Ваздушно пристаниште Београд
Ваздушно пристаниште „Београд” изграђено је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна, био је у функцији од 1927. када је отворен па све до 1944. када су га порушили Немци у повлачењу.
Изградња аеродрома
[уреди | уреди извор]Првобитно се размишљало о аеродрому са десне обале Саве, али није нађен одговарајући терен. Преговори Министарства Војног, одн. Ваздухопловне команде, и бежанијске општине за откуп 180 јутара (≈ 103,6 ха) земље су завршени пред крај 1922. Радило се о мочварном земљишту које је морало бити исушено и регулисано. Земља је плаћена 10.000 динара по јутру, али је отворена и могућност експропријације јер су сељаци почели да отказују уговоре.[1]
Покрајинска управа у Загребу је априла 1923. одлучила да се земља одузме од Земљишне заједнице села Бежаније у корист интернационалног аеродрома друштва „Франко-Румен”, што је министарски савет усвојио тек марта 1924, са даном експропријације следећег 2. октобра (сада се земљиште назива плодним и обрађеним; занимљиво да се као боља локација предлаже поље Забранчић код Сурчина).[2]
Експропријација земљишта и радови на насипању терена и његовој стабилизацији отпочели су током 1923. али су се због недостатка средстава одужили пуне две године, тако да је крајем 1925. отпочела изградња аеродромске инфраструктуре.[3]
Пројектом посебног грађевинског бироа Одељења за ваздухопловство у Петроварадину, аеродром на данашњем Новом Београду замишљен је као војноцивилни, са заједничким летилиштем. За цивилни део одређен је простор у северозападном делу комплекса (према садашњем Студентском граду), а за војни - дуж пута за Бежанију. У првој фази је планирана изградња шест великих бетонских хангара - по три за војску и за цивиле.[4]
Отварање и период функционисања аеродрома
[уреди | уреди извор]Тек отварањем овог престоничног аеродрома, Краљевство СХС је на прави начин испунило обавезу коју је преузело још 1919, потписивањем Конвенције о међународном ваздушном саобраћају, а Београд је могао боље да искористи предност свог положаја за шире укључивање у систем међународног ваздушног саобраћаја. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио компаније, "Аеропут".[3]
На аеродрому је 1931. године изграђена модерна пристанишна, аеродромска зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости. Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда.
Простор аеродрома данас
[уреди | уреди извор]На простору аеродрома данас се налази модеран пословни парк Ерпорт сити.
Од целокупног комплекса некадашњег аеродрома остао је сачуван само бетонски хангар који је служио за монтажу и оправке авиона. Направљен је 1931. године према решењу нашег прослављеног научника Милутина Миланковића.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 15. дец. 1922
- ^ "Политика", 30. септ. 1924, стр. 5
- ^ а б Јанић, Чедомир (2017). ВИШЕ ОД ЛЕТЕЊА, ОСАМ ДЕЦЕНИЈА АЕРОПУТА И ЈАТ-А.
- ^ Николић, Зоран Љ. (2010). ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА.