Ваздушно пристаниште Београд

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ваздушно пристаниште „Београд”

Ваздушно пристаниште "Београд" изграђено је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна, био је у функцији од 1927. када је отворен па све до 1944. када су га порушили Немци у повлачењу.

Изградња аеродрома[уреди | уреди извор]

Експропријација земљишта и радови на насипању терена и његовој стабилизацији отпочели су токмом 1923. али су се због недостатка средстава одужили пуне две године, тако да је крајем 1925. отпочела изградња аеродромске инфраструктуре.[1]

Пројектом посебног грађевинског бироа Одељења за ваздухопловство у Петроварадину, аеродром на данашњем Новом Београду замишљен је као војноцивилни, са заједничким летилиштем. За цивилни део одређен је простор у северозападном делу комплекса (према садашњем Студентском граду), а за војни - дуж пута за Бежанију. У првој фази је планирана изградња шест великих бетонских хангара - по три за војску и за цивиле.[2]

Отварање и период функционисања аеродрома[уреди | уреди извор]

Тек отварањем овог престоничног аеродрома, Краљевина СХС је на прави начин испунила обавезу коју је преузела још 1919, потписивањем Конвенције о међународном ваздушном саобраћају, а Београд је могао боље да искористи предност свог положаја за шире укључивање у систем међународног ваздушног саобраћаја. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио компаније, "Аеропут".[1]

На аеродрому је 1931. године изграђена модерна пристанишна, аеродромска зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости. Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда.

Простор аеродрома данас[уреди | уреди извор]

На простору аеродрома данас се налази модеран пословни парк Аирпорт сити.

Од целокупног комплекса некадашњег аеродрома остао је сачуван само бетонски хангар који је служио за монтажу и оправке авиона. Направљен је 1931. године према решењу нашег прослављеног научника Милутина Миланковића.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Јанић, Чедомир (2017). ВИШЕ ОД ЛЕТЕЊА, ОСАМ ДЕЦЕНИЈА АЕРОПУТА И ЈАТ-А. 
  2. ^ Николић, Зоран Љ. (2010). ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]