Википедија:Гласање/Предлог/Начин писања надимака

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је пређашња страница за гласање или расправу и чува се из историјских разлога. Немојте уређивати ову страницу.


Покрећем расправу о питању надимака, када, гдје и како их пишемо у уводној реченици чланка и да ли надимци требају бити дио наслова чланка (уколико нијесу умјетничко име). Имали смо претходно низ разговора у току ове и прошле године на тематику али је одзив колега био слабашан.

Питање/расправа/ дилема коју имам (као и низ других уредника раније) иде у 2 правца:

1) Да ли увјек писати надимак човјека уз име и презиме у уводнику? Рецимо да ли мислите да је у реду да у уводнику стоји Драган Марковић Палма или Иво Лола Рибар?

Колега Пинки је направио, за мене макар, комплексан концепт како би се писали надимци, зависно од тога да ли је надимак изведен од имена или не. веза ка његовом нацрту

Мени се чини да је практичније, једноставније и уредније надимак у уводнику чланка увјек одвојити од имена, без обзира из чега је изведен.

Дакле имамо могућност да пишемо пуно име и одвојено надимак помоћу апозиције:

  1. Иван Рибар (Загреб, 23. април 1916 — Ћослије, код Гламоча, 27. новембар 1943), познатији као [или познат као] Иво Лола или Иво Лоло, био је...

Или да име и надимак буду дио једног дијела:

  1. Иво Лола Рибар (Загреб, 23. април 1916 — Ћослије, код Гламоча, 27. новембар 1943) био је...

2) Са питањем именовања у уводнику се директно надовезује питање наслова чланка: да ли желимо да чланци буду именовани пуним именом и презименом и по потреби допуњени у загради са занимањем или годином рођења? Алтернативно - да ли желимо да се чланак назива именом и презименом са све надимком?

А) Драган Марковић Палма Б) Драган Марковић (политичар)

Питање је наизглед једноставно али у суштини није. Било је више покушаја да се дође до одрживог и прихватљивог рјешења.

Додатно питање је да ли било која друга енциклопедија наслове својих одредница о преминулим или живим људима пише са надимком? Прегледао сам неколико књига скорије године издања и за сада нијесам видио да је то случај.

Цијењени колега Вукан Ц је раније имао добре увиду о овом питању, као и вриједни колега Пинки који је имао своја оригинална рјешења за питање надимака.

Расправу можемо продужити на дуже од недјељу дана, зависно од тока. — Садко (разговарај) 20:52, 16. децембар 2022. (CET)[одговори]

Гласање је завршено. (освежи)

Коментари

 Коментар: Моје лично мишљење је да треба да стоји и надимак у уводу с обзиром на ово што је колега Пинки већ објаснио, да се сад не понављам. Боки 23:15, 16. децембар 2022. (CET)[одговори]

Није питање да ли треба бити у уводнику већ гдје. Мени је чудновато да не буде одвојен апозицијом, испада да је надимак дио имена и презимена, мислим да није енциклопедијски нити претерано озбиљно. — Садко (разговарај) 23:39, 16. децембар 2022. (CET)[одговори]

 Коментар: Овај предлог би био разуман: Иван Рибар (Загреб, 23. април 1916 — Ћослије, код Гламоча, 27. новембар 1943), познатији као [или познат као] Иво Лола или Иво Лоло, био је... Дакле навести то познатији као Иво Лола Рибар. Мада имамо примере где је надимак заправо име као у случају фудбалера Пелеа, где је то све лепо унето и објашњено у уводу. Нису сви случајеви исти, али опет треба имати неки стандард.— Soundwaweserb (разговор) 12:42, 21. децембар 2022. (CET)[одговори]

Један коментар, што се тиче именовања чланака они морају да се именују искључиво по препознатљивости, без обзира да ли је у питању надимак, псеудоним, умјетничко име или име и презиме, не може ту да да се постигне једнобразност. Ако би називи чланака били Рикардо Изексон, Едсон Арантес, Фахрета Јахић, Димитрије Мирић, Иван Рибар, Алексеј Пешков, мало ко ће знати о коме се ради, не видим по којој логици би се приступало томе. За увод је већ потпуно исправно да почне са именом и презименом, а онда иде дио познатији као, што је на крају крајева и случај у већини таквих чланака. -- Vux33 (разговор) 20:02, 21. децембар 2022. (CET)[одговори]

У реду. Само да видим јесам ли добро разумио, сматраш да је наслов чланака са надимком, невезано да ли је умјетничко име или изведено од личног имена ваљано рјешење али сматраш да би у уводнику чланка (осим ако није умјетничко име) надимак требао бити у апозицији или на други начин издвојен? — Садко (разговарајмо) 20:05, 21. децембар 2022. (CET)[одговори]
Није ни то једноставно питање за све случајеве. Да ли је Пеле надимак или дио имена, као и Митар Мирић. Тренутно се у чланку нигдје ни не помиње да је рођен као Димитрије Мирић, да ли му је онда Митар умјетничко име или надимак? Имамо и примјер Жунињо Пернамбукано, гдје ни једно ни друго није дио имена, а такав је случај са свим бразилским фудбалерима. Може надимак у тексту да буде одвојен према правилу писања надимака које прописује правопис, али називи морају остати према ономе како је неко препознатљив, несхватљиво ми је да се уклони Тито из назива чланка о Јосипу Брозу на примјер или да се чланак о Драгану Николићу именује са Драгослав. Сад ако би се надимци издвајали, у уводу би вјероватно требало да пише Драгослав Николић, познатији као „Драган“ Николић, што и стоји тренутно, само без наводника или неког другог издвајања. -- Vux33 (разговор) 21:04, 21. децембар 2022. (CET)[одговори]
Прво бих се захвалио Садку на покретању расправе. Видећемо колико ћемо моћи да је изгурамо у ове празничне дане, али хајде да бар покушамо, па можемо и да је паузирамо на 20-ак дана, ако буде потребе... Пре неког времена у дискусије се увукла та дилема да ли ће неко мешати име/презиме са надимком и некако је део чланова претходних месеци наслове биографских чланака тихо и без дискусије усклађивао с њом тј. избацивао или име или надимак, што је довело до бројних проблематичних решења. Притом, ваља истаћи да правопис није у нескладу с варијантом име + надимак и да се не захтева се чак ни црта. Нисам хтео да мењам те наслове, јер сам се надао да ће се покренути ова расправа. О случају Аркана се чак и водила расправа на Тргу. Нисам је приметио на време, па се нисам изјаснио, али по мом мишљењу је изгласано решење прилично неформално и неенциклопедијско и тај чланак би требало да се зове Жељко Ражнатовић Аркан (и Драган Марковић Палма, кад смо код тога). Генерално, ваљало би избегавати да се политичарима пуно име избацује из наслова или крати или да се између имена и презимена убацује надимак настао од имена (никако Слободан Слоба Милошевић). Надимак који иде на крају може да се дода у неким случајевима, али би ваљало да се буде опрезно с тим и да промене пролазе СЗР расправе.
Неспорно је да би првенствено требало да се водимо начелом препознатљивости, али је добро питање одакле је закључујемо. Да ли би свакодневна говорна препознатљивост смела да надјача то како је уметник већински потписиван на делима по којима је постао (пре)познат тј. да ли та два смеју да буду у великом нескладу у корист овог првог? Да ли би при мерењу препознатљивости исту тежину требало да имају неформални извори из некакве жуте штампе и они из релевантних медија, који се првенствено баве нечијим делом? Да ли би у случају када се неко јавно представљао на више начина требало мерити у ситна цревца варијанте или ићи на највећи заједнички садржалац (који је притом у што већем складу с правописом и стилским препорукама, наравно)? Мени је напросто једини достојанствен и исправан начин називања чланка о Тозовцу — Предраг Живковић Тозовац. Такође, Данило Бата Стојковић, Миодраг Петровић Чкаља, Милован Илић Минимакс. Нисам за решења типа само Ђуле (Ван Гог), Гиле, Цане, Која, Жика... Генерално бих ишао на опцију име + надимак где год има утемељења за то тј. где год је неко довољно често у озбиљним изворима био представљан на тај начин. Наравно, доминантни псеудоними и надимци који су у употреби потпуно заменили имена (уз задржавање презимена) су сасвим друга прича, надам се да то није спорно. Заправо, Пинкијев нацрт јесте добра смерница и требало би разликовати случајеве које је навео (само се можда не слажем са свим примерима). Толико за сада, да не дужим још, будући да ово заиста јесте опширна тема. — DJ0302 (разговор) 04:02, 22. децембар 2022. (CET)[одговори]
Хвала ти на опсежном и темељном коментару колега. Истина, даља дебата и евентуалне реформе ће морати сачекати 2023. и већу респонзивност наших уредника. Пп. — Садко (разговарајмо) 03:47, 24. децембар 2022. (CET)[одговори]