Венизелосова улица
  Венизелосова улица
| |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари Град |
| Почетак | Француска улица |
| Крај | сквер Цариградске и Улице војводе Добрњца |
| Дужина | 532 m |
| Ширина | 16 m |
| Створена | 1878 |
| Названа | 2004. |
| Стари називи | Баштованска, Радничка, Кнегиње Олге, Ђуре Ђаковића |
 | |
|
Венизелосова улица
 
| |
Венизелосова улица налази се на Општини Стари град Београда и протеже се правцем од Француске до сквера Цариградске и Улице војводе Добрњца.
Име улице[уреди | уреди извор]
Улица је настала 1878. године и првобитни назив јој је био Баштованска. Године 1908. мења назив у Радничку, а од 1935. носи назив Улица кнегиње Олге. Улица се пружала до Дунав станице и обухватала је две општине (Стари град и Палилулу). После Другог светског рата, од 1946. названа је Ђуре Ђаковића, али само један део. Од тада припада само једној општини, Општини Стари град. Венизелосова улица се зове од 2004. године. [1] Именовање улице је потекло од Диогениса Валаванидиса. Он се неколико пута обраћао Скупштини града Београда да се Улица Ђуре Ђаковића преименује у Венизелосову. Његови захтеви су уродили плодом и од 2004. године ова улица носи назив по Елефтериосу Венизелосу.[2]
Елефтериос Венизелос[уреди | уреди извор]
Назив је добила по Елефтериосу Венизелосу, значајном политичару у модерној грчкој историји. Он је био председник грчке владе за време Првог светског рата која је омогућила српској војсци рехабилитацију на Крфу.[2]
Ђуро Ђаковић[уреди | уреди извор]
Ђуро Ђаковић је био металски радник, секретар ЦК КПЈ. Борио се за јединство радничког покрета. Од године 1905. радио је у Сарајеву.[3][4]
Суседне улице[уреди | уреди извор]
- Будимска
- Француска
- Жоржа Клемансоа
- Гундулићев венац
- Улица војводе Добрњца
- Улица Јелисавете Начић
- Улица Херцега Стјепана
- Улица Ђорђа Јовановића
- Улица кнез Милетина
- Цариградска
Венизелосовом улицом[уреди | уреди извор]
-
Поглед ка Венизелосовој из Гундулићевог венца -
Мурал на броју 46 -
Број 30 -
Број 22, једна од последњих јорганџијских радњи
Комплекс радничких станова[уреди | уреди извор]
Комплекс радничких станова је споменик културе и протеже се улицама: Гундулићев венац 30-32, Венизелосова 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанина Иве 14-16. Комплекс станова чине објекти од којих је први саграђен 1909. године по пројекту прве жене архитекте Јелисавете Начић, а изграђен је на иницијативу Београдске општине, због решења стамбеног питања радника у доба интезивног развоја индустрије у Београду почетком 20. века. [5] Станови су јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром. Венизелосовом улицом се простире дугачка грађевина на броју 13. На фасади постоји врло плитка пластика сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора. Да би се разбила монотонија дугачке зграде, рашчлањена је по вертикали наглашеним карактеристичним дрвеним забатом.[6]
-
Једнолична грађевина која се простире Венизелосовом -
Карактеристичан кров -
Плитка пластика око прозора -
Комплекс са карактеристичним забатом
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 114—115.
- ^ а б „Именовање Венизелосове улице у Београду”. Диогенис Валаванидис. Приступљено 25. 10. 2020.
- ^ „Убијен Ђуро Ђаковић 25.4.1929.”. Антифашистички вјесник. Приступљено 26. 10. 2020.
- ^ Радојевић, Данило (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа. стр. 61—62.
- ^ „Београд - велика варош европска”. Данас. Приступљено 25. 10. 2020.
- ^ „Споменик културе: Комплекс радничких станова”. Културна добра Београда. Приступљено 25. 10. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 114—115.
