Википедија:Гласање/Предлог/Три питања (II)

С Википедије, слободне енциклопедије

Покрећем расправу о три одвојена и суштински једноставна питања која су остале нерегулисана на СВП или су уредници исказали жељу на Тргу да дође до промјена истих.

Изјасните се о свакој ставци или парцијално, по жељи.

  • Тачка 1: Приликом именовања чланака о племству не користи се титула појединца.
  • Тачка 2: Уредник који номинује чланак за добар, сјајан или изабрани списак, не може гласати за свој рад, односно његов глас се не важи у укупном збиру гласова или рецензија.
  • Тачка 3: Промјенити тренутним систем пријава провјеравачима транспарентним, односно да се пријаве више не шаљу путем е-поште већ постављају са свим аргументима и експликацијом на АТ.

Расправа стандардно траје седам дана. — Садко (ријечи су вјетар) 14:23, 18. март 2024. (CET)[одговори]

Садко (ријечи су вјетар) 14:23, 18. март 2024. (CET)[одговори]

Коментари

Тачка 1

 Коментар: (1) Облици наведени у примјеру су посљедица преношења облика са енглеске википедије и нису у духу српског језика. Довољно је за примјер имати именовање чланака владара и племства српског поријекла и тај начин именовања треба примијенити на све друге. (2) С обзиром да већи број уредника не практикује да гласа за своје радове, мислим да би то требало уврстити и у правилник. У посљедње вријеме смо имали неколико гласања за тијесним резултатом, такви гласови могу однијети превагу, а свакако нису ни објективни и мјеродавни. Приједлог проширити и на рецензије. (3) Можда би рјешење било трећа солуција, да се сачува садашње правило, али и да се уврсти и предложено, како би уредници који то желе могли остати анонимни. — Ранко Николић (разговор) 20:51, 19. март 2024. (CET)[одговори]

 Коментар: (1) Нисам сигуран зашто је етикетирано као лоше. Генерално ако је већ лоше јел се изјашњавамо да ли смо за лоше и добро? :-) Елем, језик је жив па се мења, како он тако и његов дух. У старој литератури, готово па увек сам наилазио поред имена, титуле као што су кнез, краљ, војвода, принц ... Мислим да су после политичке струје допринели да се сузбију "титуле". Ако ћемо по препознатљивости, која је на првом месту код општих начела именовања чланка, многи људи су и даље познати са префиксом титуле. Неке школе и даље у свом имену имају Војвода.... (Путник, Мишић, Степа ..) што иде у прилог чињенице о препознатљивост по титули, и верујем да та деца чешће куцају тако него пуно име. Такође, у земљама где још постоје "актуелне" титуле и људи са њима, мислим да их људи обично наводе/користе. И наши медији углавном војводу од Единбурга (чланак насловљен са Принц Филип, војвода од Единбурга), наводе као Принц + Име (често + војвода) ретко кад Филип од Единбурга, принц Монака, принцеза од Велса... Немам ништа против унификације да се користи само једно, или оба ... Генерално утицај енглеског на титуле је такав да је и Александар I Карађорђевић постао Александар од Југославије (како су назали серију) :) Искрено, више ми је англицизам именовање са "од _____", што је склоно њиховим племићима који нису имали презимена, па су исто правило почели да примењују и за оне из других крајева, где су презимена постојала. (2) по мени је сасвим природно подржати свој рад или предлог у који верујеш и за који се залажеш, невезано да ли се ради о чланку или некој идеји која се покреће. Било је пре случајева заједничких радова на чланцима, а могуће је да ће и бити у будуће. Правила о гласању су (била) да може да гласа свако ко има минималан број измена... па нема разлога за прозивке ни директне ни индиректне. -- MikyM (разговор) 01:45, 20. март 2024. (CET)[одговори]

Што се прве тачке тиче, идеја је унификација, уређење, лоше је условно речено, могу преправити у неправилно, ако мислиш да је боље. За прерано страдалу дјецу племића је заиста специфичан проблем, зато сам и узео примјер који ми је свјеж. У питању је само мањи број од низа проблематичних, укључујући неколико десетина царева. Још више спорно је што је некадашњи администратор Бокица на своју руку масовно промјенио наслове чланака а расправа пред вама је покушај да се уведе какав-такав ред и нешто на шта се уредници могу позвати у расправама. Другу и трећу тачку сам покренуо на захтјев чланова уредничке заједнице. Што се тиче друге тачке, мој став је да се не рачуна на рецензијама али да се рачуна на гласању (по жељи). — Садко (ријечи су вјетар) 02:00, 20. март 2024. (CET)[одговори]
код конкретног, преименуј слободно, и остави преусмеравање, па ко шта куца, добиће. Мени је све једно да ли је Принц Алфред или Алфред.
MikyM (разговор) 02:17, 20. март 2024. (CET)[одговори]
Није ни мени толико битно, већ гледам да хармонизујемо ситуацију на пројекту. Договорено, урађено. — Садко (ријечи су вјетар) 03:44, 20. март 2024. (CET)[одговори]

 Коментар: Слажем се да имена наведених чланака треба униформисати, али само да се исправе лоши примјери. Нпр. наслове гдје се спомиње титула преусмјерио бих на оне гдје се у први план истиче име. Међутим, што се тиче форме наслова чланка мишљења сам да у српској историографији имамо устаљену праксу око племићких имена и да су она много боље титулисана него ова у горе датим примјерима. Тако да би требало бити: Алфред Британски и Лудвиг IV Светоримски (а не у генитиву или са запетом у имену, типа: Лудвиг IV од Светог римског царства; или Лудвиг IV, цар Светог римског царства). Такође, на вп имамо устаљену праксу да код неких имена информацију о њима допуњујемо у загради, што наравно и овдје можемо примјенити, нпр: Албер (принц Велике Британије) и Лудвиг IV (цар Светог римског царства). Обје ове опције (историографска и устаљена вп опција) су подједнако добре и мишљења сам да није неопходно да се и ту додатно проводи нека униформисаност. Радован 01:30, 21. март 2024. (CET)[одговори]

Тачка 2

 Коментар: Што се тиче гласања за изабране чланке предлагач, који не мора бити аутор (што се скоро никад не дешава), може да гласа. Ја лично то никад не радим, а колико сам приметио ни већина колега. Ко нема морални проблем да даје глас свом чланку нека то ради. Што се тиче учешћа у расправи и давања рецензија — аутор чланка, односно онај који је чланак допунио и приредио за изабрани, не може давати рецензију. У рецензију се једино рачунају рецензије других корисника, који се сматрају учесницима у расправи. Изузетак се може направити уколико предлагач није допуњавао или сређивао чланака у већој мери, већ га је само након мање корекције предложио за изабрани, али понављам да се овакве ситуације скоро и не дешавају. — Пинки (разговор) 19:52, 18. март 2024. (CET)[одговори]

 Коментар: Понекад је право питање, а ко је то аутор чланка? Да ли онај ко га је започео или сви они уредници који су га значајно допунили. Предложено правило би било добро кад неби имали ту дилему, овако нисам сигуран у исправну примјену истог. Радован 01:30, 21. март 2024. (CET)[одговори]

@CarRadovan: Под појмом аутора чланка подразумева се особа која га допуни и уреди до те мере да се може предложити за изабрани, а то је најчешће једна конкретна особа. — Пинки (разговор) 21:21, 21. март 2024. (CET)[одговори]

Тачка 3

 Коментар: Апсолутно подржавам! Радован 01:30, 21. март 2024. (CET)[одговори]

Такође, моја пуна и потпуна подршка овој трећој ставци + мој претходни rant одавде: Википедија:Трг/Википолитика#Једно питањце о нашим чекјузерима. — نوفاك اتشمان08:35, 21. март 2024. (CET)[одговори]

Прву ставку нећемо стављати на гласање, колико видим, нема потребе. Само ћу појаснити у стилском водичу и преименовати чланке гдје је потребно. Тачке два и три ћу поставити на гласање у догледно вријеме. Хвала свима на коментарима. — Садко (ријечи су вјетар) 12:30, 3. април 2024. (CEST)[одговори]

Не знам јел треба покренути гласање јер нас је јако мало расправљало о предлогу и то делимично. Такође, моје разумевање је да Ранко има предлог за називање чланака који се разликује од садашњег, па ако се иде на гласање, можда треба и то?--MikyM (разговор) 16:16, 3. април 2024. (CEST)[одговори]
На граници је, да, петоро људи укупно. Можда на гласању буде бољи одзив, покренућу га ускоро.
Мислим да не мора, нека директно упише примјере и смјернице, осим ако сам не каже другачије. — Садко (ријечи су вјетар) 17:41, 3. април 2024. (CEST)[одговори]