВИШЕ ОД ЛЕТЕЊА, ОСАМ ДЕЦЕНИЈА АЕРОПУТА И ЈАТ-А. 
  2. ^ Николић, Зоран Љ. (2010). ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА. 

Спољашње везе[уреди]