Бангкок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бангкок
กรุงเทพฯ
Bangkok montage 2.jpg
Бангкок
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Тајланд
Покрајина Бангкок
Основан 18. век
Становништво
Становништво
 —  8.280.925
 — густина 4 051/км2
Агломерација 14.565.547
Географске карактеристике
Координате 13°45′00″ СГШ; 100°31′00″ ИГД / 13.75° СГШ; 100.516667° ИГД / 13.75; 100.516667Координате: 13°45′00″ СГШ; 100°31′00″ ИГД / 13.75° СГШ; 100.516667° ИГД / 13.75; 100.516667
Површина 1568.737 км2
Бангкок на мапи Тајланда
Бангкок
Бангкок
Бангкок на мапи Тајланда
Остали подаци
Градоначелник Сухумбанд Парибатра
Веб-сајт
bangkok.go.th

Бангкок (званично тајл. Krung Thep Mahanakhon, О овој звучној датотеци กรุงเทพมหานคร , скр. Krung Thep, กรุงเทพฯ) главни је град краљевине Тајланд од 1782. године. Град има посебан управни статус, а на његовом челу налази се гувернер. Престоница Тајланда има 8,249 милиона становника (стање по попису из 2010. године).[1] Убедљиво је највећи и најмногољуднији град државе. У широј регији Бангкока, највећој урбаној конгломерацији у Тајланду, живи укупно 14,566 милиона становника (стање 2010).[2] Град се налази на источној обали реке Чао Праја недалеко од Тајландског залива. Банкок је један од економско најдинамичнијих и социјално прогресивних градова југоисточне Азије. По неким тврдњама се сматра као регионални центар који напредује да постане ривал Сингапуру и Хонгконгу мада пати од лоше инфраструктуре и социјалних проблема због свог пребрзог развоја. Бангкок је такође једна од најпопуларнијих туристичких дестинација.

Град је политички, економски и културни центар Тајланда са бројним универзитетима, високим школама, палатама и преко 400 ватова (будистичких храмова и манастира) као и најважнији саобраћајни чвор земље. Национални музеј у Бангкоку је највећи своје врсте у југоисточној Азији. Бангкок је такође и седиште Економске и социјалне комисије за Азију и Пацифик Уједињених народа (UNESCAP).

Временска разлика Бангкока у односу на UTC износи +7 сати. Према средњој Европи, временска разлика зими износи +6 сати, док лети износи +5 сати, јер Тајланд нема летног рачунања времена.

Пуно име града[уреди]

กรุงเทพมหานคร อมรรัตนโกสินทร์ มหินทรายุทธยา มหาดิลกภพ นพรัตนราชธานีบุรีรมย์ อุดมราชนิเวศน์มหาสถาน อมรพิมานอวตารสถิต สักกะทัตติยะวิษณุกรรมประสิทธิ์

Krung Thep Mahanakhon Amon Rattanakosin Mahinthara Ayuthaya Mahadilok Phop Noppharat Ratchathani Burirom Udomratchaniwet Mahasathan Amon Piman Awatan Sathit Sakkathattiya Witsanukam Prasit

Град анђела, велики град, вечни град драгуљ, неосвојиви град Бога Индра, велика престоница света украшена са девет драгих каменова, срећни град у коме је огромна краљевска палата која подсећа на божански двор у коме влада реинкарнирани Бог, град који је дар Индре, а изградио га је Вишнукарма.

Историја[уреди]

Бангкок (данашњи кварт Тонбури) првобитно је чинио само мало рибарско село на источној обали реке Чао Праја. По први пут на картама појавила се на једној португалској карти 1511. године.[3] Око 1680. године јужно од села налазила су се само три насеља: царинска станица, холандска трговачка станица основана 1622. године под именом Форт Амстердам и месташце Бан Ват.[4] Током историјске епохе краљевства Ајутија насеље се развило у значајну трговачку луку и град на речном путу према престолници.[3]

Темељи данашњег Бангкока налазе се у малом граду Тонбери, који је данас део главног града на западној обали реке Чао Праја. Генерал Таксин је 1772. године прогласио Тонбери новим главним градом након што је престолница краљевства Ајутија потпуно уништена 1767. године током рата са Бурмом. Десет година касније нови краљ Рама I, оснивач све до данас владајуће династије Чакри, преместио је седиште владе на источној обали и тиме подручје званог Ратанакосин прогласио главним градом. У то доба Ратанакосин су насељавали већином Тајланђани кинеског порекла, нарочито у селу Банг Кок, које је краљ изградио по узору на ранију уништену престолницу краљевства.

У то тоба цели град је био испресецан густом мрежом канала (khlongs), кроз које се одвијао највећи део саобраћаја. Чак је и пијаца (пливајућа пијаца) била организована на води. Улица готово да и није било. Бангкок у то време је био често називан Венецијом истока. Највећи број канала је до средине 19. века затрпан како би се направило места за растући цестовни саобраћај и све већи број саграђених кућа. Прва поплочана улица 1863. године у граду била је улица Танон Чароен Крунг (странци је називају New road, нова улица), дуж некадашњег путељка којег су утабали слонови. Током владавине краља Чулалонгкорн (Рама V, од 1868. до 1910.) настала је прва жељезничка пруга у Бангкоку која га је повезивала са севером земље, као и бројне трамвајске линије унутар града. Из тог доба потиче и велики број улица на чији изглед су већином утицали европски стилови.

Један од већих проблема за метрополу Бангкок је адекватно збрињавање многобројних људи, пре свега имиграната који су у посљедњих неколико година доселили у град из других крајева Тајланда. За велики број људи било је потребно изградити куће и стамбене објекте. Због растуће потражње за грађевинским земљиштем знатно су порасле цене станова и земљишта. Градска власт је као решење тог проблема покушала са изградњом бројних насеља у предграђима Бангкока, намењених за породице слабијег имовинског стања. Осим станова, постоји и недостатак јавних установа као што су болнице и школе. Смеће и отпадне воде се не уклањају на задовољавајући начин, а ниво подземних вода све брже опада због велике потрошње. Људи у околним насељима су угрожени првенствено инфективним болестима попут колере, дијареје и тифуса, јер су хигијенски услови у тим насељима на врло ниском нивоу, а због растуће емисије отровних гасова из индустријских постројења и возила долази и до повећаних обољења коже и плућа.

Други проблем у Бангкоку је све већи и гушћи саобраћај. Мрежа улица је потпуно неадекватна броју возила. Осим тога, мрежа градске и подземне жељезнице у граду је премалена за растућу потражњу и становништво уз мали број средстава јавног превоза, осим мреже аутобуских линија која је међу највећим у свету. Због огромног броја аутомобила у граду је забележено врло велико загађење ваздуха (високе вредности угљен-моноксида).

Сателитска фотографија

Град се налази на споју Индокинеског и Малајског полуострва на реци Чао Праја, на северној обали Тајландског залива са просечном надморском висином од 5 метара. Река Чао Праја код Бангкока има ширину од око 400 метара.

Западно од реке Чао Праја налази се подручје названо Тонбури, које је до 1971. године било засебан град, док део на истоку који је пре више од 200 година био само мало село, углавном насељавају трговци пореклом из Кине. Подручје града има површину од 1.565,2 km2, док је површина целе метрополске регије око 7.761,5 km2.

Подела[уреди]

Градски окрузи Бангкока

Бангкок је подељен на 50 дистрикта (khet, понекад и погрешно названи Amphoe), а они су даље подељени на 169 кваенга, који се могу упоредити са тамбонима.

Бангкок нема јасно дефинирано подручје ужег градског језгра нити има централни пословни округ. Ове функције су далеко више подељене на неколико округа. Најстарији део града је острво Ратанакосин у округу Фра Након, око Велике палате, Санам Луанг, Ват Ратчабофит и Сао Чинг Ча (огромна љуљачка). У другој половини 19. века полако је почео развој кинеске четврти око улица Јаоварат и Чароен Крунг (тада нова улица, прва асфалтирана улица у Бангкоку) у округу Самвантавонг све до централне пословне четврти града. Током 1950тих и 1960тих дуж улица Силом, Сураwонг и Си Фраја у округу Банг Рак почеле су се отварати банке и велики пословни простори. Од 1990тих у округу Сатон и дуж улице Витају (округ Патум Ван) настали су претежно луксузне пословне зграде, а дуж улица Рама I и Флоенчит (такође Патум Ван) никли су велики тржни центри и луксузни хотели. Због изградње оба система јавног превоза: Скајтрајн (градска жељезница) и метроа (МРТ) ширење подручја са централним пословним функцијама се још више убрзало. Данас су атрактивни готово сви делови града до којих допире неки од система јавног превоза. То се посебно односи на улицу Сукумвит (округ Клонг Тоеи и Ватхана), као и централни део улице Ратчадафисек (окрузи Фаја Тај и Хуај Кванг).[5]

Географија[уреди]

Бангкок

Површина региона Бангкока је 1568,7 km². Надморска висина града је свега 2 метра изнад нивоа мора, што доводи до поплава у монсунском периоду. Поред тога, с обзиром да је град изграђен на мочварном земљишту, долази до слегања терена које се процењује на 5 до 10 cm годишње.

Кроз Бангкок пролази река Чао Праја која дели град на две дела. Десна обала (стари Тонбури) је више традиционалног карактера, у овом делу града се налазе многи „клонгови“ тј. канали повезани с реком и због којих се Бангкок понекад назива азијском Венецијом. Лева обала је развијенија, ту се налазе многе туристичке атракције, пословни центар, високи небодери и овај део града опслужује метро. Развој града на десној обали је углавном органски и анархичан, одвија се без урбанистичког плана. Велике улице су настале тако што су бетонирани неки бивши „клонгови“.

Клима[уреди]

Бангкок се налази у подручју тропске климе. Годишња просечна температура износи 28,4 °C, а просечна годишња количина падавина износи 1.498 mm. Највише кише пада током монсунског периода између маја и октобра, а поједини делови града понекад током септембра и октобра буду поплављени. Највише падавина просечно буде у септембру, чији просек износи 344 mm, док најмање падавина у просеку буде у јануару са свега 9 mm.

Током целе године просечне температуре се крећу између 26,1 и 30,4 °C. Средња дневна температура износи највише 34,9 °C, док је најнижа дневна 20,8&нбсп;°Ц уз велику влажност ваздуха. Светска метеоролошка организација је незванично прогласила Бангкок, у погледу годишњег просека, за најтоплији град света.[6] Најтоплији месец је април са средњим највишим дневним температурама од 35 °C и минималним од 26 °C. Најхладнији месец у околини Бангкока је децембар са највишим дневним температурама од 31 °C и најнижним од 21 °C. Суви период траје од децембра до марта, када почиње најтоплији део године.

Клима метрпополиса Бангкока (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 37,6
(99,7)
38,8
(101,8)
40,1
(104,2)
40,2
(104,4)
39,7
(103,5)
38,3
(100,9)
37,9
(100,2)
38,5
(101,3)
37,2
(99)
37,9
(100,2)
38,8
(101,8)
37,1
(98,8)
40,2
(104,4)
Максимум, °C (°F) 32,5
(90,5)
33,3
(91,9)
34,3
(93,7)
35,4
(95,7)
34,4
(93,9)
33,6
(92,5)
33,2
(91,8)
32,9
(91,2)
32,8
(91)
32,6
(90,7)
32,4
(90,3)
31,7
(89,1)
33,3
(91,9)
Просек, °C (°F) 27,0
(80,6)
28,3
(82,9)
29,5
(85,1)
30,5
(86,9)
29,9
(85,8)
29,5
(85,1)
29,0
(84,2)
28,8
(83,8)
28,3
(82,9)
28,1
(82,6)
27,8
(82)
26,5
(79,7)
28,6
(83,5)
Минимум, °C (°F) 22,6
(72,7)
24,4
(75,9)
25,9
(78,6)
26,9
(80,4)
26,3
(79,3)
26,1
(79)
25,7
(78,3)
25,5
(77,9)
25,0
(77)
24,8
(76,6)
23,9
(75)
22,0
(71,6)
24,9
(76,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) 10,0
(50)
14,0
(57,2)
15,7
(60,3)
20,0
(68)
21,1
(70)
21,1
(70)
21,8
(71,2)
21,8
(71,2)
21,1
(70)
18,3
(64,9)
15,0
(59)
10,5
(50,9)
10
(50)
Количина кише, mm (in) 13,3
(0,524)
20,0
(0,787)
42,1
(1,657)
91,4
(3,598)
247,7
(9,752)
157,1
(6,185)
175,1
(6,894)
219,3
(8,634)
334,3
(13,161)
292,1
(11,5)
49,5
(1,949)
6,3
(0,248)
1.648,2
(64,89)
Дани са кишом 1,8 2,4 3,6 6,6 16,4 16,3 17,4 19,6 21,2 17,7 5,8 1,1 129,9
Релативна влажност, % 68 72 72 72 75 74 75 76 79 78 70 66 73
Сунчани сати — месечни просек 272,8 251,4 269,7 258,0 217,0 177,0 170,5 161,2 156,0 198,4 234,0 263,5 2.629,5
Извор #1: Thai Meteorological Department,[7] humidity (1981–2010): RID;[8] Rainfall (1981–2010): RID[9]
Извор #2: Pogodaiklimat.ru(High/Low Record)[10] NOAA (sun, 1961–1990)[11]

Загађеност[уреди]

Типични саобраћај током викенда у Бангкоку (Танон Ратчадамри)

Бангкок се бори са знатним проблемима загађивања околине. Изнад града је стални облак гасова насталих сагоревањем горива. Научници сматрају да је у неким главним саобраћајним улицама вредности загађења ваздуха већ достигла нивое опасне по здравље људи. Откако је изградњом високих зграда дошло до поремећаја струјања зрака, концентрација штетних гасова је драматично повишена.

Већ готово седмина становника града жали се на бронхитис, астму и умор. Нарочито особе које су јако погођене загађеношћу често носе заштитне маске, између осталих многи возачи мотоцикла и тук-тука (ауто рикша), саобраћајни полицајци и улични трговци.

Осим загађености ваздуха, Бангкок има и знатно отежано снабдевање водом. Град нема централну мрежу опскрбе водом. Осим тога и канализацијски систем је тек у фази изградње. До 1990тих индустријски погони и домаћинства су своје отпадне воде, без било какве претходне обраде, директно испуштали у реку Чао Праја.

Отпадне материје загађују ваздух и често трују сваки облик живота у водама. Бројне фабрике у метрополској регији, а многе и у бројним подручјима становања, имају властите бунаре за своју опскрбу водом, што доводи до сталног снижавања нивоа подземних вода.

Становништво[уреди]

Поглед са торња Бајоке II

Бангкок је пример града са динамичним растом, али његов раст није потпуно плански. Већ 1947. године број становника је премашио милион. Године 1960. у Бангкоку је живело око 2,1 милион становника. Између 1970. (3,1 милиона) и 2000. године (6,3 милиона) број становника се удвостручио. Према подацима националне статистичке агенције (НСО) 2010. године у главном граду је живело 8,2 милиона становника.[2] То одговара годишњем расту од 3% у периоду од 2000. до 2010. године.

Густина становништва по km2 износи око 5.270 становника. За успоредбу, густина становништва у Сарајеву је око 2.060 становника по km2. Бангкок је далеко највећи и најмногољуднији град у Тајланду. Он је 2009. године имао 18 пута више становника од града Самут Пракан, другог по броју становника у Тајланду (446.375 становника), а метрополска регија Бангкока (БМР) је имала чак 64 пута више становника од подручја Удон Тхани (228.738 становника), које је друго по насељености у држави.

Пошто су у главном граду Тајланда концентрисане све важне политичке и економске институције, те се ту доносе и најважније одлуке за државу, Бангкок се сматра примарним градом. Бруто домаћи производ по глави становника у Бангкоку 2006. године је био десет пута виши од најсиромашније покрајине у држави (Бангкок 319.322 бахта, провинција Мае Хонг Сон 33.231 бахта).[12] Док се регија главног града економски развија, од тог развоја велики делови земље не профитирају или су забележили чак и смањење БДП. Због ових разлика, Бангкок је у последњих неколико деценија забиљежио огроман прираст због досељавања из провинције.

Метрополска регија Бангкока према попису становништва из 2000. године имала је 10,2 милиона становника. По попису из 2010. године било их је 14,6 милиона. То одговара годишњој стопи раста у периоду од 2000. до 2010. године од 4,3%. Густина насељености метрополске регије износи око 1.877 становника по km2. Осим града Бангкока, у метрополску регију припадају и околне провинције Након Патом, Нонтабери, Патум Тани, Самут Пракан и Самут Сакон.

Политика[уреди]

Стара зграда парламента Тајланда

Данашње подручје Бангкока настало је 1972. године спајањем старе провинције Бангкок (званично Фра Након) и провинције Тонбури, која је обухватала подручја данашњег града западно од реке Чао Фраја. Бангкок је засебна управна област. За разлику од других 76 тајландских провинција (changwat), њен гувернер се бира на директним изборима. Избори за гувернера по правилу се одржавају сваке четири године. Гувернер представља локалну власт главног града (администрацију Метрополске регије Бангкок). Он је такођер одговоран и за јавни пријевоз, улице, урбано планирање града, изградњу стамбених насеља, управљање отпадом, заштиту околине и јавни ред и мир.

Од 2009. године гувернер Бангкока је Сукумбханд Парибатра из Демократске странке Тајланда. Изабран је у други мандат у марту 2013. године са 46,2% гласова, а противкандидат му је био Понгсапат Понгчароен из странке Феу-Тај, који је освојио 39,7% гласова.

Градску управу контролише градско веће (веће метрополске регије Бангкока). Након општинских избора 2010. године сачињено је од 61 члана, од чега је 46 представника Демократске странке, 14 представника странке Феу-Тај и један независни представник. Градско веће је надлежно само за сам град Бангкок али не и за околну агломерацију ширег подручја Бангкока као ни за још шире метрополско подручје.[13]

Знаменитости[уреди]

Храм Ват Фра Сри Махатат, Банг Кхен, северни Бангкок

У граду се налази преко 400 ватова (будистичких храмова). Један од најзначајнијих је храм Ват Фра Каео (Ват Фра Сри Ратана Сатсадарам), у којем се налази кип Смарагдни Буда, врло цењен и поштован широм земље.

Заједно са Великом палатом, храмом Ват Фо (Ват Вра Четуфон), једним од највећих и најстаријих храмова у Бангкоку као и храмом Ват Махатат, те једним од највећих будистичких универзитета југоисточне Азије Универзитет Махачулалонгкорнрајавидјалаја, храм Ват Фра Каео на острву „Ко Ратанакосин“ (Ко = острво), чине хисторијски центар града. У Бангкоку се налази у тајландски национални музеј, национална галерија, национална библиотека Тајланда и национално позориште Бангкок.

Привреда[уреди]

Бангкок је један од економско најдинамичнијих и социјално прогресивних градова Југоисточне Азије. По неким тврдњама се сматра као регионални центар који напредује да постане ривал Сингапуру и Хонгконгу мада пати од лоше инфраструктуре и социјалних проблема због свог пребрзог развоја.

Сачуван је стари део града са сојеницама, колибама на бродицама и сплавима усидреним у рукавцима и каналима реке Чао Фраја (Менам). Културно средиште са универзитетом основаним 1917, научним институтима, академијом ликовних уметности, библиотекама, чувеним будистичким пагодама Ват-Пои Ват-Пракео. Бангкок има бројне индустријске погоне за производњу текстила, дрва, цемента, керамичких и хемијских производа, фабрика вагона и авиона, рафиреније нафте, љуштионица риже. Град има и велики међународни аеродром.

Саобраћај[уреди]

Од 1999. године град поседује надземни метро систем, он се састоји од две линије постављене на надвожњацима. Назив метро се оправдава отварањем прве делимично подземне линије у августу 2004. године. Изградња подземне железнице у Бангкоку је прави подухват с обзиром на потешкоће приликом изградње у ионако нестабилном терену града.

Авио-саобраћај[уреди]

Бангкок је седиште једног од најважнијих међународних аеродрома у југоисточној Азији. До септембра 2006. то је био Међународни аеродром Бангкок (Дон Муеанг), око 22 километра северно до центра града. Међутим, отварање аеродрома Суварнабхуми, који се налази око 30&нбсп;км источно од града у општини Банг Фли, провинција Самут Пракан, са капацитетом од 45 милиона путника годишње, било је 28. септембра 2006. године. Нови аеродром Суварнабхуми има аеродромски код БКК који је преузео од старог аеродрома Дон Муеанг, а до старог аеродрома се може доћи још само преко чартер летова и приватним авионима. Аеродром БКК имао је 2011. године око 47,5 милиона путника.[14] Пут од аеродрома Суварнабхуми до центра Бангкока траје таксијем од 30 до 60 минута, али се због екстремних саобраћајних гужви тај пут може потрајати и до 3 сата. Од 2010. Суварнабхуми је са центром града повезан и са регионалном жељезничком линијом (SARL).

Жељезнички[уреди]

Прва жељезничка линија у Тајланду отворена је од Бангкока до Пак Нама 11. априла 1893. године.[15] Једна енглеска компанија је 21. децембра 1900. отворила и жељезничку линију од Бангкока преко Ајутија до Кората, да би 19. јуна 1903. отворена линију Бангкок-Ратчабури-Петчабури.[16]

Данас са главне жељезничке станице Бангкока Хуа Ламфонг полазе путнички возови у правцу севера, североистока, истока и југа. Према Кабин Бури возови крећу са станице Макасан. Према реци Квае и Канчанабери, као и спори воз према југу полазе возови са станице Бангкок Ној. Уместо са старе жељезничке станице возови такође полазе и са нове, до које вози и бесплатни аутобус. За потребе теретног жељезничког саобраћаја користи се механизована ранжирна станица Банг Суе у северном предграђу Бангкока.

Спорт[уреди]

На два велика и већем броју малих стадиона, расутих широм Бангкока постоји могућност праћења тајландског националног спорта muay Thai, боље познатог под именом тајландски бокс, са свим пратећим ритуалима везаним за њега. На стадиону Лумпини као и на стадиону Ратчадамноен могу се видели неки од најбољих бораца у Тајланду. Борбе се одржавају целе седмице наизменично на оба стадиона. Осим борби у рингу, одвијају се и додатне забавне активности као што су клађење на исход борби и музички садржаји (свирају традиционалне групе (при фат) засноване на инструменту pii односно тајландској обои).

Други омиљени спорт је традиционални „сепак такрау“. То је једна врста игре са лоптом начињеном од плетене шпанске трске (ратан), при којој играч мора што је дуже могуће држати лопту у ваздуху помоћу свих делова тела осим руку. Професионалне екипе играју једна против друге на пољу Санам Луанг испред Велике палаче.

Административно уређење[уреди]

Градом управља гувернер који се бира на четворогодишњи период. Тренутни гувернер је Сухумбанд Парибатра од фебруара 2009.

Образовање[уреди]

Бангкок је седиште многих универзитета међу којима су најпознатији Универзитет Тамасат и Универзитет Чулалонгкорн. Такође је познат и АИТ - Азијски универзитет технологије, основан 1959. године, који се налази северно од Бангкока.

Градови партнери[уреди]

Бангкок има склопљену сарадњу са следећим градовима-парнерима:[17]

Референце[уреди]

  1. Bangkok. Encyclopædia Britannica. Приступљено 7. 11. 2012. 
  2. 2,0 2,1 National Statistical Office of Thailand: Executive Summary: The 2010 Population and Housing Census (PDF)
  3. 3,0 3,1 William Warren: Bangkok. 2002, Reaktion Books. London. ISBN 978-1-86189-129-7. стр. 13.
  4. Barend Jan Terwiel: Through Travellers' Eyes : an approach to early nineteenth-century Thai history. Bangkok, ur. Duang Kamol 1989. ISBN 978-974-210-455-9. стр. 54.
  5. Aliwassa Pathnadabutr: The changing face of Bangkok's central business district. Will it shift yet again? u: The Nation, 18. oktobar 2013.
  6. Top 10: the world's hottest and coldest places
  7. „Climatological Data for the Period 1981–2010”. Thai Meteorological Department. стр. 16—17. Приступљено 31. 7. 2016. 
  8. „ปริมาณการใช้น้ำของพืชอ้างอิงโดยวิธีของ Penman Monteith (Reference Crop Evapotranspiration by Penman Monteith)” (PDF). Office of Water Management and Hydrology, Royal Irrigation Department. Приступљено 9. 6. 2014. 
  9. „แผนการบริหารจัดการน้ำและการเพาะปลูกพืชฤดูแล้งในเขตชลประทาน ปี 2556/2557” (PDF). Приступљено 10. 6. 2014. 
  10. „Climate of Bangkok”. Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 8. 10. 2014. 
  11. „Climate Normals for Bangkok”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 9. 6. 2014. 
  12. National Statistical Office of Thailand: Gross Provincial Product at current prices by Region and Provinces 2006
  13. Ira M. Robinson: Emerging Spatial Patterns in ASEAN Mega-Urban Regions: Alternative Strategies. u: The Mega-Urban Regions of Southeast Asia. UBC Press. Vancouver. 1995. стр. 90.–91
  14. Suvarnabhumi Airport
  15. The First Railway in Thailand
  16. „A Timeline of Thai Railways”. 
  17. BMA: gradovi partneri (PDF)
  18. Cambodia's Phnom Penh, Thailand's Bangkok become sister cities

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]