Нишавски управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нишавски управни округ
Положај
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Историјске области Нишко Поље, Алексиначко Поморавље, Заплање, Сврљишко, Ражањско
Админ. центар Ниш
Површина 2.729 km2
Становништво 2011
 — Број ст. 373.404
 — Густина ст. 136,8 ст/km2
Позивни број +381 (0)18
Општине и градови 7
Алексинац
Дољевац
Мерошина
Град Ниш
(Медијана, Нишка Бања, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст)
Ражањ
Сврљиг
Број насеља 285
(8 градских и 277 сеоских)
Званични веб-сајт

Нишавски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Управни округ представља подручни центар државне управе за одређено подручје. У Републици Србији постоји 29 округа чије начелнике именује Министарство за државну управу и локалну самоуправу, односно Влада Републике Србије.

Нишавски округ

Нишавски управни округ обухвата град, односно градске општине, и општине:

  1. Град Ниш - чије је седиште градско насеље Ниш, и састоји се од градских општина:
1. Градска општина Медијана - седиште градско насеље Ниш,
2. Градска општина Палилула - седиште градско насеље Ниш,
3. Градска општина Пантелеј - седиште градско насеље Ниш,
4. Градска општина Црвени Крст - седиште градско насеље Ниш,
5. Градска општина Нишка Бања - седиште градско насеље Нишка Бања,
  1. Општина Алексинац - седиште градско насеље Алексинац,
  2. Општина Сврљиг- седиште градско насеље Сврљиг,
  3. Општина Мерошина - седиште градско насеље Мерошина,
  4. Општина Ражањ - седиште градско насеље Ражањ,
  5. Општина Дољевац - седиште градско насеље Дољевац и
  6. Општина Гаџин Хан - седиште градско насеље Гаџин Хан.

Седиште округа је градско насеље Ниш. Округ се простире на територији површине 2.729 km² и представља други округ у Србији по величини. Има укупно 373.404 становника (попис 2011).[1]

У самом граду Нишу налази се Нишка тврђава, која се убраја међу најлепше и најбоље очуване тврђаве на Балкану, а зидана је крајем XVII века. На периферији Ниша је спомен обележје Ћеле - кула, кога су Турци сазидали од лобања и глава српских устаника погинулих на Чегру, где се, под вођством Стевана Синђелића, против Турака, одиграла, Чегарска битка (1809. године). Турци су победили, па је ова битка била од пресудног значаја за пропаст Првог српског устанка.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Попис становништва pop-stat.mashke.org (српски)

Спољашње везе[уреди]