Пређи на садржај

Гундулићев венац

С Википедије, слободне енциклопедије
Гундулићев венац
Општина Стари Град
Почетак Булевар деспота Стефана
Крај Улица књегиње Љубице
Дужина 800 m
Ширина 14 m
Створена 1905
Гундулићев венац

Гундулићев венац налази се на Општини Стари град Београда и протеже се правцем од Булевара деспота Стефана, сече Венизелосову и Француску до Улице књегиње Љубице.[1]

Име улице

[уреди | уреди извор]

Улица је настала 1905. године и од тада није мењала назив. Названа је по Ивану Гундулићу, песнику и драмском писцу.

Рођен је у Дубровнику 1589. године. У младости је написао бројне мелодраме, пасторале, лирске песме. На жалост, оне су углавном изгубљене.[1] Најзначајније и најопсежније дело је Осман на коме је радио од 1621. године до смрти, 1638. Сматра се најбољим епом словенског барока.[2]

Суседне улице

[уреди | уреди извор]

Гундулићевим венцем

[уреди | уреди извор]

У броју 11, дом Друштва за заштиту слепих девојака је освећен 1. новембра 1936.[3]

Садржи породичне кућа са двориштем али и зграде вишеспратнице.

Комплекс радничких станова

[уреди | уреди извор]

Комплекс радничких станова је споменик културе и протеже се улицама: Гундулићев венац 30-32, Венизелосова 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанина Иве 14-16. Комплекс станова чине објекти од којих је први саграђен 1909. године по пројекту прве жене архитекте Јелисавете Начић, а изграђен је на иницијативу Београдске општине, због решења стамбеног питања радника у доба интензивног развоја индустрије у Београду почетком 20. века. [4] Станови су јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром. На фасади постоји врло плитка пластика сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора.[5]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 187. 
  2. ^ Бојовић, Злата (1986). Осман Џива Гундулића. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
  3. ^ "Политика", 2. нов. 1936
  4. ^ „Београд - велика варош европска”. Данас. Приступљено 25. 10. 2020. 
  5. ^ „Споменик културе: Комплекс радничких станова”. Културна добра Београда. Приступљено 25. 10. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 187. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]