Востани Сербије

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Востани Сербие)
Доситеј Обрадовић
Доситеј Обрадовић

Востани Сербије (Устани Србијо), такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду),[1] српска је родољубива пјесма, првобитна пјесма коју је написао Доситеј Обрадовић у Бечу 1804, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Георгију Петровићу посвећена”[1] на почетку Првог српског устанка који се претворио у револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмом одушевљено, искрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом.[2] Обрадовић је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим дјелима, укључујући и ову пјесму.[3] Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија.[4] У њој се позива на нову Србију, са наглашеним сјећањем на Српско царство које је давно нестало.[5] Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.[6]

Боже правде је била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918, када је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, и делимично је била химна Краљевине Југославије до периода Другог свјетског рата. Востани Сербије и Марш на Дрину су 1992. предложене за химну Србије, заједно са Боже правде.[7] Востани Сербије има три музичке верзије, које су писали Варткес Баронијан, Златан Вауда и Љуба Манасијевић.[8]

Текст[уреди | уреди извор]

Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Ти воздвигни твоју царску главу горе
Да те опет позна и земља и море
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.
Востани, Сербије!…

Спомени се, мати наша, твоје перве славе,
Твоји’ враждебника ти посрами главе.
Дивјег јаничара терај са Врачара,
Који свог истога сад не слуша цара!
Востани, Сербије!…

Теби сад помаже небесна воља,
И сад ти се показује судбина боља,
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.
Востани, Сербије!…

Востани, Сербије! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била!
Серпска теби вопију искрена чада,
Која храбро војују за тебе сада.
Востани, Сербије!…

Босна, сестра твоја, на тебе гледа,
И не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога,
од којега теби иде помоћ многа.
Востани, Сербије!…

Херцегова Земља и Чернаја Гора,
Далеке државе и острови мора —
Сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе и
И согласно веле:

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ćurčić, N. M. J. (1976). The ethics of reason in the philosophical system of Dositej Obradovic: a study of his contribution in this field to the Age of Reason (на језику: енглески). Unwin Bros. Ltd. Приступљено 17. 10. 2019. »In Venice he also published (in 1804) his Pesna na insurekciju Serbijanov (A poem on the insurrection of the Serbs), „dedicated to Serbia and her brave warriors and sons and to their leader Georgie Petrovic”« 
  2. ^ Banović, Aleksandar (1956). Pedagoško-prosvetiteljsko delo Dositeja Obradovića (на језику: српски). Nolit. стр. 37. Приступљено 17. 10. 2019. 
  3. ^ Pijanović, Petar (2000). Život i delo Dositeja Obradovića: zbornik radova sa naučnog skupa Srpske akademije nauka i umetnosti održanog 15. i 16. decembra 1999. godine u Beogradu i 17. decembra 1999. godine u Sremskim Karlovcima (на језику: српски). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Приступљено 17. 10. 2019. 
  4. ^ Ковачевић, Божидар (1953). Доситеј Обрадовић у првом српском устанку (на језику: српски). Prosveta. стр. 16. 
  5. ^ Jovičić, Vladimir (1976). Srpsko rodoljubivo pesništvo (на језику: српски). Nolit. »Кликћући благовест: „Востани, Сербије!”, Доситеј зазива нову, слобод- ну Србију, али са призвуком сећања на ону цар- ску која је давно починула и која се у свом немањићком престолу више никад и ничим није дала пробудити.« 
  6. ^ Priče o pesmama: Muzika i poezija (на језику: српски). muzicka sarenica. 2015. стр. 40-. Приступљено 17. 10. 2019. »Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije”.« 
  7. ^ Babić, Konstantin (2. 11. 2000). „Zašto Srbija još nema himnu?”. www.vreme.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 14. 01. 2021. Приступљено 17. 10. 2019. 
  8. ^ Iz licnog ugla Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2008), Приступљено 5. април 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]