Вериге

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вериге

Вериге, ланац, синџир. Металне или од другог материјала начињене карике - алке међусобно повезане у низу.

  • Вериге су висиле изнад огњишта-ватре. О њих се качила посуда – котлић у којој се кухала храна;
  • Вериге су служиле за везивање и вођење домаћих животиња, лађа...; [1]


Вериге-симбол[уреди]

Вериге су грађене од међусобно повезаних карика – алки, у непрекинутом чврстом низу. Симболизују повезаност јединки, јединство, снагу, заједништво, али и ону снагу којом се лишава слобода. [4]

Вериге у обичајима[уреди]

Човјекова архетипска потреба за заједништвом је учинила да вериге постану значајно присутне у народним обичајима. [4]

На Бадње вече о вериге које висе изнад ватре забада се бадњак, а на Св. Игњата најприје домаћица, затим полаженик и најзад свако страно лице које уђе у кућу забада у вериге шљивову гранчицу. Уочи Св. Мрате источни Срби, клали су црног пијетла на кућном прагу, чију су главу са мало перја, вјешали о вериге. Обичај представља жртву веригама, као фетишу домаћег божанства. Жртва веригама се подносила да вуци не би поклали стоку. На Божић, пред ручак, био је обичај да се сваки укућанин ухвати за вериге и прекорачи ватру у огњишту. У Црној Гори су на умрлог стављали скинуте вериге са огњишта. Вериге су и атрибут Св. Саве а ушле су као празник и у црквени календар као Часне вериге апостола Петра.

Вериге су нашле мјеста и у магији. На њих се преноси болест да би сагорјела. [4]

По народном вјеровању некада су вериге висиле о небу и људи су се држећи се за њих заклињали. Ако би се заклео кривоклетник вериге би га повукле са собом на небо.

Цркве и њихове звонаре биле су повезане веригама. Људи су се на њима заклињали. [4]

„ У Грбљу кажу да вериге не ваља оставити да се љуљају када се котао скине с њих, јер веле да су лађе на мору за ово вријеме у муци и невољи док се вериге љуљају“. ) [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972, Београд1959.г.
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија, Просвета, Београд, 1959.г.
  3. ^ Dr Koch Nándor Boka Kotorska , Путопис часописа „Tenger“ („Море“), Мађарско друштво "Адриа", Будимпешта, 1915.г.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.

Види још[уреди]