Википедија:Викиманија 2023.

С Википедије, слободне енциклопедије

Викиманијо, о Викиманијо, о како си ми недостајала у физичком облику. Као што се можда сећате, 2020. година је била мало чудњикава и није се одржала годишња конференција Викимедијанаца, иако је требало, и то у Бангкоку. А онда су 2021. и 2022. године одржане потпуно виртуелне конференције, тако да је после четири пуне године Викиманија поново одржана уживо и то је обрадовало велики број људи, међу којима сам и ја. Поред мене, који сам добио полу-стипендију за присуство конференцији, из Србије су присуствовали и представници Викимедије Србије, Мики и Ивана.

Иако је ово био превасходно офлајн догађај, било је омогућено присуство и онлајн учесника, кроз стриминг и интеракције са онлајн публиком у ограниченом броју сесија. Такође је више него икад било омогућено и нормализовано присуство онлајн предавача, тако да је било ситуација када је неко предавање држао неко ко није физички присутан, или је био макар саговорник.

Претконференција[уреди | уреди извор]

Претконференцијски програм је био лаган — састојао се од мањег броја дужих и не претерано оптерећујућих сесија, тако да не будемо обасути обиљем информација у кратком времену. Такође могућности избора нису биле превелике, тако да су посетиоци могли да учествују на стандардном Хакатону, али и на неким другим тематским догађајима, попут ВикиЖене, или у уводним предавањима за многе основне концепте (Википедија, Википодаци, итд). Ја сам се определио да учествујем у сесијама посвећеним управљању/вођењу (односно "говернанс"), пошто ми је то блиска тема.

15. август, 1. дан претконференције[уреди | уреди извор]

Први дан претконференције кренуо је уводном презентацијом о стратегији покрета, у организацији Задужбине Викимедија (ВМФ).

  • Најпре је Јоп Руанг Пам, специјалисткиња за имплементацију стратегије покрета у ВМФ, дала кратак увод о значају и потреби за стратегијом покрета.
  • Затим је Маутон Посуп причао о томе шта је стратегија покрета: то је план за структурирану промену, али уједно и колаборативни процес. Зашто нам је потребна стратегија? Па без ње радимо зарад заједничких циљева (визија и мисија нас усмеравају да радимо одређене ствари у оквиру покрета), али не радимо то кроз заједничку стратегију (односно немамо координацију). Уредницима на Википедији је стратегија битна зато што омогућава двосмерну размену (учење на туђим искуствима), а такође нас оснажује да градимо сарадње ради међусобне испомоћи.
  • Потом је Џунко Накајама причала о стратешком усмерењу: још пре неколико година је заједница дошла до стратешког усмерења, по коме се надамо да ће до 2030. године Викимедија постати есенцијална инфраструктура за екосистем слободног знања. То усмерење је резултовало са два стратешка циља: знање као услуга и правичност у знању.
  • Након тога је Вивијен Ченг испричала мало о историјату стратегије: до 2016. године смо имали само визију, а онда је 2017. креирано стратешко усмерење, на основу чега је између 2018. и 2020. године формирано 10 принципа и 10 препорука, да би се од 2021. године наовамо радило на имплементацији тих препорука кроз педесетак иницијатива. Питате се како је то релевантно за вас? Па ово све представља подршку постојећем раду, али и пружа могућности за иновације у раду и претендује да има глобални утицај.
  • После овога смо се поделили у три групе, где је свака група имала за циљ да дискутује о следећим темама:
    1. На којим пројектима радите или сте радили?
    2. Које стратешке препоруке сте тим радом покрили?
    3. Који су успеси ваших пројеката?
  • У мојој групи нису баш сви стигли да се представе и одговоре на сва питања, али смо чули перспективе, поред моје, из Канаде, Чешке, са Тајвана, из САД, Шангаја и Аустралије. Након истека времена, свака група је именовала по представника, који је у пар минута сажео резултате дискусије.

После краће паузе, у другој сесији је Онвука Глори из Игбо заједнице Википедијанаца причала о Амбасадорима повеље (присуствовала је онлајн). Она је причала о томе шта је то Повеља покрета (Movement Charter) — то је документ који треба да дефинише улоге и одговорности за све чланове заједнице. У својој презентацији је представила напоре ње и њених колега да у заједници говорника језика Игбо у Нигерији поспеше дискусије око одређених делова овог документа. Наиме, било је дискусија о преамбули, секцији везаној за вредности и принципе, као и оној за улоге и одговорности. За сваку од секција је дала закључке своје заједнице, укључујући и препоруке везане за садржај документа. Будући да је Онвука читала са слајдова и није давала много додатних информација, а како је имала и техничких проблема, ова сесија и није била толико интересантна, мада јесте подстакла на размишљање око тога да не би било лоше да се и наша заједница некако укључи у дискусије око битних докумената за ширу заједницу.

Трећом сесијом, под називом Давање ресурса стратегији покрета, опет је управљала Јоп из ВМФ: она је споменула која је њена улога у целом процесу, али је нагласила да постоје и изазови у том процесу. Свакако постоје иницијативе попут Повежимо се и Размена капацитета, које представљају одличне напоре заједнице, као комплемент активностима у оквиру стратегије покрета. Она је онда најављивала гостујуће предаваче, који су причали о својим пројектима, који су добили подршку у виду ресурса кроз МСИГ (грантови за имплементацију стратегије покрета):

  • Акиб Анџум Афи из Индије причао је о активностима у оквиру заједнице Викимедијанаца Деобандa (ДЦВ), тематске корисничке групе која се бави исламском школом знања Деобанд у Индији. Афи је укратко представио своју заједницу — то су муслимани који се већ две године баве академским радом у оквиру Викимедије, али желе да шире своје активности и ван Викимедије. Затим је представио пројекте: Сочиво наслеђа (муслиманско наслеђе широм света), Википедија 101 (партнерство са турским Викимедијанцима), ДЦВ сат конверзације (независни онлајн догађаји, попут подкаста) и План за развој инфраструктуре управљања и вештина (креирање курсева зарад побољшања вештина у заједници).
  • Кан Уји-Ију са Тајвана је причао о пројекту Пајван. Пајвани су домородачка и мањинска етничка група на Тајвану (Кан није етнички Пајван, али учи њихов језик већ 5 година) и од 2021. године постоји корисничка група за пајванске Викимедијанце, у којој је он фацилитатор. На пајванском језику не постоји много референци, јер се углавном користе референце на енглеском, кинеском и јапанском језику. Стога је настао пројекат усмених извора, где би се кроз Оставу и Викизворник евидентирали разни извори, који би се онда користили на другим вики пројектима. Такође су радили и евидентирање пајванских лексема на Википодацима, као и на пајванском Викиречнику, који је тренутно у инкубатору. Да би пројекат прикупљања усмених референци био што успешнији, одржавали су промотивне активности и радионице. Изазови су били у томе што су говорници махом старији људи, постоје под-заједнице, а и за сада је читалаштво пајванске Википедије доста ограничено. На крају је Кан дао кратак преглед планова за будућност.
  • Тони Ристовски из корисничке групе Дељено знање из Македоније представио је њихов пројекат развоја капацитета за маргинализоване заједнице. После кратког представљања корисничке групе (постоје скоро 10 година, имају преко 30 чланова, имали су годишње грантове од почетка), прешао је на пројекат финансиран кроз МСИГ: идентификовали су недовољно заступљене заједнице: Цинцари и Роми са једне стране и корисници знаковног језика са друге. Прва фаза пројекта је било истраживање, затим имплементација, а онда евалуација. Изазови са којима су се сусретали укључују недостатак ресурса код мањинских језика (због нестандардизованости језика), тешку изградњу заједнице и слабу дигиталну писменост. Током пројекта написано је стотинак чланак на цинцарском, што се сматра успехом (такође су учествовали у ЦЕЕ пролећу), док је на ромском написано тек 5 чланака, што није било успешно (пробали су и сарадњу са невладиним организацијама, али није било успешно). Што се тиче знаковног језика, ту је узело учешће 25 уредника, а направили су двадесетак видео клипова, што је подстакло наредни предлог пројекта.
  • На крају је пуштена наснимљена презентација Arcuscloud-а из Индонезије. Он је добио финансије за уживо дискусије око Повеље покрета. До децембра 2022. године спровео је конверзационе састанке уживо у 3 града у Индонезији (Маноквари, Банџар и Денпасар). Изазови су били: мањак људи, недостатак могућности и способности да се објасни Повеља. Међутим, фидбек који је добио је користан: потребно је направити глосаријум термина, а треба и прилагодити језик на неким местима.

На крају је Јоп модерирала питањима од ње и из публике и одговорима. Питања су се углавном вртела око изазова и изненађења у процесу спровођења пројеката. Један од закључака је да не морамо да знамо одговоре на сва питања везана за овакве пројекте унапред, јер су ово експерименти и тако их треба третирати — неки одговори ће стићи тек у току реализације пројекта.

Након паузе за ручак, уследила је дискусиона сесија о хабовима: шта су хабови или шта би све могли бити (најшире гледано, географске или тематске групације, које су изнад афилијација, и служе да повежу афилијације и Викимедијине пројекте), чему они служе, да ли могу бити краткотрајни или не, којим све задацима могу да се баве, који хабови су све у развоју. Ово је била дискусија где су сви седели у кругу и свако је могао да се јави са питањем и/или одговором. Чули смо и од "представника" неких основаних хабова или хабова у развоју: ЦЕЕ, Европа, ЕСЕАП, Образовање, Северна Америка, језичке различитости. Један од битних закључака јесте да је корисно спровести истраживање пре него што се оснује хаб, како би се закључило шта би он све могао да ради и на који начин да допринесе својим заједницама (то је ЦЕЕ већ урадио пре оснивања хаба, а Образовање је такође завршило са истраживањем и сада је пред оснивање хаба).

Овом дискусијом је окончан први, скраћени дан. Ја сам искористио остатак поподнева да са Микијем обиђем национални музеј Сингапура.

16. август, 2. дан претконференције[уреди | уреди извор]

На почетку другог претконференцијског дана учествовао сам у подкасту који је организовала Група за отворено образовање (ОЕГ), а по позиву Ајле Хедоу-Флад. Наиме, првог дана сам срео Ајлу, коју дуго знам, и пошто сам члан одбора корисничке групе Википедија и образовање, искористила је прилику да ме позове на редован подкаст који организује ОЕГ. Поред мене, у подкасту је учествовала и Нета Хусеин из Индије/Шведске и Питер из Намибије, а домаћин "са друге стране" био је Алан Левин. Све у свему, подкаст је трајао око пола сата, био је уживо, и ја сам допринео својим утисцима са Викиманије, али и резимеом Едувики конференције одржане недавно у Београду, што је послужило као шлагворт за најаву сесије у суботу, у којој сам учествовао, а која се тицала епилога са те недавне конференције.

Због учешћа у подкасту, окаснио сам на сесију на коју сам намеравао да идем — Осмишљавање правичног одлучивања у Викимедијином покрету — коју су држале Алис Виганд, Нора Сиркоста и Никол Ебер из Викимедије Немачке. Пропустио сам део са предавањем, и упао сам у тренутку када су се поделили у три групе: 1) новци (прикупљање и дистрибуирање средстава), 2) технологија и програми и 3) афилијације и хабови. Ја сам се придружио трећој групи, али нисам био у току и није било преостало превише времена за дискусију. Пред крај сесије су представници сваке од група поделили закључке:

  1. ствари су компликоване и нејасно је како се ФДЦ уклапа у то; када је реч о фандрејзингу кроз банере, неки би да ствари остану какве јесу (да нико не може кроз банере на Википедији да прикупља средства осим ВМФ), а неки би да се ствари мењају.
  2. различити пројекти су различитих величина, што доводи до проблема "једнакост наспрам правичности"; такође се постављају волонтери насупрот професионалаца, јер за професионално управљање пројектима све више су потребна финансијска средства за људе; на крају наведен је пример ВикиЖурнала, који је 4 године у процесу прихватања, тако да је нејасно како да настану нови пројекти у Викимедији.
  3. постоје неефикасности код нових афилијација и иако постоји подршка од Афкома за то, ситуација може бити боља. Ипак, Афком је добро тело за оснивање нових афилијација и укидање постојећих; за хабове би требало да постоји сличан процес.

Играње улога са новим улогама и одговорностима у покрету је била следећа сесија коју је водио Михал Бучињски из Пољске, али су учествовали и други чланови Комитета за састављање Повеље покрета (Movement Charter Drafting Committee, MCDC, МЦДЦ). Михал је само дао кратак увод: постоје три сценарија и публика треба да се подели у три групе, где ће бити доступно око пола сата за дискусију у оквиру група, а онда је предвиђено до 5 минута за резиме из сваке групе. Питања на која требало да се фокусирамо у тим сценаријима су а) које су улоге и одговорности различитих актера? и б) како функционише одлучивање и како треба спроводити акције? Групе су биле следеће:

  1. Немир на Антарктику — у овом сценарију, Викимедија Антарктик је огранак који има проблеме у свом врху (председник борда), иако има добре запослене и упитне пројекте (због дотичног проблематичног); овај огранак такође припада Хабу за хладна места
  2. Википедија на Марсу — овде се предлаже ново партнерство, због којег настаје негативна реакција у заједници
  3. Проблеми малих заједница — Викимедијанци Боцванге имају своје проблеме, које треба да реше.

Мени је први сценарио деловао као најзанимљивији, па сам ту дошао. Ја сам, заједно са једним Кинезом који је слабо знао енглески (па сам ефективно само ја) имао улогу члана антарктичке заједнице, који се жалио на својевољног председника, а други актери су били Глобални савет, Афком и Хаб за хладна места. Кроз дискусију смо покушали да дођемо до проблема, али и да неки актери дефлектују одговорност и пребаце је на другога. Била је ово занимљива динамика која се не може тако лако препричати, али свакако је један од закључака, око којег смо се сви сложили, тај да је овде потребна медијација, будући да имамо проблематичну ситуацију у огранку, који гравитира према хабу. Хаб би у таквој медијацији активно учествовао, а онда дао препоруку Глобалном савету за преузимање одређених акција, ако су потребне. Након дискусије, представник сваке групе је поделио закључке са свима.

Децентрализација моћи — како организовати и мобилизовати зарад правичнијег покрета је био назив презентације коју је држала Рихам Абед-Али из Викимедије Немачке. Најпре је одржала краћу презентацију о свом пројекту:

  • Викимедија Немачке има 160 запослених, преко сто хиљада чланова и углавном је чине белци. То је битан контекст за пројекат који се бави маргинализованим знањем. А да би се радило са маргинализованим заједницама, потребно је рефлектовати, поново промислити и одучити уврежено "знање". Треба узети дисбаланс моћи у обзир, а такође не треба журити, јер је потребно време за реализацију оваквих пројеката, као и ресурси. Када је реч о минимизовању баријера за напредак и ризика за успех, Рихам опет предлаже да се поново промисли и одучи, да се да могућност одлучивања маргинализованим заједницама, да се буде транспарентан, да се у паралели ради на краткорочним и дугорочним решењима, да се ради на доступности и маргинализованом знању као крос-секционом.
  • Након презентације, Рихам се обратила публици са питањима: Како ви пролазите кроз дисбалансе у моћи и структурне препреке? Како обезбедити да најмаргинализованији буду у фокусу и да им се чује глас? Публика је била мало тиха и није било много одговора, али смо чули перспективе из Велике Британије, Француске и Перуа.
  • На крају смо се поделили у већи број мањих група, где је идеја била да кроз дискусију поспешимо размену мишљења и дељење добрих пракси (али и неуспеха). Питања водиље су била: Како можемо да подржимо једни друге, како би покрет био правичнији? Које стратегије направити у том смеру? Ко је заинтересован за сарадњу? Ја сам у својој групи причао о програму разноликости који Викимедија Србије спроводи, а чуо сам и друга мишљења и искуства у оквиру кратког времена које смо имали.

Након сесије сам се обратио Рихам, са предлогом да контактира нашу Невену Рудинац из ВМРС, како би се повезале.

Кирстен Столер

Пауза за ручак је увек битна ствар на свакој конференцији, па је након ове уследио блок од две сесије. Прву је држала Кирстен Столер из тима за раст у ВМФ (док јој је испомоћ онлајн био Мартин Урбанец), а наслов је био "Менторисање нових уредника на Википедији". Сесија је била подељена у три дела: презентација, питања из публике и радионица.

  • Око 60% налога на Википедији никад не начини ниједну измену, а велики број налога који направи прву измену се не врати да уређује даље. Истраживање спроведено пре неколико година казује да постоје три велика разлога зашто људи не желе да уређују Википедију: технички (пуно синтаксе, инфокутија, шаблона), концептуални (доста википолитике) и културни (људи су нападни). Тада су установљене и неке препоруке за решавање тих проблема, попут панела за подршку, сугерисање измена, и сл. Једно од предложених решења је било и менторство, па је тим за раст у ВМФ кренуо да равија баш то (под претпоставком да ако побољшамо алате, побољшаћемо и корисничко исуство, па ће се новајлије више задржавати). За сада је на преко 50 викија омогућено менторство, а укупно има око 800 ментора. Свуда је омогућено менторство за све налоге, осим шпанске (где 50% налога подлеже менторству) и енглеске Википедије (где је само 11.2% налога подложно томе). Када се корисник пријави да буде ментор, сваки ментор добија насумичног новајлију; администратори могу да управљају тиме ко је ментор и да врше додатна подешавања кроз менторску контролну таблу. Оно на чему сада раде и шта ће ускоро постати свима доступно је "позитивно појачање", односно опција за слање похвала за рад, јер је претпоставка да ће новајлије имати већу шансу да остану уредници ако им се проактивно шаљу поруке. Неки од закључака постојећих ментора је да они усмеравају новајлије, чиме у просеку смањују оптерећење на остатак администратора и патролера, јер потенцијално лошије уреднике каналишу да буду бољи. Метрике су овакве: мање од 3% новајлија поставља питања ментору, а кад поставе, у око 30% случајева им је то прва измена. Кроз програм менторства је за 1 до 3% већа шанса да се направи прва измена у року од 24 часа од регистрације. Што се тиче задржавања уредника, менторство нема значајних разлика у односу на нементорство, за продуктивност постоје конфликтни резултати, а за степен ревертовања такође нема разлике.
  • Што се тиче питања, тицала су се оптерећења ментора, лоших ментора и 1-на-1 менторстава.
  • Радионичарски део је заправо била више јавна дискусија и како није било времена за раздвајање на мање групе, остало је на овоме. Питања за дискусију су била (моја размишљања у загради):
    1. Шта ваш вики ради добро око пружања добродошлице новајлијама?
    2. Како регрутовати више ментора и обезбедити да је менторство награђујуће искуство? (Можда кроз рекламирање на трговима како менторство није страшна ствар)
    3. Како да менторство буде ефективније? Како унапредити овај алат? (Можда обезбедити место за дискусију ментора ради усклађивања стандарда, односно приступа новајлијама)

Следећа сесија (Направи Спору на Викиспорама) није имала презентацију, већ је Ричард Книпел неформално презентовао из браузера директно на сајту Викиспоре. Викиспоре су предложене на Викиманији 2019. као место за инкубацију нових пројеката (као што је Инкубатор место за инкубацију нових језика). Ричард је представио три основна начела, односно три ножице троношца (што је настало као пародија, али и допуна, на 5 стубова Википедије): 1) свака страница би идеално требало да је везана за неку ставку на Википодацима, 2) овде не важи правило Без оригиналног истраживања, али ипак будите пажљиви са одабиром тема, 3) толерише се коров (мање битне теме), докле год није активно штетан. Затим је Ричард мало демонстрирао сајт и садржаје на њему, тј. постојеће споре. Закључци су да споре могу представљати додатни материјал за чланке на Википедији, који додатно описује тему, а што не би било скроз прикладно за чланак. Онда је уследило време за питања, којих није било много (ја сам питао шта се ради са рекламирањем, на шта је Ричард одговорио да то није до сада био проблем). Пошто није остало превише људи, а тема је исцрпљена, завршили смо мало раније него планирано, а ко је хтео, могао је да остане и да се игра са Викиспорама.

Просторија за пленарне сесије

Након паузе, уследила је прва пленарна сесија, а то је отварање Викиманије — овог пута су решили да отварање буде у претконференцијском дану, односно пре саме конференције, вероватно како би максимизовали број сесија у конференцијском програму. Пре почетка говора, погледали смо уводни видео клип за ову Викиманију, као и клип за нови звучни лого Википедије.

  • Нур Фахмија са Филипина је прва направила увод и у име организационог тима пожелела свима добродошлицу.
  • Затим су на сцену изашле Јоланда Пенса и Фиби Ајерс, као председница и потпредседница управљачког комитета за Викиманију. Фиби је навела да се коначно видимо уживо после 4 године, али да смо током њих схватили вредност и онлајн присуства и конференција, па је зато ова конференција сада хибридна. Јоланда је искористила прилику да представи понаособ чланове управљачког комитета. Фиби се захвалила запосленима из ВМФ који су учествовали у организацији, а Јоланда је нагласила да је ово први пут да Викиманију организује регионални тим (и то из ЕСЕАП региона — источна и југоисточна Азија и Пацифик). Захвалила се програмском тиму, тиму за стипендије, техничком тиму и локалном организационом тиму. Нагласила је да се за потребе организације ове конференције први пут користио 100% FLOSS софтвер. На крају нам је пожелела да будемо део успеха ове конференције. Фиби је искористила прилику да најави Буча Бустрију.
  • Буч је изразио своју радост што је Викиманија коначно организована у његовом региону, али се подсетио тога када је у Берлину пре пет година дошла објава да су изабрани за домаћина (тада је требало да то буде Тајланд 2020. године). Од тада је прошао 1601 дан, а сада су на конференцији (уживо и виртуелно) присутни представници 138 држава (имамо и три нове државе: Буркина Фасо, Руанда и Источни Тимор), и то 1200 људи. Имамо 300 сесија, 200 стипендиста присутних и око 500 говорника свеукупно. Теме ове године су: разноликост, сарадња и будућност. Иновације које имамо ове године укључују: ВикиЖене уживо, мапатон, базичне радионице за Викимедијине пројекте, посете партнера, фототуре итд. Захвалио се на крају партнерима и пожелео свима да уживају.
  • Маријана Искандер, извршна директорка Задужбине, тада је изашла на сцену. Иако смо можда очекивали неку подужу сесију, она се само захвалила организационом тиму и позвала све да устану и аплаузом поздраве тај тим. Пошто долази из Африке, искористила је метафору пузли и слона — сматра да постоји "слон у соби", ког ћемо уклонити тако што ћемо сви бити директнији. Подстакла нас је да поразмислимо шта је свету потребно од Викимедије и закључила да је тема Викиманије врло битна.
  • Након Маријане, уследио је плесни перформанс из Индонезије
  • Мердад Пурзаки, водећи комуникатор у ВМФ, представио је сегмент Викимедијанца године. Ово му је прва Викиманија уживо и примећује да је Сингапур сјајно место за то, јер представља огроман микс култура и језика. Викимедија је основа интернета, где обични људи раде необичне ствари. Искористио је прилику да се захвали сингапурској туристичкој организацији и другим спонзорима, локалној заједници, Гуглу, Унеску, Мозили, али и стипендистима, управљачком комитету, визуалним дизајнерима, главном организационом тиму итд.
  • Онда је коначно на сцену ступио Џими Вејлс, који је почео тиме да у поверењу лежи моћ: Википедија је један од најпоузданијих извори, а до тога смо дошли због међусобног поверења. Џими нас је замолио да онда свима дамо аплауз, што присутнима физички, што онима који нас гледају онлајн, што свима осталима који доприносе нашем покрету. Ово је 18. Викиманија и, по обичају, затражио је да устану људи који су били ту од прве Викиманије, 2005. године. Затим смо прешли на 2006. (када сам ја устао), па 2007. и тако даље, и лепо се видело како се ко прикључивао овом догађају. Када смо сви устали, одржали смо моменат ћутања за преминуле у протеклом периоду. Е онда је уследила подужа церемонија проглашења победника Викимедијанаца године у шест категорија, будући да су на сцену долазили (или се онлајн укључивали) и они који су те награде добијали и у претходне две године, када нису физички могли да преузму награде. Било је доста разговора са претходним добитницима, потрошило се време на њихове изјаве и дискусију, а тек на победнике... У сваком случају, категорије су биле:
    1. Новајлија, победник за 2023: Јуџин Орманди из Јапана
    2. Технички допринос, победник за 2023: Забе из Немачке
    3. Медијски допринос, победник за 2023: Пакс Ахимса Гетен из САД
    4. Часни помен, победник за 2023: Антон Процијук
    5. Лауреат (животни допринос), победник за 2023: Шеван Личман
    6. Викимедијанац године, победник за 2023: Тауфик Росман
  • Након ове подуже церемоније, Џими се захвалио свима и затворио ово отварање.

Срећом, након подужег седења, имали смо прилику да се минглујемо у оквиру коктела који је организован у простору за ручавање... поред вечере на прсте и алкохолног пића, имали смо прилику да полижемо и мало сладоледа, а све то уз велики број људи за дружење.

Конференција[уреди | уреди извор]

Конференцијски програм је, за разлику од претконференцијског, био врло натрпан — сесије су често биле врло кратке (10-20 минута), а цео дан попуњен сесијама (са по три паузе између њих — јутарњом паузом, ручком и поподневном паузом). Поред тога, у паралели је било једно 8-9 трекова, у различитим собама, тако да сам у неким ситуацијама желео да се клонирам. Али, како човек и даље може бити само на једном месту у исто време, морао сам да се одлучим за неке сесије, тако да је преглед онога чему сам присуствовао дат испод.

17. август, 1. дан конференције[уреди | уреди извор]

Првог јутра конференције био сам задужен да будем "анђео просторије" у преподневним часовима у једној од просторија, и то оној у којој сам и желео да слушам предавања. Задужења су била да пратим време преостало за сесију, додајем микрофоне публици зарад постављања питања, као и да водим записнике.

У првом предавању, Новости од Афкома, присутни чланови Афкома су се смењивали:

  • Мехман Ибрагимов је прво представио Афком (Комитет за афилијације), односно шта је сврха и опсег деловања: пре свега се баве признавањем и отпризнавањем афилијација, управљањем конфликта код афилијација (за то је углавном задужен Војћех Пендзич), изградњом капацитета афилијација (нпр. кроз прављење видеа за креирање статута) и доприносима заједници (углавном кроз учешће у конференцијама). Када је реч о току признавања корисничких група, најпре се ревидирају критеријуми, затим се врши истраживање око преклапања са другим афилијацијама (било географски или тематски), па ако нема преклапања, углавном се деси састанак или комуникација на други начин са апликантом. На крају, Афком прегледа случај и гласа о њему. За тематске организације и огранке је процес мало компликованији: статути се морају прегледати, афилијација мора да је регистрована и да има статус НВО, Афком и запослени у ВМФ прегледају задовољење критеријума и ако све пође како треба, Афком припрема одлуку за одбор ВМФ, који онда гласа.
  • Војћех Пендзич је онда причао о решавању конфликата, што у њиховом случају више личи на интервенцију у случају конфликта. Ток иде овако: прво Афком постаје свестан проблема (они не иницирају случајеве проактивно, већ делају по захтеву), затим интерно прегледају случај, па онда почињу са истрагом (различити људи се контактирају и све чињенице се повезују). Након тога следи групни разговор о случају (уживо или онлајн), а резултати тих разговора се онда презентују целом комитету. То доводи до договора и обавештавању релевантних страна око те одлуке. Након неког времена, Афком покушава да прати шта се десило након одлуке, како би потврдили да је конфликт и даље решен.
  • Думисани Ндубане, представник ВМФ и саветник Афкому, причао је о подршци запослених. Они прате усаглашеност афилијација са правилима, што се дешава између признавања и других догађаја (евентуалног повлачења признања). Они дају информације о томе када су рокови за годишње извештаје, и корисничке групе могу бити аутоматски-отпризнате ако не доставе извештај на време (постоји краће време толеранције). Огранци и тематске организације с друге стране имају дужи процес отпризнавања, који почиње када се пробије рок од 9 месеци за достављање годишњег извештаја. Постоји од скоро и нови статус за афилијације: "одложен" (који може да траје до годину дана), у случају посебних околности, попут Ковида или рата.
  • Мехман је онда причао о извештајима — они нису компликовани и све активности које се десе у оквиру афилијације могу бити пописане у њима. Додао је да Афком одржава редовне месечне састанке, састанке поткомитета (за признавање и решавање конфликата), канцеларијске сате и посебне састанке по потреби. Можете се повезати са њима преко мејла, мете или странице на Фејсбуку.
  • На крају је било времена за питања из публике:
    • Код признавања, шта се дешава ако се потенцијална афилијација географски преклапа са огранком? Потенцијално признавање зависи од самог огранка или тематске организације која је у питању.
    • Да ли постоји временска линија за решавање конфликата? Генерално не, пошто је потребна различита количина времена за сваки случај.
    • Каква су ваша мишљења о МЦДЦ? Афком се састао са њима, и обзнанио је да ће у будућности доћи до промена у свеукупним структурама и процесима.
    • Да ли Викимедијанци из Источног Тимора могу да оформе афилијацију? Наравно.

Друго предавање тицало се управљачких комитета у оквиру заједнице. Предавање су држали Думисани Ндубане (уживо) и Џо Садерленд (онлајн), а званични назив је био "Ко обезбеђује исправан надзор и управљање у свему овоме?".

Думисани
  • Думисани је прво навео да су нам потребни комитети, али да је питање ко ће бити у њима, ко их бира и коме они полажу рачуне. Затим је дао преглед екосистема свих тренутних управљачких комитета у Викимедији — имамо Омбудс комисију, језички комитет, комитет за афилијације, разне арбитражне комитете, комуникациони комитет, изборни комитет, комитет за подршку конференцијама и друге. Међутим, представио нам је такође и нове/предложене комитете — треба да имамо Координишући комитет за Универзални кодекс понашања (Universal Code of Conduct Coordinating Committee или скраћено UCCCC или U4C) и Викимедијин глобални савет.
  • Џо, који ради са неким комитетима, као што су арбкоми, причао је надаље о одговорностима сваког од постојећих и нових комитета:
    • Омбудс комисија (Ombuds Commission, OC) се бави жалбама везаним за нарушавање политике приватности, углавном од стране чекјузера и брисача измена.
    • Комитет за преглед случајева (Case Review Committee, CRC) се бави апелима на акције везане за поверење и безбедност од стране запослених у ВМФ.
    • Арбитражни комитети, којих тренутно има 11, имају различите степене активности и зрелости. Углавном су апсолутно последњи корак за решавање конфликата у већим заједницама.
    • Језички комитет саслушава предлоге за новим језичким Википедијама и координише се са Инкубатором.
    • Регионални комитети за грантове омогућавају заједницама у сваком од региона света да имају централну улогу у постављању регионалних приоритета.
    • Координишући комитет за Универзални кодекс понашања (U4C) треба да се стара о примени Универзалног кодекса понашања (UCoC) и жалбама везаним за њега, али тренутно имамо само Комитет за састављање U4C (U4C Building Committee, односно U4CBC).
    • Глобални савет треба да буде глобална структура која одговара на потребе заједнице.
  • На крају је споменуто да су потребни квалитети за чланство у комитетима: вештине (доста се чита и пише на енглеском језику, али познавање МедијаВикија и вики синтаксе се такође цене), позадина (циљају на кандидате који могу да допринесу разноликости комитета) и близина (кандидати треба да буду блиски групама које желе да представљају). Пријаве за комитете се могу спровести преко мејла (OC, CRC и Афком).
  • Питања из публике су се углавном тицала временске линије за U4C, затим Техничког кодекса понашања, родне разноликости и алармирања.

Трећа презентација тицала се Регионалних комитета за грантове (Regional Grants Committees, RGCs) и презентовали су уживо Шабаб Мустафа, Харијет Бајел и Гози Септиандри, као и Фарах Џек Мустаклем, који је имао унапред снимљен видео клип, пошто није могао да присуствује Викиманији.

  • Прво су презентери представили шта су то регионални комитети за грантове: они приближавају одлучивање о финансијама локалним заједницама. Гози је објаснио да ти комитети пружају подршку одлучивању за грантове који долазе из одговарајућих региона. Њихова функција је да подрже и одлуче о томе како и коме распоредити средства из покрета. Циљ је да обезбеде да програми из грантова буду уравнати са стратегијом покрета.
  • Шабаб је онда презентовао свих осам регионалних комитета. Они су: Централна и источна европа и централна Азија, Северна и западна Европа, Северна Америка, Латинска Америка и Кариби, Источна, Југоисточна Азија и Пацифик, Јужна Азија, Подсахарска Африка, Блиски исток и Северна Африка. Затим је објаснио процес селекције: потенцијални чланови могу аплицирати, а онда комитети прихватају или одбијају ту пријаву. Такође могу позвати људе који имају одређену експертизу да учествују у комитетима. Ови комитети су врло значајни, јер имају локални контекст на уму. Комитети не би требало да буду препрека — идеја је да обезбеде да су предлози за грантове што успешнији — комитети постављају доста питања, али са циљем побољшања предлога за грантове, што резултује чињеницом да се већина предлога прихвата.
  • Харијет је онда причала о томе како се прегледају предлози за грантове: чланови комитета су ту за подршку, не за критику — ту су да буду објективни и у случају да се деси конфликт интереса, особа која је у конфликту интереса би одступила од свих дискусија и одлучивања. Критеријуми који постоје приликом процене предлога су: свеукупна јасноћа, импакт (како би програм допринео регионалној и глобалној заједници), организациони капацитет (да ли је могуће спровести предложени програм са предложеним људским ресурсима), добар буџет и научено (нпр. шта очекујете да научите из пројекта, које алате можете користити за евалуацију и сл). Процес обично почиње са интерним питањима везаним за предлог, после чега се врши иницијална евалуација, која продукује питања за апликанта, који онда одговара на та питања, што доводи до још једне рунде евалуација. Након тога углавном долази до одлуке да ли да се пројекат финансира или не.
  • На крају је било времена за неколико питања из публике. Прво питање се тицало конфликта интереса, конкретно случаја када члан комитета није члан афилијације која подноси предлог гранта, али је на неки начин везан за њих. Ово се третира као и стандардни конфликт интереса. Било је и питање да ли постоји ограничење у дужини мандата, а одговор је да тренутно то не постоји. Да ли ови комитети прегледају извештаје? Генерално не, то није део одговорности тих комитета, али поједини чланови умеју да читају претходне извештаје као инпуте за нове предлоге грантова.

Последња сесија пред ручак тицала се дискусије садржаја Повеље покрета. Ен Клин (Рискер) је укратко представила сесију, а онда и све чланове Комитета за састављање Повеље покрета (Movement Charter Drafting Committee, MCDC, МЦДЦ) који су били физички присутни: Ричард / Nosebagbear, Хорхе Варгас, Руна Батачарџи, Манавприт Каур, Михал Бучињски, Анас Седрати, Сирил / Ciell, Ричард Книпел и Дарија Цибулска. Идеја сесије је била да се, након уводног излагања, поделимо у три групе, у оквиру којих би се дискутовало о три теме: Глобални савет, хабови и ратификација, у два наврата. На тај начин, свако би могао да дискутује о две од три ове теме, односно да дискутује око дефиниција из Повеље покрета и предложеног процеса за ратификацију исте.

  • Ен је најпре изнела да драфтови о којима ће се дискутовати нису финални — задатак је да се обезбеди правичност у одлучивању. Повеља покрета наводи вредности и принципе заједнице у преамбули, али оно о чему треба да се дискутује укључује:
    • Глобални савет — треба да се састоји од разнолике групе волонтера, треба да има подршку запослених, и треба да ради на побољшању транспарентности, инклузије и поверења, али са ограниченом извршном моћи. Стога се постављају питања: Шта су предности и мане различитих предложених структура Глобалног савета? Какав треба да буде однос између Глобалног савета и ВМФ / одбора повереника?
    • Хабови — како треба да их дефинишемо? Зашто започети хаб? Какви би били циљеви и предности хабова? Да ли хабови треба да могу да фандрејзују независно?
    • Ратификација Повеље покрета — треба да се деси у оквиру четири групе: независни гласови чланова заједнице, гласови Викимедијиних пројеката, гласови афилијација и гласови одбора повереника ВМФ. Гласање би се спровело стандардно, користећи SecurePoll. Битна питања су: Како избалансирати транспарентност и приватност? Како обезбедити да су пребројени гласови тачни и фер?
  • Једна од главних мисли којима људи треба да се воде у дискусијама су улоге и одговорности — децентрализација је кључна, уз намеру да се буде што је могуће правичнији.
  • Након овог увода, људи су се поделили у три групе, у по две получасовне сесије, што је обезбедило довољно времена за живе дискусије. Наравно, није ни изблиза било довољно да се теме до краја изанализирају, али сам стекао утисак да су чланови МЦДЦ-а били срећни фидбеком. Ја сам у првом наврату учествовао у групи која се бавила Глобалним саветом, а онда Хабовима. Ратификација ми је деловала као најмање занимљива тема, али мислим да би и ту имало свашта да се чује и каже.
Плесни перформанс са Новог Зеланда

Током ручка могли смо да уживамо у плесном перформансу са Новог Зеланда, где су два играча и две играчице у традиционалној ношњи и уз локалну музику петнаестак минута забављали публику.

Следећа сесија је била једна од стандардних за Викиманију — упознајте чланове одбора повереника ВМФ, само је сада додат један обрт: поред чланова одбора ВМФ, присутни су били и поједини чланови Задужбинског фонда.

  • Шани Евенштајн је најпре дала кратак увод у сесију.
  • Раџу Нарисети је затим описао шта раде одбори — пре свега се брину о надзору (одлучивању, праћењу, вођству) и стратегији, а не оперативним стварима; такође имају финансијску одговорност.
  • Наталија Тимкив је набројала ко је све тренутно члан одбора повереника ВМФ, уз напомену ко је физички присутан на Викиманији. Најавила је да у 2024. години следује избор нових места у одбору, тако што ће постојећи чланови одбора кооптирати људе на упражњена места.
  • Фиби Ајерс је онда у име одбора Задужбинског фонда (а иначе некадашња чланица одбора ВМФ) објаснила чиме се та организација бави: она служи за инвестирање новца зарад дугорочне подршке Викимедијиној заједници, односно обезбеђења да ће покрет имати средстава за рад у будућности. Поред ње, Патрисио Лоренте, као бивши члан одбора ВМФ, такође је члан овог одбора, а ту су и Џими Вејлс и још шесторо људи који нису били присутни.
  • Онда је уследио дискусиони део: Организовано је шест тематских столова: 1) финансије и људски ресурси, 2) управљање, 3) производи и технологије, 4) подршка стратегији покрета, 5) генеративна вештачка интелигенција и будуће публике и 6) задужбински фонд. У два наврата од по десетак минута, имали смо прилике да будемо за произвољним столом. Пети сто је такође био стримован, за оне који су желели да учествују онлајн.
  • Ја сам најпре био у другој групи, где је разговор био о управљању, односно вођству. Од чланова одбора у тој групи су били Мајк Пил и Даријуш Јемјелњак. Прва тема се тицала подршке ВМФ стратегији покрета и Мајк и Даријуш су нагласили да су у комуникацији са МЦДЦ-ом и да имају понекад различите погледе на свет, али да им дају фидбек. Оно што није јасно је улога ВМФ и, нарочито, одбора ВМФ након што се успоставе нове структуре, па различити чланови имају различите погледе на то како ће ствари изгледати у будућности. Друга тема се тицала регионализације и репрезентације: Африка никад није имала члана у одбору, међутим, репрезентација је клизав терен, јер бити члан у одбору ВМФ се не посматра као бити делегат неке државе или регије, већ су доста битније квалификације, односно стручност да неко буде у том одбору. Можда ће модел репрезентације имати више смисла у Глобалном савету. Ту постоји и лоша перцепција, јер је одбор ВМФ одговоран ВМФ-у, а не заједници, па ће Глобални савет ту помоћи, јер ће бити тело заједнице. Регионализација финансирања је добра ствар, али можда није довољно добра — можда не треба да стане на том нивоу. Ту постоји и други проблем: ако се да већа моћ Африци, то значи да се моћ уклања на другим местима, па је питање да ли су сви спремни на такав потез. Регионално оснажење је најбољи смер којим можемо да се крећемо.
  • У другом циклусу сам био у трећој групи, која се бавила техником и ту су били Лоренцо Лоса и Луис Битенкур-Емилио, а поред њих дискусији су присуствали Џејмс Форестер и нова шефица технологије и производа, Селена Декелман, која је однела већи део пажње и добар део питања и разговора се односио на њу, а не на присутне чланове одбора. Дуго времена су технологија и производ били раздвојени у Задужбини (због величина тимова), али је то допринело несинхронизацији између суштински два техничка тима, па је одлучено да се поново уједине. У том целом процесу битан је надзор и делегација, али сада могу имати и кохезивнију стратегију за даље. Воде се жељама заједнице, али и интерним одлучивањем и у мањем обиму финансијским донацијама. Људима често није јасно колико неке ствари коштају — некад се олако траже прескупе идеје, а некад постоји колебање заједнице око ситница, односно ствари које могу да се уради врло брзо.
Дени Врандечић и Џејмс Форестер

Наредна сесија је била дуго ишчекивана и тицала се Викифункција. Презентацију су држали Дени Врандечић и Џејмс Форестер. Овај сајт, који је најављен пре пар година, коначно је пуштен у продукцију две недеље пре ове презентације.

  • Дени је навео да имамо преко 700 вики пројеката, неки су огромни, неки су мањи, неки средње величине. Узмимо малајску Википедију: има доста модула копираних са енглеске Википедије (чак су умногоме задржани енглески називи), неки нису ни локализовани, документација се углавном не преноси, а након пребацивања модула, све потоње исправке и допуне се не пребацују накнадно. Ово ствара проблем, поготово што се више ти кодови копирају, а Викифункције циљају да пруже централно место за складиштење и побољшавање функција, попут Википодатака који су централно место за складиштење чињеница. Тако би могла да постоји функција за израчунавање нечије тренутне старости, која би имала увек исто дефинисане улазне параметре. На Викифункцијама можемо да имамо различите имплементације (тренутно само у пајтону и јаваскрипту), као и тестове да верификујемо да функција ради оно што треба. Поред програмерских имплементација, може да се направи композиција, кроз коју се врши комбинација већег броја постојећих функција, за шта није потребно имати програмерско знање.
  • Џејмс је онда прешао на живу демонстрацију, где је приказао како се прави и како позива/функционише функција за спајање стрингова (join). Показао нам је постојећи каталог функција (од типова, за сада се углавном ради са истинитим вредностима и стринговима, бројеви тек треба да дођу на ред, јер су мало компликованији, а лексеме са Википодатака су такође у плану за развој). Дени је онда додатно навео примере функција које постоје (испис текста у НАТО фонтетској азбуци, обртање текста итд). Такође се ускоро очекује избацивање АПИ-ја за функције.
  • Други део презентације је био намењен питањима публике, а њих је било подоста, пошто је реч о узбудљивом новом пројекту намењеном пре свега и најпре техничким лицима, а они умеју да постављају разна питања:
    • Да ли ће Викифункције бити замена за модуле? Не баш, не очекујемо потпуну замену модула функцијама, исто као што модули нису уклонили потребу за шаблонима.
    • Да ли ово може постати инфраструктура за шаблоне? Делом да: ово би могла да буде адекватна замена за шаблоне који се пишу и користе као програмски код, али неће никад бити замена за друге сврхе за које се користе шаблони (попут категоризације, стилизације и сл).
    • Шта су следећи кораци за програмере из заједница, нарочито ако хоће да се крећу у смеру апстрактне Википедије? Постоје проблеми са нерегуларни формама речи (оно чиме се баве лексеме на Википодацима), али се може кренути са радом на генерисању природних језика. Такође коришћење Викифункција на Википедији на техничком нивоу захтева огромне концептуалне промене у МедијаВикију и екстензијама, па је потребан шири консензус око већих измена.
    • Како иде лиценцирање кода? Одлука је да нема избора, већ се подразумева Apache 2.0 лиценца.
    • Како звати функције са Википедије? За сада никако, чека се да се успостави сагласност око великих измена у МедијаВикију.
    • Ја сам питао какви су оперативни лимити и безбедност око извршења функција. Оно што овде имају је суштински извршење удаљеног кода као услуга. Али већ су имплементирали кеширање, тајмаутове, дозволе, а свакако има места за још побољшања. Имају доста стратегија на уму око решавања таквих проблема, а неке дискусије су још у току.
    • Да ли постоји власништво над функцијама, односно њиховим имплементацијама? Као код других вики пројеката, и овде је циљ да нема власништва, макар су Дени и Џејмс против тога, али је коначна одлука на заједници. Постојаће ипак нивои безбедности, тако да се функција која је у продукцији не може тек тако мењати (то ће моћи само највиши слој уредника). Такође се подржава и већи број имплементација по програмском језику, уколико неко инсистира на сопственој имплементацији.
    • Ово личи на WolframAlpha, само отвореног кода, али заправо ипак није. Да ли се планира подршка за НЛП? Нема за сада краткорочних планова за НЛП, али би било лепо да постоји интерфејс за разумевање природног говора и ако се нађе адекватан партнер/плагин, могао би се убацити.
    • Да ли је паметније писати већи број мањих функција или мањи број већих функција? Одговор је вероватно негде у средини, али више мањих функција значи боља реупотребљивост, али и више кеширања, па самим тим и боље перформансе, па више нагињу тој варијанти.
  • Дени и Џејмс су се на крају захвалили свима и најавили за сутрадан још једну сесију везану за Викифункције, али овога пута радионичарског типа (и била би у склопу Хакатона), где би људи могли уживо да раде са викифункцијама.

Ова сесија је представљала крај званичног програма за данас, па смо сви позвани у пленарну салу ради позирања на групној фотографији.

Иза овога сам имао прилику да учествујем у ЛГБТ+ окупљању, али због приватности, нећу писати детаљан извештај. Углавном, прво смо се сви представили, а онда је било речи о постојећој корисничкој групи, како можемо да јој се придружимо, а онда смо делили искуства о пројектима, иницијативама и догађајима из овог сегмента. Додатно је било речи о узнемиравању и подношењу грантова.

Флоранс указује на свој постер

После кратког предаха (који сам искористио да погледам постере који су били изложени у пленарној сали), придружио сам се вечери за functionaries, односно кориснике са напреднијим правима (стјуарди, чекјузери, брисачи измена, ВРТ агенти, глобални *), где смо у оближњем малајском ресторану уз занимљиве неформалне дискусије били почашћени од стране ВМФ за свој дугогодишњи труд и посвећеност заједници.

Назад у хотелу, у касним сатима, одржавало се такмичење у Вики игри, где је циљ доћи од једног задатог чланка до другог задатог чланка на енглеској Википедији кроз што мање корака. Иако смо због претходно наведене вечере окаснили на овај хепенинг, могли смо присуствовати последња два циклуса игре, и проглашењу победника. Атмосфера је била доста живахна, због вина које се служило и пице која је служила као темељ. Свакако интересантно искуство, али после неког времена умор ме је ухватио, па сам прогласио овај дан готовим.

18. август, 2. дан конференције[уреди | уреди извор]

Други дан конференције био је и најсадржајнији, па се бацам одмах на сесије.

Прва сесија је била интересантна за мене и генерално нашу Википедију. Наиме, Зарин Каразијан је одржала унапред снимљену презентацију под називом "Шта чини неке вики заједнице подложнијим преотимању вођства?", односно тема је била њено истраживање око немилих догађаја који су се десили на Википедији на хрватском језику. Дакле, по њеним речима, десничари су запленили водеће позиције на тој Википедији, а онда су пропагирали фашистички ревизионизам у Другом светском рату и систематски уклањали своје неистомишљенике, што је резултовало побуном, па су на крају уклоњени и заједница је сада у доста здравијем стању. Зарин је констатовала да је од четири језички блиске Википедије, само хрватска имала ове проблеме, док остали пројекти имају само стандардне изазове у раду. Истраживачко питање јој је било онда: зашто је баш хрватска Википедија била подвргнута овом проблему, док друге нису? За потребе истраживања спровела је 15 интервјуа (укључујући и мене) и дошла је до 3 феномена:

  1. перципирана вредност (хрватска и српска Википедија су сличне величине и генералних карактеристика)
  2. бирократска отвореност (наша Википедија је одлично отворена, док хрватска и није била баш, односно све више и више је улазила у затвореност за нове чланове у високим круговима администрације)
  3. институционална формализација (на нашој Википедији сви договори се дешавају на Википедији кроз дискусије и гласања, а на хрватској Википедији сво управљање је договарано ван Википедије, нетранспарентно, кроз лична познанства и неформалне канале)

Зарин је описала и концептуални модел ризика, где кроз две димензије бирократске отворености и институционалне формализације, приказује да је највећи ризик за преотимањем вођства у тренуцима када је бирократија изолована, а институције персонализоване. Ради потврде овога, цитирала је онда неколико људи које је интервјуисала. На крају, Зарин је закључила да циљ није да се уклања или редизајнира моћ, већ да научимо да се друштвена и техничка моћ могу уредити кроз неке аранжмане управљања. У будућности остаје да се истражи квалитативна анализа на великом броју језика.

Линда Ванг је, затим, кроз онлајн презентацију, говорила о друштвеним и језичким утицајима на расправе око брисања чланака. Када је реч о мотивацији, желела је да истражи одлучивање на дигиталним платформама, односно како се сутрктурни (друштвени) фактори пореде са језичким, када је реч о одлучивању, и да ли се могу приметити понашања груписања, где се нагомилавају гласови исте вредности услед неких од поменутих фактора. За анализу је узета структура дебата чланака за брисање на Википедији на енглеском језику, где увек постоји номинација, гласајући коментари или одговор-коментари, и на крају одлука, која не одговара обавезно већинском мишљењу. Анализирано је 400 хиљада дебата, где је учествовала 161 хиљада корисника и написано је преко 3 милиона коментара. Покушала је да утврди да ли се к-ти глас слаже са претходним гласовима, користећи методе логистичке регресије. За структурне факторе је узимала позицију гласа, да ли постоје претходни гласови, да ли постоје претходни гласови за задржавање чланке, број гласова у тренутку гласања и сл. За језичке факторе узимала је коришћење одређених речи, линкова и сл. Презентовала је резултате у не баш прегледном облику, али суштински закључак је да како су дебате дуже, лингвистички фактори постају све јачи, док су у старту структурни фактори јачи предиктор гласова. Проширење овог истраживања може да се фокусира на родне разлике, већу каузалну повезаност и сл.

Вејџун Јуан је имала унапред снимљену презентацију о развоју и ширењу политика на различитим језичким Википедијама. Вејџун је са још четворо истраживача дошла до истраживачких питања попут "Да ли ће организације са сличним низом изазова доћи до сличног скупа правила? И ако дођу до сличних решења, да ли ће доћи истим путем до тога? И колико креиране политике зависе од величине и културе групе?". За повезивање истих политика у оквиру различитих википројеката, користили су Википодатке и директне (старе) међувики везе и анализирали су 60 дељених политика на 245 језика. Први резултат су шаблони у дељењу политика: постоји 30 потпуно повезаних википројеката који деле бар 37 политика (то су основне, кључне политике). Други резултат је да популарност политике утиче на редослед усвајања политика широм језичког дијапазона. И на крају, развојни пут политика је углавном сличан, али има ту и доста "шума". Закључак је да су политике нашироко дељене, али нема много доказа о усвајању политика на основу културних традиција. У будућности планирају да анализирају и политике које нису дељене, да се баве садржајем политика и генерализацији усвајања политика.

Холистички поглед, како га види Шани

Шани Евенштајн Сигалов је пре паузе одржала презентацију под насловом "Шта сам научила из свог петогодишњег докторског путовања: Истраживање Википодатака као платформе за учење". Као последња сесија у овом "истраживачком" блоку, била је најдужа и најзанимљивија. Предавање је конципирала у три дела:

  1. Увод: Шани од 2013. ради као предавач на Универзитету у Тел Авиву, а предлог за тему њене докторске дисертације предала је у априлу 2018. године, када је рођена њена ћерка Лира. На том универзитету је држала курсеве око Википедије и Википодатака, а током година бавила се истраживањима око Википедије као платформе за учење, а онда и око Википодатака, али више као онтолошке платформе, а мање као платформе за учење. У августу 2018. године јој је прихваћена тема дисертације, па је већ у септембру кренуло истраживање. Током иницијалног истраживања направила је концептуални радни оквир везан за учење, где је у средини процес учења, а око њега се на првом нивоу налазе корисничке интеракције и екстракција и приређивање података, а онда споља технологија, заједница, мотиватори и вештине. По њој, интеракције доводе до коришћења, што доводи до учења. Том приликом је формулисала четири истраживачка питања: 1) мапирање коришћења Википедије као образовног алата и које су предности тога? 2) мапирање интеракција и перцепција 3) екстерни и интерни апсекти и 4) холистички поглед и статистике. Методологија истраживања је била мешовита: ослањала се на квалитативну анализу, али је покушавала да убаци што више квантитативних показатеља; у почетку је спровела 7 експлораторних интервјуа, затим је формулисала упитник, који је имао 71 питање и који је попунила 121 особа, да би на крају спровела још 60 интервјуа са по 5 до 10 питања. Учесници у свим овим етапама су били широм света.
  2. Резултати: Што се тиче првог истраживачког питања, пронашла је чак десет различитих употреба Википедије као платформе за учење и то је објавила ове године. Друго питање ју је довело до осам различитих врста интеракција, где 97.5% испитаника верује да су научили нешто након интеракције; када је реч о новајлијама, и даље постоје изазови, али делује да Википедија и даље може бити алат за учење у учионици. Због времена је прескочила резултате трећег питања, па се фокусирала на последње: постоје корелације, и то углавном позитивне, али када је реч о мотиваторима за учење кроз Википедију, занимљиво је да претходне техничке вештине нису релевантне, што ће рећи да било ко може да крене са коришћењем Википедије, невезано за вештине које поседује, и да ће имати једнаку шансу да остане на пројектима. Још један од закључака је да су мотивација, технологија и заједница највећи предиктори учења, али је Шани дошла и до неких неочекиваних међу-веза, које су другачије од иницијалног концептуалног модела: визуализација је критична компонента и постоје разни изазови које тек треба решити. Свеукупни закључци су да Википедија и Википодаци играју огромну улогу у семантичком вебу, али нису толико повезани са генеративном вештачком интелигенцијом; свакако преостаје још доста посла, попут Викифункција.
  3. Питања и одговори: Пошто није остало пуно времена, Шани је добила само пар питања, углавном да мало појасни мотивацију, као и то како максимизовати учење, а да то не утиче на продукцију висококвалитетних података.

После паузе, присуствовао сам презентацији око модераторских алата (модератори су стјуарди, чекјузери, брисачи измена, администратори, патролери, враћачи), што су биле четири мање презентације о различитим алатима, које развија и одржава тим за раст у оквиру ВМФ:

  • Прво је Кирстен Столер причала о Подешавањима заједнице. Наиме, тим за раст се историјски бавио углавном новајлијама, односно алатима за привлачење и задржавање нових корисника, али у последње време су им у фокусу модератори. Алат који су направили сада су Подешавања заједнице, односно посебна страница Special:EditGrowthConfig, где је могуће извршити подешавања везана за остале алате које развија тим за раст. Разлог за развој овога је у томе што многе нервира што је ВМФ доста спора, нетранспарентна и не узима превише повратне информације заједнице када је реч о развоју алата, па тим за раст види ову алатку као корак у добром правцу да се ти проблеми адресирају. Овај алат је прилично једноставан — реч је о једном формулару, који кроз питања и одговоре (да-не, бројне и изборне) омогућује администраторима да лако изврше подешавања везана за менторство, помоћ за новајлије и сл. ствари које су развили. Кирстен је приказала и пример коришћења овог алата на арапској и свахили Википедији. Она сматра да овакви алати оснажују заједницу, да им не треба техничко знање за прилагођење подешавања, омогућују скалирање нових функционалности брже, а такође се и чувају све измене, у правом вики маниру (што не важи за већину конфигурација википројеката). Тренутна ограничења су у томе што се не долази лако до ове странице, не може јој се приступити преко мобилних апликација и екстензија и тренутно покрива само алате за раст. Али планирају да раде на скалирању, бољем проналажењу стране, побољшању корисничког искуства, подршци за друге екстензије и побољшању валидација. Тренутно су у фази прикупљања повратних информација од заједница и консултације са техничким стејкхолдерима.
  • Затим је Сем Волтон причао о алату под именом Аутомодератор: чињеница је да има пуно вандализама и на малом броју википројеката постоје активни антивандалски ботови, а такође је филтер злоупотребе искључен на многим установама, па има ограничено дејство. Хипотеза коју имају је да ако омогућимо заједницама да брже ревертују очигледне вандализме, модератори ће имати више времена за продуктивније ствари. Стога су осмислили Аутомодератора, који би требало да детектује и ревертује вандализме, уз подешавања (нпр. који је праг за враћање, који ће бити опис измене, које корисничке групе да се искључе из аутомодерирања). За сада је интерфејс у фази скице, а и сам пројекат у развоју. Праве нове моделе машинског учења (слично ОРЕС-у), али који не би били зависни од језика, тако да се детекција вандализама врши што боље и универзалније. Циљеви су да се смањи беклог модерације, да модератори буду сигурни да је Аутомодератор поуздан и да постоји јасан пут за пријављивање лажних позитива (којих ће неминовно бити). До децембра планирају да развијају и тестирају моделе машинског учења, а почетком 2024. године планирају тестирање овог алата на пилот Википедијама.
  • Џезмин Танер је онда имала унапред снимљену презентацију о патролирању на Андроиду. Након што су реализовали списак надгледања у оквиру андроид апликације за Википедију, испоставило се да је враћање једне или више измена корисна радња, па су решили да их додају. На рачунарима већ постоје алати као што су Huggle, Twinkle, SMW Viewer, па је идеја била да дају подршку за напредније радне токове. Одредили су посебно место за нове дугмиће, где су се водили принципом да локација буде слична као на десктоп варијанти сајта. Кроз демо је Џезмин представила како ревертовање изгледа. Поред тога, додали су и подршку за захваљивање за измене, као и додавање страница на списак надгледања. Ово ће све бити корисно за нпр. патролирање у превозу и за заједнице где се рачунари доста мање користе за уређивање (рецимо у Африци). Успех ће евалуирати задовољством и укључењем корисника, као и ефектом који ће овај алат имати у односу на друге алате за патролирање. Што се тиче планова, намеравају прву верзију да пусте у продукцију у октобру (пилотирање са Википедијом на индонежанском), затим у децембру да укључе још три Википедије, а онда у марту 2024. године да омогуће ово свима.
  • На крају је Питер Пелберг имао онлајн презентацију о Проверавачу измена — то је алат који нуди људима фидбек око политика на основу ког могу да реагују, и то све током уређивања. Тренутно интерфејс за уређивање не пружа довољно информација о политикама (што је већи проблем за новајлије). Узмимо за пример додавање Твитера као извора: таква измена ће углавном проузроковати враћање измене, па се онда новајлије осећају недобродошло, а патролери троше више времена на патролирање плус евентуално контактирање дотичних новајлија. Идеја овде је да постоји информација за новајлије да их спречи да такве ствари раде, па да до враћања ни не дође. Такође би могло да излази упозорење када неко заборави да дода изворе. Ово све се ради под хипотезом да ако корисницима пружимо повратне информације о бољем уређивању у правом тренутку, они ће и даље чинити измене, само ће оне у просеку бити боље и свима ће се сачувати време. Питер је онда приказао кратак демо како би ова алатка функционисала. Евалуацију ће радити тако што ће посматрати однос нових измена које су ревертоване у односу на све, као и однос нових измена које садрже референце у односу на све.
  • Било је времена и за питања из публике: око модела за машинско учење (за Сема), око других конфигурација (за Кирстен), око мобилне апликације (за Џезмин). На крају је Џезмин поставила питање публици: шта вам је корисно од функционалности из постојећих екстерних алата за патролирање, што би могло да се преузме и убаци у андроид апликацију?

У наставку је Луси Кромптон-Рид из Викимедије Уједињеног Краљевства презентовала о унапређењу информација о клими у Викимедији. После кратког увода о Вимедији УК (имају разнолик управни одбор, мало људи је заправо из заједнице, а имају доста остварених партнерстава као организација), нагласила је да су клима и климатске промене једна од три стратешке теме за њену организацију. Објаснила је да би покривеност тим темама на Википедији могла бити доста боља и да треба уклонити такозвани гринвошинг, а постоји општи недостатак података од невладиних организација које се баве климом. Стога су дошли до идеје за пројекат: запослили су Википедијанца стажисту на Универзитету у Ексетеру (Институт за глобалне системе) у октобру 2022. године — добили су екстерне финансије за годину дана активности. Активности које стажисткиња, Татјана Балета, спроводи су интерно и екстерно заговарање (advocacy), догађаји, тренинзи, укључење студената, проналазак и укључење експерата, партнерства, ослобађање садржаја итд. Када је реч о избору чланака, обично су то чланци који имају везе са климатским променама, или они који су идентификовани да им је потребно побољшање, или они у којима недостају везе или чланци са погрешним информацијама. Кроз уређивачке маратоне покушавају да покрију основне концепте и да разбију уврежена мишљења, али и да оснаже истраживаче да учествују. Поред неколико екстерних организација, повезали су се и са Викимедијом Њујорка, са којом су организовали уређивачки маратон у Њујорку. На овом пројекту су се више фокусирали на квалитативни аспект, него на квантитет: до сада је било 8 уређивачких маратона, преко 70 људи је обучено да буду уредници, а измењено је око 250 чланака. Имали су и доста изазова (радна виза за стажисткињу, штрајкови у академским круговима, недоступност експерата, генерално смањено интересовање за уређивачке маратоне), али свакако не одустају: планира се друга година финансирања, која би покрила и активности на шпанској Википедији, поред енглеске. На крају је било времена за питања из публике:

  • Зашто баш клима? Луси је лично осетила да живимо у егзистенцијалној кризи, тако да је као Извршна директорка своје организације допринела да то постане један од стратешких циљева.
  • Зашто баш ВМУК? Можда Британија није најбоље позиционирана за то, али јесте једна од организација која може поднети такав терет, будући да имају доста партнера и сарадњи.
  • Додатна питања тицала су се истраживања, баријера, извора финансија и како пренети ово на друге афилијације.
Зек Меккјун који прича о звучном логоу

Затим је уследила пауза за ручак, током које је пуштен кратак филм из Индије о волонтерима архивистима, који је режирао Субхашиш Паниграхи, а такође је презентован и нови звучни лого Викимедије, где је описан и процес избора.

После ручка, Лидија Пинчер из Викимедије Немачке је одржала презентацију о скалирању Сервиса за упите за Википодатке. Најпре је објаснила шта је то Сервис за упите за Википодатке (Wikidata Query Service, WDQS) — то је критичан део Википодатака, који служи за извршење свих упита над изјавама, а испод хаубе користи Blazegraph. Користе га уредници Википодатака (за разне намене), људи који траже знање, мали и средњи "реупотребљавачи" (разне мобилне апликације, невладине организације, установе културе), сами Викимедијини пројекти (попуњавање инфокутија, динамичких листи и сл), развојни тимови за алатке и екстензије... Скалирање је ту кључно, јер је ово једна од највећих база и самим тим места за писање SPARQL упита: Википодаци садрже 105 милиона ставки и скоро 1.5 милијарду изјава (у форми ставка - својство - вредност/ставка), а дневно се начини 700 хиљада измена и опслужи око 5 хиљада захтева у минути. И ту наилазе на вишеструке изазове:

  • Википодаци константно расту и Blazegraph не подржава "шардинг" (односно поделу базе на ситније делове, који би онда били на различитим серверима) и има друга интерна ограничења
  • Има доста учитавања података, што доводи до споријег времена одзива и споријег уписа у базу
  • Одржавање стабилности је теже, јер долази до падања сервера због ограничених капацитета и преоптерећења, а Blazegraph се већ више година не одржава

Последице свега овга су да и обични упити не стигну да се изврше у предвиђено време, тако да упити који су раније били добри сада више нису, што доводи до тога да људи мање врше измене, што доводи до стагнације. И поставља се онда питање шта урадити да би се сви ови проблеми адресирали:

  • Шта је већ урађено: нашли су начин за боље учитавање података, направили су план за опоравак од падова, направили су преглед опција за замену Blazegraph-а и скинули су притисак са система (направили су Викибејс екосистем и Викибејс клауд, омогућили су АПИ).
  • На чему тренутно раде: размишљају о раздвајању Blazegraph инстанци, размишља се и о уклањању редундантних података, као и о измештању целокупног Викицит (Wikicite) корпуса.
  • Шта треба урадити у будућности: Википодаци би могли да се разбију на већи број инстанци, које би биле међусобно увезане, могло би да се уклони још редундантних података; људи би могли да користе дампове уместо да пишу упите над живом базом, а може се радити и на аутоматској детекцији и рерутирању упита, као и оптимизацији упита; свакако треба пронаћи алтернативу за Blazegraph, па прећи на њу или промовисати креирање новог бекенда за графове.

На крају је било питања из публике. Да ли постоје организације/пројекти са сличним проблемом? Не да Лидија зна. Да ли можда желимо да ми (Викимедијина заједница) преузмемо одржавање Blazegraph-а? Не постоји интересовање за то. Да ли се планира омогућење Инстант Википодатака (по угледу на Инстант Оставу, где се може приступити медијским фајловима са Оставе и са не-Викимедијиних инсталација Медијавикија)? Ради се на томе.

Потом је Фиби Ајерс модерирала "муњевитим говорима" и дискусијом везаним за Викицит (Wikicite). Најпре је дала краћи увод у тему:

  • Ако се питате шта је Викицит, то је заједница и низ пројеката и догађаја (који су се углавном десили између 2016. и 2020. године), који се односе на библиографске метаподатке и навођење (цитирање) извора у научним публикацијама. Тренутни изазови укључују питање где ти подаци треба да постоје (тренутно су на Википодацима, али се прича о измештању), затим како делити податке о навођењима извора кроз наше пројекте, које алате треба направити и који све метаподаци треба да постоје. Затим су уследили муњевити говори:
  • Дијего де ла Ера је причао о алату Цита који служи за приказ графова навођења извора у Зотеру користећи Википодатке. Навођења извора су јако битан део науке, јер омогућавају напредак. Зато постоји Иницијатива за отворено навођење извора (Initiative for Open Citations, I4OC), али не постоји отворени софтвер за управљање референцама и визуализацију. Зато је он направио Циту, што је додатак за Зотеро на бази Википодатака, која врши приказ списка веза референци на научним делима, али и визуализацију кроз графиконе. Тренутно тај алат има око 3 хиљаде корисника, а циљ је да подржи и друге библиографске репозиторијуме.
  • Хусемедин Турки је причао о интегрисању Сколије и ОРКГ за процену истривања у реалном времену. Иако је физички био присутан и дао је краћи увод, имао је наснимљену видео презентацију, која је пуштена. Наиме, ОРКГ / ORKG је Open Research Knowledge Graph, односно отворена база података, слична Википодацима, а Сколија (Scholia) је алатка на Тулфорџу која ради са Википодацима. Хусемединовим пројектом је Сколија проширена кроз федерацију са ОРКГ, јер ОРКГ има свој ендпоинт за SPARQL, па се може референцирати у SPARQL упитима на Сколији. Идеја је да се укључи још сличних ресурса у ову федерацију.
  • Сем Клајн је причао о пројекту WD:CRAP, односно пројекту рејтинга поузданости и процене. На Википедији на енглеском језику је у старту постојала акција за оцењивање квалитета и значаја чланака, тако да је сваки чланак имао придружену оцену. После тога, логично је да се чланци оцењују кроз квалитет, поузданост и покривеност референци, што се може аутоматизовати. На крају је Сем кратко причао о плановима за даље.
  • Род Пејџ је имао наснимљен видео клип и причао је о пројекту Open ALEC, који користи софтвер ALEC (назван по Родовом сину) за визуализацију података са Википодатака везаних за биодиверзитет. Узео је пример примата Presbytis femoralis (иначе ендемичног за Сингапур) и приказа чланака о њему на Википедији, Викиврстама и Википодацима. ALEC приказује податке са Википодатака, али доста обогаћено: приказује и везе између таксона, као и библиографије. Користи Сервиса за упите за Википодатке, односно SPARQL упите и може се испробати овде.
  • Иако је требало да буде и дискусије, ови муњевити говори су одузели превише времена, тако да дискусије није ни било.

После још једне паузе, Сем Волтон из ВМФ и Мартин Рулш из Викимедије Немачке су, као и практично сваке године у последњих неколико година, одржали предавање о Википедијиној библиотеци, док је Випин из ВМФ био доступан онлајн.

  • Сем је објаснио шта је то Википедијина библиотека — основа чланака на Википедији су поуздани извори, али неки извори су скупи за приступити, па стога Википедијина библиотека даје приступ великом броју таквих чланака, укључујући књиге из Оксфорда, Кембриџа и других издавачких кућа, научне часописе, магазине и новине (само треба имати на уму да нису сви садржаји свих издавача обавезно доступни). Критеријуми за приступ библиотеци су 500 измена, 6 месеци постојања налога и 10 измена у последњих месец дана (и да корисник није блокиран, али су правили изузетке, јер се може десити да је неко блокиран због неке глупости на пројекту који му није главни). Пријава на библиотеку се може урадити кроз стандардни налог на Википедији. Сем је затим урадио демонстрацију уживо: постоји велики број потпуно доступних колекција, али постоје и одређене колекције са лимитом у броју приступа, за које се може аплицирати, а може се приступити и свим текућим захтевима за приступ тим колекцијама. Колекције се могу додати у омиљене, а може се вршити и претрага по темама (категоријама), али и претрага по терминима, односно речима. Постоји и формулар где се може сугерисати укључење нових колекција. Добра ствар је што се приступ овим колекцијама глобално не плаћа, иначе би само претплата коштала више од целог годишњег буџета ВМФ. Колекције кроз партнерства омогућавају бесплатан приступ, јер они добијају промоцију и више референци, тако да је ВМФ у константној потрази за колекцијама за које се иначе (макар делимично) плаћа приступ (публикације у отвореном приступу нису занимљиве, јер су ионако бесплатне).
  • Мартин је онда говорио о подршци афилијација, односно како ово пренети у сопствену афилијацију. У Викимедији Немачке су крајем 2020. године кренули са радом на подршци за Википедијину библиотеку и Мартин је идентификовао четири нивоа подршке, који могу да се примене у другим афилијацијама:
    1. лако — превођење интерфејса платформе на друге језике, као и превођење мета страна и евентуално месечника
    2. средње — допронос садржају на Википедији, где се може направити локална страница пројекта на локалном језичком пројекту, где би се нашла табела са партнерима; такође би се "рекламирање" библиотеке могло спровести на трговима, конференцијама, позивима и другим догађајима.
    3. напредно — бити амбасадор ВМФ, односно остварити партнерство са ВМФ, одржавати повремене позиве са њима, помоћи им са повратним информацијама, прикупљати багове и предлоге за побољшања на трговима и страницама за разговор
    4. експертски — радити са партнерима, односно постати званични контакт за локалне партнере (што онда смањује оптерећење на ВМФ), проналазити нове партнере и креирати материјале за нове и постојеће партнере.
  • Након ове краће презентације, уследила су питања из публике:
    • Који су језици садржаја који се могу наћи у библиотеци? Да ли је само енглески? Тренутно доминира енглески, али раде на томе да прошире сарадње и на друга језичка издања
    • Како људи добијају обавештења о томе да су подобни за приступ Википедијиној библиотеци, осим нотификације када се то деси? За сада постоји та нотификација, али треба мислити и о другим начинима.
    • Има ли ризика да ће се неко партнерство паузирати или окончати? Није било много таквих ситуација до сада, али се дешава да контакт особа више не ради код партнера, па да се због тога потенцијална сарадња не реализује.

Онда је Хусемедин Турки из Туниса причао о оснаживању Википодатака и Википедије са генеративним АИ решењима. Ова година је била веома бурна, јер је изашао ChatGPT, као и конкурентски сервиси (Bard, Claude) и врло брзо је настала бојазан да ће велики језички модели (LLM-ови) да креирају или евалуирају чланке, али то није баш тако. Како ЛЛМ-ови раде? Па они су пристрасни и њихов одговор зависи од формулације питања, што је онда довело до "промпт инжењеринга" (што бољег структурирања текста који се поставља програму тако да да што боље резултате). Промпт се сече у више делова, вештачка интелигенција га разумева, па онда трага кроз интернет, па се онда генерише одговор коришћењем токена из питања, а онда пробабилистички допуњује одговор. То што је процес базиран на пробабилистичком принципу је проблем, јер нема резоновања, па се онда могу десити халуцинације (иако је облик одговора добар). Хусемедин је затим кроз неколико примера навео негативне и позитивне начине коришћења генеративне вештачке интелигенције на Википедији: не правити целе чланке на основу разговора са четботовима базираним на ЛЛМ-овима, након претраге теме на Википедији или Википодацима, идентификовати изворе који би могли да се користе као улаз за ЛЛМ-ове, користити ЛЛМ-ове за проверу текста и превођење, не стављати директно текст који је АИ генерисао у садржај чланка, већ га проверите ручно.

Последња пауза у дану је послужила да се мало окрепимо, а онда сам прешао на јучедан најављену радионицу за Викифункције. Пошто нисам понео лаптоп, упарио сам се са старим другом Валдиром Пиментом, па смо заједничким снагама покушали да прођемо следеће кораке:

  1. креирање нове функције (задати назив, улазне параметре, излазни тип)
  2. креирање тестова за ту функцију (дати примере за улазне параметре и очекивани излаз)
  3. прихватање тестова (ово сада могу да раде само корисници са правом "functioneer")
  4. додавање имплементације (кроз композицију постојећих функција, код у пајтону или јаваскрипту)
  5. покретање функције над произвољним параметрима

Валдир и ја смо направили функцију за рандомизацију карактера у прослеђеном стрингу, али смо се зауставили на другом кораку, пошто нисмо успели да направимо тестне сценарије, јер је постојао неки баг у софтверу (хтели смо да урадимо композицију код тестова, што изгледа за сада не може како смо замислили). Све у свему, била је ово забавна радионица, где смо имали прилике да чујемо како функционишу неке ствари испод хаубе. За потребе ове радионице добио сам право "functioneer", тако да ћу то искористити да се мало поиграм са викифункцијама у слободно време.

Након овога је одмах почело ЦЕЕ окупљање — то је окупљање за све представнике из региона централне и источне Европе и обично буде доста бројно, бучно и дугачко. Овога пута смо успели да га скратимо на минималних пола сата, јер је све било структурирано по темама и није било места за превелико расплињавање:

  1. Тони Ристовски је дао апдејт око ЦЕЕ хаба, који се ближи крају своје прве године функционисања и постоје планови за предлог гранта за другу годину финансирања.
  2. Мехман Ибрагимов је подсетио да је остало још 4 недеље до ЦЕЕ конференције у Тбилисију. Објавио је да су сви делегати одабрани, да ће из ВМФ бити 12 до 14 запослених, плус поједини чланови одбора, да ће постојати сесија тренинга за одбор (која ће довести још људи) и да ће бити самофинансирајућих, што би требало да укупан број учесника стави на 160.
  3. Најављен је WikiVibrance, догађај у Шпанији у априлу 2024. године намењен младим Викимедијанцима, па постоји жеља да се у оквиру ЦЕЕ оформи тим млађаних Викимедијанаца... за сада их има неколико и састају се једном у два месеца.
  4. Што се тиче Викиманије 2024. године, зна се да ће бити у Кракову, и главни организациони тим чине природно Пољаци: Војћех, Маћеј, али и Естонка Каби. Ускоро ће нас апдејтовати са више информација, а имаће и позив за волонтирање. Пошто желе да ово буде ЦЕЕ конференција, очекују испомоћ од многих афилијација. Очекују преко хиљаду људи физички присутно и покушаће што пре да крену у процес за визе.
  5. Што се тиче ЦЕЕ пролећа, Кирил Симеоновски је дао кратак апдејт: идеја је да се организација овог догађаја пребаци на ЦЕЕ хаб и догодине нас очекује стога још један успешан догађај

Након овога, Ивана, Мики и ја смо, заједно са троје колега из Македоније (Жана, Кирил и Тони), отишли у шетњу по оближњим тржним центрима у потрази за неком не превише источњачком храном за вечеру, па смо се стационирали у тржном центру испод конференцијског простора, а после смо били у потрази и за ђелатом, што смо успешно лоцирали. Након тога смо имали лагану шетњу до хотела, тако да је вече протекло у екс-ју дружби. Због тог лаганог приступа, пропустили смо догађај Вики-караоке, али ми нешто говори да је то можда и добро. Свакако је овим завршен и други конференцијски дан на овој Викиманији.

19. август, 3. дан конференције[уреди | уреди извор]

Последњи дан конференције почео је мојим предавањем. Наиме, Шани је пријавила као тему "Будућност викија у образовању: шта смо научили са Едувики конференције у мају и наредни кораци", а кад је она прихваћена, пребацила ју је на неколицину нас из корисничке групе Википедија и образовање, који смо знали да ћемо бити на конференцији: то смо били Сузана Мкрчјан из Јерменије и Франк Шуленбург из Немачке, али који је извршни директор Вики образовне фондације. Сесија је била подељена у три дела:

  • Прво је Франк презентовао о истраживачком подухвату који је током пролећа спровео Корнелијус Кибелка. Искористио је и догађај у Београду (поменуту Едувики конференцију) да интервјуише неке људе, а неки интервјуи су били спроведени онлајн, тако да их је укупно било 30. Закључци су следећи: не постоји заједничка дефиниција појма "образовање" и често постоји преклапање у активностима са оним што би се могло назвати промоција или ГЛАМ; образовни пројекти су врло различити и потребе варирају у односу на контекст, па је за бољитак корисно координисати активности, активно делити знање и пружати подршку онима којима треба, углавном у виду изградње капацитета; тренутни скуп алата није довољан да покрије све потребе, а често нису ни поуздани, што значи да је потребно агитовање око побољшања технолошког екосистема око образовних пројеката; зарад иновације, потребно је да сарађујемо заједно на креирању стратегија на нивоу заједнице, поготово што се многи осећају "програмски усамљено", јер једини раде на образовним активностима у свом окружењу; међународне сарадње су често мотивација за рад, али потребно је и веће ангажовање како би се у Викимедијином свету образовне активности боље препознале и уважиле, па је платформа за повезивање људи који се баве таквим активностима добар предлог. Као закључак, Корнелијус је у свом извештају написао, а Франк публици пренео, постоји јасна жеља за развијањем постојећих структура у смеру "глобалног пружаоца услуга", али различитост, правичност и инклузија морају да буду од старта основна начела, а образовни хаб делује као добар начин да се то спроведе.
  • У дугом делу је Сузана дала краћи преглед разговора, сесија и закључака са конференције која се одржала крајем маја у Београду. Било је речи о успешним пројектима (попут сарадњи са факултетима, викиклубова, викикампова, стручног усавршавања наставника), изазовима (финансије, незаинтересованост учесника, недовољна подршка државе), потребној подршци (уџбеници о Википедији, месечници, обједињена база статистика, догађаји за наставнике, више истраживања о теми и часописи о Википедији и образовању) и жељама за образовни програм.
  • У другој половини сесије, ја сам модерирао дискусијом везаном за даље кораке, односно идеју да настане образовни хаб. Кроз јављање публике и размену мишљења, дошли смо до добрих идеја за шта би се могао да послужи хаб, како би могао да помогне људима и пројектима, али и шта не би биле његове улоге у старту.
Руна Батачарџи и Сем Вилсон

Друга тема овог дана за мене била је листа жеља заједнице, а о томе су причали Руна Батачарџи и Сем Вилсон из ВМФ.

  • Руна је изјавила да се у последњих 8 година организује листа жеља заједнице за новим технолошким решењима и углавном се то дешавало у јануару сваке године. Међутим, због великог броја захтева, а малог броја прихваћених захтева, дошло је до стагнације, па су због тога желели да кроз ову радионицу поделе своја размишљања на ту тему.
  • Сем је навео да скоро сви знају шта је то листа жеља заједнице, али у основи, то је процес у коме волонтери дају идеје шта да се ради или унапреди на техничком плану. 2015. године је први пут организовано, наредне године је уведено аутоматско пребројавање гласова, а 2020. године су прихватани захтеви који нису били баш за Википедију, већ друге пројекте. 2021. године уведена је приоритизација, а идуће је систем редизајниран, уведена су најчешћа питања и одговори и побољшана је документација, а ове године анкету је било могуће 100% превести. Процес изгледа тако што се најпре објави позив за жеље, па онда чланови заједнице подносе своје жеље, па посвећени тим у ВМФ прегледа те жеље користећи посебну врсту скоровања (која узима у озбир популарност жеље, техничку комплексност, производну комплексност и утицај на заједницу), затим се идентификују "жеље на врху" и објављује се листа жеља на којима ће се радити, након чега долази до самог рада на тим жељама.
  • Руна је навела понеке изазове, односно закључке након интерног размишљања: треба им све више времена за реализацију жеља, постоји висок ниво технолошког дуга, а постоји и проблем видљивости, јер многи ни не знају за овај процес, нарочито у Африци и генерано глобалном југу, па су укључење људи и правичност процеса мањи. Другим речима, имамо неискоришћене прилике рада са жељама које нису дошле до изражаја, због мање величине заједница. Њихови предлози за промене укључују: искоришћење листе жеља да се боље и ефектније повеже са осталим техничким тимовима ВМФ и планирањем развоја генерално; да листа жеља буде приступачнија недовољно представљеним заједницама; и да се створе прилике за колаборативним решавањем проблема. Предложени временски след би био: на пролеће ове године извршити истраживање и ревидирање процеса, што је одрађено, затим на лето понудити предлог решења и циљеве, што је у току, па би наредна фаза била на јесен, када би се предлог рафинирао и када би се направиле припреме за следећи процес, а онда на зиму 2023/4. године би се кренуло са новим процесом.
  • Затим смо кроз Аха слајдове прошли кроз неколико анкетних питања за све присутне. Питања су била:
    1. Да ли сте икад учествовали у процесу за листу жеља заједнице?
    2. Ако јесте, која вам је била улога? (овде је био избор од неколико одговора, могло се одабрати више одговора)
    3. Који су најбитнији критеријуми за успех листе жеља заједнице? (овде је био избор од неколико одговора, могло се одабрати више одговора)
    4. Шта могу ВМФ и технички тим за заједницу да ураде за бољи успех листе жеља заједнице? (овде је свако могао да унесе произвољан одговор, а пројектован је био облак речи)
    5. Шта могу заједнице и афилијације да ураде да помогну зарад бољег успеха листе жеља заједнице? (овде је свако могао да унесе произвољан одговор, а пројектован је био облак речи)
    6. Како бисте волели да пратите прогрес око промена на процесу за листу жеља заједнице? (овде је био избор од неколико одговора, могло се одабрати више одговора)
  • Следећи кораци укључују шире конверзације око ових планова, одлучивање око процеса, побољшање алата који се користе и запошљавање новог производног менаџера. На крају је било и пар питања из публике.

Иван Мартинез из Мексика (ИМ) је потом држао панел под називом "Изазови волонтерских комитета у покрету". Каснио је 5 минута на сопствену сесију, али наводно због забуне са временима. Његови панелисти су били Ана Торес из Викимедије Аргентине (учесница процеса израде стратегије) — АТ, Моника Бониља из Викимедије Колумбије (организаторка Ибероконф-а — одговоре је давала на шпанском, што је онда Ана слободно преводила на енглески) — АТ и Буч Бустрија са Филипина (организатор Викиманије) — ББ.

  1. ИМ: Како видите ваше служење у комитетима?
    • АТ: Биће речи о изазовима, али предност је дефинитивно повезаност и везе са људима ван региона, јер то омогућава боље разумевање других. Најбоље ми је било са комитетима везаним за стратегију.
    • ББ: Изазови су временске зоне, јер треба уклопити све учеснике временски, али треба уклопити и друга задужења у заједници, приватан живот, посао и сл.
    • МБ: Комитети су добри за сарадњу, а Ибероконф је имао 4 или 5 комитета. Изазови су углавном око одлучивања, али кад дођемо до одлуке, будемо оснажени њоме.
  2. ИМ: Да ли имамо правичност када је реч о саставу комитета?
    • АТ: Не, нисмо још достигли тај ниво (жене имају мање времена да учествују у комитетима, због деце, посла, куће...), али је макар то питање на агенди.
    • ББ: Што се тиче комитета за организацију Викиманије 2020. године било је у једном тренутку питање виза и само су Иван и Буч могли да дају одговоре на та питања. Када је реч о регионалним одборима за грантове, због њих се одлучивање пребацило на регион, па је то добар напредак ка правичности.
    • МБ: Састав комитета треба да буде разнолик: да укључи новије људе, нарочито из различитих миљеа, али и да укључи и оне са стажом.
  3. ИМ: Да ли тренутни модел комитета има смисла?
    • АТ: Процес израде стратегије је донео доста информација о томе како треба да изгледамо као покрет у 2030. години, а те препоруке су укључиле и децентрализацију. Регионализације није децентрализација и, иако је ово добар корак напред, није крајњи и можемо ми то боље.
    • ББ: Извештавање заједници је тешко, транспарентност је битна.
    • МБ: Извештај прављен након Ибероконф није био за заједницу већ за ВМФ, што није добро. Такође, у ходницима током конференције је чула да постоје спискови добитника стипендија — такве ствари и треба да буду јавне, да се види ко је све финансиран.
  4. ИМ: Да ли подржавате интервенцију ВМФ око тога ко све треба да буде у комитетима?
    • АТ: Имамо МЦДЦ: имали смо прилику да кренемо од дна ка врху, али смо кренули с врха на доле. Имплементација стратегије око дисеминације средстава је урађена збрзано — требало је да се заједница више укључи, и сада имамо пропуштену прилику. Суштински је реплициран некадашњи ФДЦ, само сада могу грантови да се пишу на локалном језику.
    • ББ: Управљачки комитет Викиманије и Регионални комитети за грантове су комплексни, али у ЕСЕАП региону покушавају да ступе у контакт са другим регионалним комитетима ради дељења знања.
    • МБ: Битно је да имамо простора за разговор са ВМФ. Такође је битно знати како се доносе одлуке унутар одбора и треба да дискутујемо о управљању.
  5. Питање из публике: Како да осигурамо активно учешће у комитетима за слабе говорнике енглеског језика или оне који га уопште не говоре? Које су најбоље праксе?
    • АТ: Треба нам да се политички обавежемо на то, као и да одредимо ресурсе да би тако нешто успело.
    • ББ: Слажем се са Аном и сматрам да треба да пошаљемо ВМФ-у листу захтева за професионалне симултане преводиоце.
    • МБ: Слажем се са Аном, јер би то било инклузивније. Користим шпански јер је то моја политичка одлука.
Косплеј током Викиманије

Током ручка овог последњег дана конференције имали смо прилике да уживамо у народним играма из Малезије, тачније са Борнеа, а после тога је Доди Исмојо из Малезије одржао краћу презентацију о косплеју (док је и сам био у косплеју као жути "минион"). Наиме, током викенда у истом простору где се одржавала наша конференција (Suntec Singapore Convention & Exhibition Centre), одржавао се и Asia Comics Expo 001, односно догађај намењен љубитељима стрипова, скупљачима играчака, графичким илустраторима, посвећеним гејмерима и фановима косплеја. Стога је ова Додијева презентација била прилично актуелна, јер смо цео дан делили простор са гомилом младих људи који су се шминкали и маскирали у своје омиљене ликове из анимеа, манги и осталих стрипова и медија. Додијева презентација се сводила на то да треба да имамо косплеј и АЦГ (ACG: anime, comics, games — аниме, стрипови и игрице) активности у оквиру Викимедије, како бисмо привукли и придобили одређени сој људи.

Након ручка вратили смо се на мало озбиљније теме. Микел Дуран из Амикала (тематска организација Каталоније), који је био онлајн, причао је о Коришћењу отворених података из различитих извора за процену родне неравноправности. Отворени подаци у Каталонији су и даље ретки, али постоје прилике за анализом постојећих. Оно што је доступно и што могу да користе су имена улица, школа и истраживачких чињеница (попут имена аутора, наслова публикација и сл). Кроз сарадњу са OpenStreetMap-ом (ОСМ) анализирали су 150 хиљада улица у Каталонији и код назива улица названих по људима, поредили су однос мушкараца и жена користећи Википодатке. Имали су мало проблема са пречишћавањем података, али су на крају успели. Када је реч о школама, имали су више извора и имали су приступ информацијама о бројевима наставника, ученика, групама по нивоима образовања. Такође су дошли до питања: да ли особе по којима је названа улица или школа треба да имају чланак на Википедији и њихов одговор је "да". За улице, користили су податке из ОСМ, које су онда увезли у Википодатке, и тамо су вршили мапирање назад на ОСМ (постоји osm.wikidata.link), а такође су искористили и Отворену мапу етимологије (Open Etymology Map). На крају, од 1600 мушких имена, само 70 је из СТЕМ-а (наука, технологија, инжењерство и математика), док од 150 женских имена, само неколико је из СТЕМ-а. Марија Кири има 28 појављивања, док локална научница Мартина Кастељс има пет. Када је реч о школама, од 1634 основне школе, само 587 имају називе који укључују име особе, од чега је само 80 (односно 14%) женских имена. На крају, Микел је закључио да само 197 места у Каталонији има објекте назване по значајним научницима (од тога 177 места има мушкарце, а 45 жене).

Галдер Гонзалес (из корисничке групе баскијских Викимедијанаца) и Џејмс Хејлман (оснивач Фондације Вики пројекат медицине) причали су о интегрисању Нашег света у подацима (Our World in Data, OWiD, ОВИД) у МедијаВики. Наиме, ОВИД је невладина организација из Оксфорда са циљем визуализације података — суштински праве лепе интерактивне графиконе на основу отворених података. Ми у Викимедији нисмо толико добри када је реч о представљању података, па је ово приказ како да будемо бољи. Историјски гледано, наш алат за приказивање графикона на основу сирових података никад није прорадио како треба — особа која је развијала тај алат је напустила ВМФ и од тада је тај пројекат замро. Стога је Тим Муди из Вики пројекта медицине узео око три хиљаде интерактивних графикона са ОВИД-а и пребацио их на Викимедијин клауд, па је то пренето на МедијаВики и усвојено у баскијској заједници, која је делом и финансирала тај подухват. Затим је уследио живи демо како ово функционише на сајту Медијавикија — видели смо интерактивни графикон преваленце шизофреничара. Све из ОВИД-а је под отвореном лиценцом, тако да је потребно "само" пребацити податке код нас и кроз екстензију их приказати. Зашто све ово радити? Па да бисмо учили више, знали више и истраживали више. Истраживање од пре десетак година нам је казало да нам треба више интерактивног садржаја на Википедији. Наравно, није неопходно преузимати само медицинске садржаје, јер економија, климатске науке и сл. такође имају изобиље података који се могу представити графички. Када је реч о баријерама, графици би морали бити хостовани на продукционим серверима ВМФ, што захтева неко време запослених ВМФ, али је могуће заобићи то, по угледу на Википутовања, која користе мапу са спољног извора. Да би ово све било још успешније, треба нам подршка за вишејезичност, и блиска сарадња са ОВИД-ом.

Крис Литсон и Алан Анг из Викимедије Немачке били су домаћини сесије под називом Партнерства везана за податке и будућност повезаних отворених података.

  • Алан је најпре у уводу објаснио шта су то повезани отворени подаци (Linked Open Data, LOD, ЛОД): отворени подаци (ОД) су подаци слободно доступни за употребу, а повезани подаци (ЛД) су подаци на вебу тако да се могу увезати коришћењем стандардних формата и протокола. Стога, повезани отворени подаци (ЛОД) представљају комбинацију ова два, односно низ принципа и формата који чине мрежу међусобно повезаних отворених информација. Овим принципима је омогућено да те податке не користе само људи, већ и машине. Википодаци користе испод хаубе софтвер Викибејс, али Викимедија Немачке је развила две варијанте: Викибејс свита (Wikibase Suite) за самостално хостовање Викибејса и Викибејс клауд (Wikibase Cloud) за хостовање на клауду, без потребе за улагањем у инфраструктуру.
  • Крис је укратко представио тим Викимедије Немачке за партнерства везана за податке: њега чине сами Крис и Алан, али и Георгина Бурнет (која је у одласку) и Христос Варвантакис, тако да сада имају отворену позицију.
  • Алан се онда вратио да објасни чиме се бави тај тим: то је заправо кључна компонента стратегије за Википодатке и Викибејс. Они желе приступ ЛОД-у на вебу који је вођен заједницом, односно низ мањих Викибејсова, који су увезани са Википодацима, али и међусобно увезани. Њихове вредности су: колаборација, дељење знања и транспарентност и отвореност. Све ово раде кроз подизање свести, изградњу веза и обезбеђивање несметане комуникације. За сада су остварили партнерства са Смитсонијаном, Унеском, Немачком националном библиотеком и многим другима.
  • Крис је онда преузео микрофон и говорио о три кључна циља, а то су повећање употребе Википодатака и Викибејса, изградња капацитета код партнера и проширење на нове регионе. Такође имају и акциони план за Википодатке и Викибејс за период од две до пет година: желе да имају маркетиншку стратегију (још нису почели са тим), да повећају глобалну свест, употребу и ширење Википодатака и Викибејса, да сарађују са новим партнерима и огранцима, да сазнају шта је партнерима потребно и да у складу са тим изграде капацитете партнера и огранака. Што се тиче дугорочних планова (за више од 10 година од сада), желе да остваре везе у сваком од географских региона, да партнерска мрежа буде главни извор подршке, да Викибејс екосистем расте сам и да је већина Викибејс инстанци повезана једна са другом кроз ЛОД принципе.

Лејла Зија из ВМФ је имала једночасовну (али опет, испоставиће се, недовољно дугачку) сесију о десет истраживачких налаза из претходног периода. Тим истраживача у ВМФ броји 16 људи, 5 контрактора и једног независног истраживача, као и 17 сарадника. Њихов фокус је на научним методама за развој модела и увида. Кроз свој рад посматарју технолошке и политичке сфере и желе да унапреде разумевање Викимедијиних пројеката кроз опслуживање ВМФ, афилијација, волонтера програмера и самих истраживача у Викимедијином свету. Имају, генерално гледајући, три програма: адресирање јазова у знању, побошљање интегритета знања и ојачавање истраживачке заједнице. У последње време радили су на 10 различитих тема, које је Лејла покушала да представи:

  1. Јазови — овде је било речи о три јаза: у садржају, читалаштву и доприношењу, са циљем да се разбије илузија да јазова има мало. Ово је вишегодишње истраживање и доста рада је уложено на метрике. Тренутно постоје мере за четири идентификована јаза: род, старост, географија и сексуална оријентација, и оне се освежавају месечно. Треунтно су доступне само као ЦСВ, али раде на томе да се може лакше приступити тим подацима.
  2. Детаљније посматрање измена — радимо разне ствари кроз измене, али нисмо имали дељену таксономију врста измена. Зашто је то битно? Па на пример да бисмо знали које врсте измена чине новајлије, или које врсте измена се најчешће враћају, или генерално које су најчешће врсте измена. И овде је био вишегодишњи труд да се изврши ова класификација: урадили су аутоматску детекцију типова на свим викијима и направили таксономију. Имају четири широке категорије: креирање садржаја, анотација садржаја, одржавање садржаја и вандализми и патролирања. Класификација измена може да се тестира овде. Од увида, Лејла је издвојила да је просечно тек 20% измена креирање садржаја (посматрајући рецимо француску Википедију), а око 42-49% одлази на одржавање пројекта. Један од закључака који би овде могао да се изведе је да треба више подржати људе који патролирају и одржавају пројекте.
  3. Онбординг новајлија — да би се нови уредници боље задржали на пројектима, један од начина су структурирани задаци, где је један од тих задатака био препорука веза. Ово наизглед делује једноставно, али је потребно доста труда да би се направио модел за препоруку веза, што су они и урадили — трениран је на 297 језика и на 185 Википедија је постављен. Суштински, тај модел препоручује крајњем кориснику који део чистог текста чланка треба да буде веза ка неком другом чланку. Ово се може истестирати на тестној Википедији (подешавања, па уређивање, па омогућавање препорука...). Закључци су да је овај подухват био тежак, јер су језици различити и да би се уопште препоручивале речи за линковање, требало је утврдити где је крај реченице, што за многе језике није тешко, али за поједине јесте врло тешко (јер тачка није довољна).
  4. Википедијини текстуални подаци да буду искористивији за истраживаче и програмере — није постојао стандард за процесирање текста, али су га направили и то за преко 300 језика (само на пар језика још не ради). Закључак је да су језици тешки, а да је процесирање природног говора неравномерно развијено.
  5. Подршка организаторима за изградњу листи за кампање — припремање листи чланака за кампање је често напоран и мукотрпан ручни посао, а кампање су битне за привлачење нових уредника. Стога су направили систем, по коме се посматрају читани чланци, па се гледају њихови повезани чланци и онда се креира списак. Ово није једини могући приступ, али се показао бољим од осталих. Ова алатка се може испробати овде.
  6. Препоруке слика — 50% чланака нема ниједну слику, а слике су боље за разумевање садржаја. Ово је алат и за новајлије, али и старе уреднике. Осмислили су два алгоритма, један за препоруку слика, а други за "уравнавање секција" широм језичких пројеката (јер када се користи Превођење садржаја, онда је добро да се зна који пасус из оригиналног чланка одогвара ком пасусу из преведеног чланка). Проналасци су да је ово релативно једноставно, јер се посматрају само чланци на другим Википедијама, а напредније би било да се иде на Оставу (проблем је што тамо има свакаквих ствари и није сав садржај подобан за чланке). Међутим, посматрањем само постојећих чланака на другим Википедијама и преузимањем слика одатле, пропагира се пристрасност, уколико постоји.
  7. Неки чланци су мање видљиви — скоро 15% свих чланака су сирочићи (ниједан чланак не везује на њих) — добар део су вишезначне одреднице, што је ОК, али има доста и регуларних чланака. Доста сирочића су биле биографије о женама (28% на енглеској Википедији). Спровели су студију на 319 језика и мерили су овај јаз. Схватили су да ако се сирочић удоми (односно дода линк ка том чланку), број прегледа тог чланка логично расте. Налетели су и на проблем структурних пристрасности, али Лејла није имала времена да елаборира о томе. Алатка развијена за ове потребе се може испробати овде.

Лејла није имала времена да прође тачке 8 до 10, па је закључила тиме како се повезати са истраживачким тимом у ВМФ.

Графички приказ Викиманије

Затим смо имали последњу паузу пред затварање, али је и она имала програм, који није био кратак. Наиме, ја сам налетео на завршницу мини-квиза који је организовала Ени Рауверда, која води групу налога на друштвеним медијима под називом Дубине Википедије. Затим је представљен графички запис ових неколико дана Викиманије — то је једна огромна слика која представља дискусије и теме које су се прожимале кроз Викиманију, а тај приказ је урадила професионална графичка уметница из компаније Idea Ink Illustrations. Поред тога, додељене су три награде за победнике изазова за друштвене медије, који је најављен на отварању. Такође су додељене награде за Вики воли живо наслеђе, локално такмичење у фотографисању наслеђа Сингапура.

Међутим, када су прошле све те ситне ствари, кренуло је право затварање конференције.

  • Маријана Искандер је поново изашла на сцену, као при отварању, и поручила да треба да завршимо онако како смо започели: кроз захвалнице. Захвалила се организаторима, а посебно Бучу, и онда целом организационом тиму.
  • Атикун Суванакан из Тајланда је причао о томе како је прва ЕСЕАП Викиманија требало да се одржи 2020. године у Бангкоку, али да су после отказивања и две онлајн конференције одлучили да пребаце организацију за Сингапур. Уследиле су захвалнице осталим волонтерима који су допринели организацији конференције, као и захвалнице целокупној ЕСЕАП заједници. Најављено је том приликом да ће следећа ЕСЕАП конференција бити у граду Кота Кинабалу, на Борнеу (Малезија).
  • Онда су реч преузели Пољаци, након што је извршена буквална промопредаја организације (црвене фасцикле која симболизује организацију конференције, рекао бих). Маћеј Надзикијевич је у име главног организационог тима представио Краков као место одржавања Викиманије 2024. године, а у тиму ће бити и Симон Грабарчук, Војћех Пендзич, Каби Лан и још људи, који нису физички били ту. Маћеј се захвалио Викимедији Пољске, Задужбини и целој ЦЕЕ заједници. Најавили су да ће конференција опет бити хибридна, да неће имати тему, већ дух ("сарадња на отвореном") и на крају је пуштен краћи промо видео клип за Викиманију у Кракову.

На крају су сви подсећени да попуне евалуациону анкету око Викиманије.

Моја порука на "статуи" у облику слова "W" на журци затварања

Одмах након програма конференције, организованим аутобуским превозом смо се упутили ка Баштама покрај залива, односно прелепом тропском месту где се налази фамозно вештачко дрвеће. Тамо је, у такозваној куполи цвећа, организована опроштајна коктел-журка, где смо уз занимљиву храну, пиће (2 алкохолна пића по особи, односно неограничена безалкохолна пића) и музику правог ди-џеја, проводили вечерње сате последњег дана конференције. У једном тренутку смо изашли до вештачког дрвећа, где смо посматрали музичко-светлосни шоу. На овом коктел-догађају је прослављен рођендан Буча Бустрије (који је заправо био сутрадан), а такође је прослављено венчање двоје Викимедијанаца који су се узели током короне. Све у свему, занимљив догађај, али догађај који је био замарајући, имајући на уму да је уследио након пет пуних дана активног рада и друштвеног живота. Аутобусима смо враћени до конференцијског простора, а онда смо се дошетали до хотела.

Након конференције[уреди | уреди извор]

Након конференције, 20. августа, у плану и програму су биле још неке постконференцијске сесије, мада углавном нека окупљања и посете/састанци са ГЛАМ установама, што нама није било интересантно, тако да смо се нас троје српских представника упутили ка нашој следећој дестинацији, Балију, што је представљало један фин начин за одмор и декомпресију након пет интензивних дана конференције. О путу тамо нећу писати, мада би то на неки начин можда било и занимљивије од извештаја са Викиманије. :)

Закључци[уреди | уреди извор]

По обичају, имам доста утисака са Викиманије, само морам да приметим да ме је ове године некако посебно мотивисала за рад и истраживање новог, можда јер смо се из учмале онлајн средине пребацили у доминантно офлајн режим, што ипак даје неки подстрек. Ево додатних мисли са моје стране (без неког посебног редоследа):

  • Ове године су први пут увели волонтерска задужења за (полу)стипендисте и мислим да је то сјајно — велика количина средстава је потрошена на стипендије ове године (чак сам чуо незваничне информације од 300 хиљада долара), тако да је логично да ти стипендисти треба некако да врате заједници за то финансирање. Једна од ствари је увек била дељење наученог са локалном заједницом, чему и служи овај мој извештај, али ове године смо имали прилику/обавезу да допринесемо (мада не нешто пуно) организацији догађаја — од неколицине могућих задужења, мени је припала дужност да будем анђео просторије, односно особа која би се бавила документацијом, додавањем микрофона и бригом о времену. Проблем који је ту настао је тај што организатори конференције нису баш превише времена посветили волонтерима, да их упуте како тачно најбоље да волонтирају и сл. Унапред сам знао ког дана и у које време ће бити моја дужност, али нисам знао у којој просторији и никад ми то није обзнањено. Послао сам мејл организаторима са мојим предлогом просторије (тамо где сам иначе и намеравао да будем као слушалац) и нисам добио никакав одговор. Јутра када је требала да крене моја дужност срео сам некога из организације, ко ми је ноншалантно потврдио да ћу бити у просторији у којој сам желео да будем, али без икаквих даљих инструкција. Тако да је све што сам радио била импровизација. Такође сам унапред питао да ли ми је неопходан лаптоп, али како нисам добио одговор, нисам га понео (не желите да имате терет који вам не треба на влажном времену Сингапура), и писао сам белешке на папиру. Након конференције су ме замолили да попуним Етерпадове, што сам и урадио по повратку у Београд.
  • Занимљиво је да ове године, са изузетком отварања и затварања конференције, није било пленарних сесија. Мислим да је то било из разлога што су имали велики број пријава у програму, па су желели зато да имају што више прилика да људи презентују, а могуће је и да нису имали никога ко би могао да одржи "киноут" презентацију. Обично је претходних година (макар уживо) неко из локалног или регионалног контекста, али не из Викимедијиног света, позван да говори о његовим темама и то је генерално било прихваћено као стандард. Видећемо да ли ће се догодине вратити на тај формат или остајемо на овом мноштву сесија.
  • Наталија Шафран-Козаковска из Пољске (некада из Викимедије Пољске, сада из ВМФ) нас је обавестила и пре званичних најава да планирају да Викиманија догодине буде групни труд и да планирају да укључе афилијације из ЦЕЕ региона за разне ствари, тако да треба да ми, као Викимедија Србије, очекујемо позив од Пољака, како бисмо видели на који начин можемо да помогнемо успешној реализацији Викиманије у Кракову 2024. године
  • Ручкови на конференцији су били разноврсни и било је различитих опција, тако да нисмо остајали гладни. Паузе су такође имале освежења, а често и неке грицкалице (слаткише, воће), што је такође помогло да пребродимо дане. Све у свему, види се да се није много штедело да угођај учесника буде коректан.
  • Ајла Хедоу-Флад, која ме је позвала на подкаст другог дана претконференције, такође је желела да повеже нас (корисничку групу Википедија и образовање) са глобалним ОЕР светом. Чак је и препоручила да неко из наше организације оде на глобалну конференцију за отворено образовање, која ће се одржати у октобру у Едмонтону, у Канади.
  • Сесије о менторству су ме понукале да се пријавим као ментор на нашој Википедији, што сам недавно и урадио.
  • Викифункције су ме, као програмера, врло заинтригирале. Да имам више времена, посветио бих се њима више, али свакако планирам да их испробам чим нађем мало више слободног времена.
  • У некој од неформалних дискусија, причао сам са представницима пројекта ВикиШтетл, који има за циљ очување јеврејског наслеђа, па повезивање са њима свакако предстоји.
  • Као и обично, сто са слаткишима је постојао, само овог пута је то више био пулт са слаткишима. Међутим, све више и више се дешавало да на том столу не буду само слаткиши, већ и сланиши... Мислим да људи не разумеју концепт слаткиша и то ме узнемирава.
  • Ово је једна од Викиманија где је учешће тима запослених из ВМФ у организацији исте врло мало — претходних година је било доста ситуација где је локални тим био врло мали или закржљао, па су већину организационих активности морали да преузму плаћени људи из Задужбине. Овог пута се видео тај велики волонтерски корпус и осећало се да је реч заиста о догађају који је организовала заједница. Међутим, том приликом сам закључио да су запослени из ВМФ који су помагали у организацији Викиманије били углавном мени непознати људи, дакле људи који су у (релативно) скорије време запослени. То је добро колико је и лоше, јер се континуитет у организацији не одржава и нови људи костантно морају да уче о покрету, конференцији и заједници.
  • Фин гест је било велико бело слово "W", на које смо могли да се потписујемо и шаљемо поздраве, што смо и урадили. Такође је била и велика мапа света, где смо могли да ставимо шпенадле и тако означавамо из којих све делова света су долазили Викиманијаци.
  • Техника ове године није била савршена (било је ту малих пропуста, техничких проблема и сл), али је ипак била на завидном нивоу — кашњења су настајала више због људи, а мање због технике, укључења онлајн учесника су била махом без штуцања (осим кад су они сами имали проблема са интернетом), презентације су углавном биле спремне за предаваче, свака соба је имала по неколико техничара у сваком тренутку да помогну око свега... Другим речима, сама организација догађаја није трпела због технике и све је некако деловало течно и глатко. О томе људи не размишљају превише, јер кад је све ОК, ни не примећује се. Али када није ОК, буде јасно да са техником нешто није у реду. Драго ми је што је ове године све било ОК.

И за крај, рекао бих да је ово била једна од бољих Викиманија, где је Сингапур као локација дефинитивно допринео целокупном угођају. И чињеница да је ово први офлајн догађај ове врсте након четири године свакако није одмогла. Али посвећеност волонтера и организатора је била опипљива и то је чини ми се допринело у највећој мери. Свакако се сви радујемо Кракову догодине, јер је реч о прелепом граду са бурном историјом и који је релативно близу нас, тако да очекујем већи број представника. До тада, захваљујем се што сте стигли до краја мог подужег извештаја и надам се да сте стекли утисак о атмосфери и садржају ове Викиманије. С љубављу, Ф± 18:25, 10. септембар 2023. (CEST)[одговори]