Византијска базилика у Ћурлини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Византијска базилика у Ћурлини
Vizantijska bazilika u Curlini.jpg
Основа Византијске базилике у Ћурлини по Феликсу Каницу
МестоЋурлина Србија
Саграђен11. век12. век
ГрадитељРимљани
Тип структуреХришћанска богомоља

Византијска базилика у Ћурлини један је од археолошких локалитета и културно - историјска ризница Србије у околини Дољевца, која се налази у оквиру порте и исподе темеља, данашње новоподигнуте, цркве посвећене Светој Петки, на некада видљивим остацима ове импозантне византијске базилике.[1]

Статус и категорија заштите[уреди]

Због свог историјског, архитектонског и верског значајаВ изантијска базилика у Ћурлини је, 1948. године, проглашени за „Културно добро од великог значаја“ и уведени у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.[2]

Положај[уреди]

Византијска базилика се налази у насељу Ћурлина у општина Дољевац и Нишавском управном округу.

Историја[уреди]

Након римско-византијског периода створена је српска држава. У средњем веку српски владари и властела изградили су велики број цркава и манастира. Тако је у Јужном поморављу и Топлици настао је велики број цркава. Тековине средњовековне српске државе, на које је српски народ посебно поносан, спадају у највредније и најважнијеспоменике средњег века на тлу Европе. Један од таквих је и Византијска базилика код Ћурлине, која се не помиње у расположивим историјски изворима из тог периода, већ много касније.

Детаљан опис налазишта „Византијска базилика“, међу првима дао је наш познати књижевник и научник Милан Ђ. Милићевић, који је одмах по ослобођењу од Турака 1882. године, обишао новоослобођене крајеве Србије. О овој цркви и њеним материјалним остацима, са зидовима, тада сачуваним, до висине од око једног метра, он је између осталог записао: Црква је зидана од печених опека налик на опеке римске, олтар је окренут право ка истоку. Дужина цркве је 26,19 m од којих на олтар долази 6,80 m на праву цркву 12,46m и на припрату 3,75 m. Милићевић је описе цркве дао након што је налазиште Византијске базилике посетио у време њеног откопавања, очему каже:[3]

Међутим различита су мишљења о њеном датовању. Својом основом најближа је грађевинама из пост-Јустинијанове епохе, старије од 12. века, док би је историјске околности у овим деловима Србије, могле ближе датовати у прву половину 11. века.[4]

На локалитету ове древне базилике из раног византијског периода, више векова касније подигнута је 1900. године нова црква, данашњи храм Свете Петке у Ћурлини. Деведесетих година прошлог века пао је кров цркве, после тога црква је рестауирана, а слика краља Милана је однета у нишки завод за заштиту споменика.[5]

Архитектура[уреди]

Сви значајни истраживачи из наше даље и ближе прошлости бавили су се византијском базиликом у Ћурлини. Захваљујући њима, а пре свега књижевнику и научнику Милану Ђ. Милићевићу располажемо значајним подацима о архитектонском изгледу базилике.

Базилика је била правоугаоне основе, укупне дужине 26,19 m од којих на олтар долази 6,80 m на праву цркву 12,46 m и на припрату 3,75 m. Решена је у облику тробродне базилике са нартексом. Оба ребарна зида и онај трећи што дели припрату од цркве дебели су по 0,92 m. Олтар је један већи у средини, а са обе стране има по један мањи на оној прузи која раставља олтар од праве цркве била су четири гранитна зелена стуба на фино углачаној мермерној бази.[a]

Са западне стране поуздано се зна да је базилика имала трем, који је највероватније окружавао цркву дуж јужне и северне стране. Сваки брод на источној страни завршавао се тространом апсидом. Дуж унутрашњег највећег лука и у простор избачене средишње апсиде налазе се степенасти испусти за епископска седишта - синтронос.

Главни брод од бочних одвајају по три четвртаста стуба изидана опеком, а за везивни материјал коришћен је хидростатни - водонепропусни малтер. У сваки брод из нартекса воде по једна врата. На нартексу поред главних, нешто већих улазних врата на западној страни, постоји и по један отвор северно и јужно од њих. Средња врата су широка 2,15 m а друга два по 1,75 m.

Права црква је дугачка 12,46 m а широка 15,40 m Њена шупљина подељена је на три дела, сваки део према свом олтару. Средњи део широк је 8,5 m а два споредна по 3,45 m.

Припрата је широка колико и права црква 15,40 m а дугачка је 3,77 m. Опеке од којих је црква зидана тројаке су по величини. Једне су дугачке по 0,37 m, друге по 0,40 m, треће по 0,44 m а широке по 0,25 m, 0,30 m и 0,32 m а дебеле 0,03 m до 0,05 m. На некима имају два знака као нека слова а на некима крст.

Од некад импозантне грађевине, на основу материјалних остатака назиру се зидови испод великог наноса шута од малтера и опека (дебљинне око 5 сантиметара), и два лепо обрађена стуба од сиво-зеленог гранитног камена (дужине 2 m и 1,7 m, пречника 0,40 m), који су припадали олтарној прегради.

Напомене[уреди]

  1. ^ Од четири гранитна стуба три су нађена у рушевинама цркве, оборена и скрхана, а четвртога нема.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Епископ горњокарловачки Симеон., 1969. - Карактерологија српског православља, Српска православна црква 1219-1969, (Споменица о 750-годишњици аутокефалности), Београд 1969.
  2. ^ Мирчетић Д. Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
  3. ^ Марјановић - Вујовић Г., 1986. - Средњовековне некрополе у Србији евидентиране кроз археолошка ископавања, Старинар XXXVII, Београд 1986.
  4. ^ Мијушковић - Калић Ј., 1983. - Ниш у средњем веку, Историја Ниша I, Ниш 1983
  5. ^ Општина Дољевац, Стратегија развоја туризма општине Дољевац за период 2012. до 2016. године (2011), pp. 34-35