Списак данских владара

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је списак данских владара од Горма Старог до данас.

За владаре пре Горма видети списак легендарних данских владара.

Краљевина Данска (935 - 1375)[уреди]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Книтлинга Горм Стари
(Gorm den Gamle)
935. – 958. Био је први познати краљ Данске; владао је Јиландским Викинзима. Он почиње уједињавати данске државице. Подигао је разна утврђења на Јиланду [1]. Горм Стари
Династија Книтлинга Харалд Плавозуби
(Harald Blåtand)
958. – 986. Син Горма и Туре;
  • Уједињење Данске;
  • 960. - Примање хришћанства;
  • Јиланд стављен под окриље Хамбуршке надбискупије;
  • Успешни ратови са Норвешком [2], Пруском и Померанским Словенима;
  • Врхунац краљевине;
  • Губитак поседа у Енглеској;
  • Освајање јужне Скандинавије [3].
Харалд Плавозуби
Династија Книтлинга Свен I Рашљобради
(Svend Tveskæg)
986. – 1014. Син Харалда Плавозубог и Тове од Бодрића;
  • Нови успешни ратови са Норвешком, Пруском и Померанским Словенима;
  • 994. - прва инвазија на Енглеску;
  • Од 1012. до 1013. - друга Инвазија на Енглеску: Енглеска је дошла под данску власт [4][3].
Свен I Рашљобради
Династија Книтлинга Харалд II Дански
(Harald)
1014. – 1018. Син Свена Рашљобрадог и Гунхилде од Вендена;
  • Одбио је владати заједно са братом;
  • Енглеска се ослобађа његове власти: нова инвазија на Енглеску: његов брат Кнут Велики постаје краљ Енглеске.
Харалд II
Династија Книтлинга Кнут Велики
(Knud den Store)
1017. – 1035. Син Свена Рашљобрадог и Гунхилде од Вендена;
  • Насладио је брата на престолу;
  • 1028. - Образована моћна поморска краљевина, кју су сачињавали: Данска, Норвешка, Шведска и Енглеска;
  • Био је омиљен у народу;
  • Ујединио је данске и енглеске законе у један законик - Тинглид [3][5];
  • Почетак феудализације и учвршћивање хришћанства;
  • Био је највећи владар Данске [3].
Кнут Велики
Династија Книтлинга Хартекнут
(Hardeknud)
1035. – 1042. Син Кнута Великог и Еме од Нормандије;
  • од 1030. очев савладар у Данској;
  • 1035. - очева смрт: губитак Норвешке и Енглеске, на престо у Енглеској долази Хартакунтов брат Харолд;
  • Ширио је гласине о братовљевој незаконитости;
  • (1035 - 1042) - грађански рат у Данској, опадање државе;
  • 1037. - опасност од норвешке инвазије: Хартекнут признаје брата за краља Енглеске;
  • 1040. - долазак на власт у Енглеској: братовљево тело је бачено у Темзу;
  • Омрзнут у Енглеској: неуспешна побуна против Хартекнутове власти у Ворчестеру;
  • 1041. - Едвард Исповедник је под притиском племства проглашен за Хартекнутовог наследника.
  • 1042. - убио га је ерл од Нортумбрије [6][3].
Хартекнут
Династија Лепокоси Магнус I Добри
(Magnus den gode)
1042. – 1047. Није имао никаквих породичних веза са претходним владаром, нити са његовом династијом;
  • 1042. - на власт га је довело племство, међутим Свен Естридсон му је оспорио престо;
  • Магнус побеђује Словене и добија ауторитет над поданицима: Свен је поражен [7];
  • Врховна власт над Енглеском [3];
  • од 1045. он влада заједно са стрицем Харалдом III Суровим;
  • 1047. - избија сукоб међу савладарима: Магнус умире [7].
Магнус I Добри
Династија Естридсона Свен II Естридсон
(Svend Estridsen)
1047. – 1074. Сестрић Кнута Великог;
  • (1047 - 1066) - борио се око власти са Харалдом Суровим;
  • 1066. - Харалд гине у инвазији на Енглеску: Свен побеђује у рату.
  • 1069. - неуспешна инвазија на Енглеску;
  • 1070. - мир са Енглезима;
  • Црквене реформе: покушај одцепљења Данске цркве од цркве Светог римског царства [8], Данска се дели на неколико бискупија [9];
Свен II Естридсон
Династија Естридсона Харалд III Хен
(Harald)
1074. – 1080. Син Свена Естридсона;
  • Због незаконитости владавина му је била доведена у питање;
  • Увео је нове законе, тзв. Харалдове законе, који реформишу цркву [10].
Харалд Хен (Тоцило)
Династија Естридсона Кнут IV од Данске
(Knud IV den Hellige (Sankt Knud))
1080. – 1086. Син Свена Естридсона;
  • Увео је обавезни десетак у корист цркве: велики устанак данског сељаштва;
    • 1086. Кнутова погибија и црква га проглашава за свеца [9].
Кнут IV Свети
Династија Естридсона Олаф I Гладни
(Oluf Hunger)
1086. – 1095. Син Свена Естридсона;
  • Владавину му је, због слабих приноса, обележила глад [11].
Олаф I Гладни
Династија Естридсона Ерик I од Данске
(Erik Ejegod)
1095. – 1103. Син Свена Естридсона;
  • Установљена надбискпија у Лунду;
  • Црква постаје крупни земљопоседник;
  • Узимање цркве под заштиту;
  • Нови сељачки немири због црквених намета;
  • Сељаштво постепено пада у зависност од крупних црквених и световних земљопоседника;
  • Повратак робовласничког друштва због крупних земљопоседа и образовања класа: робовима су постојали ратни заробљеници и дужници који не би исплатили дуг, а понекад су робови и куповани.
  • Успоравање феудализације због постојања великх слободних територија: омогућавање сељаштву да одлази на незаузету земљу;
  • Ерик је објавио да су све незаузете земље краљевска својина, а сељаци који се на њих населе — краљевски сељаци, који морају да испуњавају обавезе у корист краља као сопственика земље: осталим сељацима биле су наметнуте дажбине и обавезе у корист краља. Аристократија и свештенство били су њих ослобођени [9].
Ерик I Сведобри
Династија Естридсона Нилс од Данске
(Niels)
1103. – 1134. Син Свена Естридсона;
  • Установљена надбискпија у Лунду;
  • Црква постаје крупни земљопоседник;
  • Узимање цркве под заштиту;
  • Нови сељачки немири због црквених намета;
  • Сељаштво постепено пада у зависност од крупних црквених и световних земљопоседника;
  • Повратак робовласничког друштва због крупних земљопоседа и образовања класа: робовима су постојали ратни заробљеници и дужници који не би исплатили дуг, а понекад су робови и куповани.
  • Успоравање феудализације због постојања великх слободних територија: омогућавање сељаштву да одлази на незаузету земљу;
  • Нилс је објавио да су све незаузете земље краљевска својина, а сељаци који се на њих населе — краљевски сељаци, који морају да испуњавају обавезе у корист краља као сопственика земље: осталим сељацима биле су наметнуте дажбине и обавезе у корист краља. Аристократија и свештенство били су њих ослобођени [9].
Нилс
Династија Естридсона Ерик II од Данске
(Erik Emune)
1134. – 1137. Син Ерика I;
  • Неуспешни ратови са Словенима и Норвежанима;
  • Уништење узурпатора;
  • Неуспешне црквене реформе;
  • Незадовољство у Данској;
  • 1137. - Ериково убиство [12].
Ерик Памтљив
Династија Естридсона Ерик III од Данске
(Erik Lam)
1137. – 1146. Праунук Магнуса Доброг, унук (по мајци) Ерика I од Данске;
  • Мирољубива политика;
  • Покушај зближавања са Светим римским царством;
  • Породичне побуне и сплетке;
  • 1146. - Ерик због неспособности абдицира [13].
Ерик Јагње
Династија Естридсона Свен III од Данске
(Svend Grathe)
1146. – 1157. Син Ерика Памтљивог;
  • Владао заједно са братом Кнутом;
  • Почео је да дели феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Ривалство са Светим римским царством
  • Борбе са Балтичким Словенима;
  • Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини [9].
Свен III
Династија Естридсона Кнут V од Данске
(Knud V Magnussen)
1146. – 1157. Син Ерика Памтљивог и Ричезе Пјаст;
  • Владао заједно са братом Свеном;
  • Почео је да дели феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Ривалство са Светим римским царством
  • Борбе са Балтичким Словенима;
  • Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини [9].
Новчић са ликом Кнута V
Династија Естридсона Валдемар I Дански
(Valdemar den Store)
1157. – 1182. Унук Ерика Сведоброг;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Борбе са Балтичким Словенима;
  • Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини;
  • Данска освајања: »крсташки ратови« против пагана;
  • 1166 - освајање словенског града Арконе на острву Рујани (Ригену) и рушење и пљачкање храма Световида: Рујански кнежеви постају дански вазали [9].
Валдемар Велики
Династија Естридсона Кнут VI Дански
(Knud)
1182. – 1202. Син Валдемара Великог;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Данска је снабдевач северне Немачку рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини;
  • Наставак јачања Данске;
  • Уплитање у Норвешке међусобице;
  • Грађански рат у Светом римском царству: Данско освајање Приморја, Холштајна, Мекленбурга, Либека и Хамбурга;
  • Кнут узео је титулу »краља Данаца и Словена« (Rex Danorum et Slavorum) [9].
Кнут VI
Династија Естридсона Валдемар II Дански
(Knud)
1202. – 1241. Син Валдемара Великог;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Данска је снабдевач северну Немачку рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини;
  • Наставак јачања Данске;
  • Ницање градова;
  • Проширивање на Истоку: освајање Езела;
  •  »Крсташки рат« бискупа Риге против Естонаца: освајање Естоније и оснивање града Ревела (Талин).
  • Сукоб са Светим римским царством: Валдемарово заробљавање и одрицање и одрицање свих јужних освајања и Естоније: Рујана остала у данским рукама.
  • Повратак Естоније;
  • Поделио је државу синовима, од којих је сваки доцније тежио да од добијеног дела начини наследни посед [9].
Валдемар Победник
Династија Естридсона Ерик IV Дански
(Erik Plovpenning)
1241. – 1250. Син Валдемара Победника и Беренгарије од Португалије;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Био је кандидат за немачки престо;
  • Од 1242. - сукоби са братом Абелом на јужном Јиланду: Данска је клонула;
    • 1249. - Абел пљачка Копенхаген;
    • 1250. - побуна у остацима Ерикових редова: његова погибија [14].
Ерик VI
Династија Естридсона Абел Дански
(Knud)
1250. – 1252. Син Валдемара Великог;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Неуспешне побуне против његове власти;
  • Тиранин;
  • Од 1242. - сукоби са братом Еериком на јужном Јиланду: Данска је клонула;
    • 1249. - Абел пљачка Копенхаген;
    • 1250. - побуна у остацима Ерикових редова: Абел постаје краљ; Ерикова погибија
  • Унутрашња консолидација државе [15].
Абел
Династија Естридсона Кристоф I
(Christoffer)
1252. – 1259. Син Валдемара Победника и Беренгарије од Португалије;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Огорчено је ратовао против браће;
  • Опадање политичког и међународног значаја Данске: јачање немачког и Ханзиног утицаја, посебно Холаштајна и Либека;
  • Ханза добија значајне повластице: Либек и још неки градови добијају контоаре и квартове у већини данских градова;
  • Нико не плаћа порез и нико никог не кажњава због тога;
  • Увоз лоше робе, нема извоза;
  • Крај данских трговаца и занатлија;
  • Опадање централне власти;
  • 1259. - Кристоф је отрован током причешћа и умро је [9].
Кристоф I
Династија Естридсона Ерик V Дански
(Erik Klipping)
1259. – 1286. Син краља Кристофа и Маргарите Померанске;
  • Даље опадање централне власти;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Сукоби са свемоћном црквом:
    • Црква тражи потпуну самосталност у правосуђу;
    • Црква добија оно што је тражила;
  • Притисак племства: повеља из Ниборга: краљ се обавезује да ће сваке године сазивати народну скупштину Danehof.
  • 1286. - Покушај да се избегне обећање: Ериково убиство [9].
Ерик V Хлипинг
Династија Естридсона Ерик VI Дански
(Erik Menved)
1286. – 1319. Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга;
  • 1276. - проглашен за очевог савладара;
  • (1286 - 1293) - земљом су владали његови регенти;
  • Сталне побуне;
  • Рат с Норвешком;
  • Склопио је савез са Шведском;
  • (1294 - 1300) - страховити сукоби са црквом.
  • 1307. - освајање Либека и разних малих грофивија на обали Балтичког мора;
  • 1312. - освајање Ростока, после дугог отпора;
  • (1300 - 1319) - сукоби са братом Кристофом;
    • Кристоф га побеђује због огромних пореза које је Ерик наметрнуо [16].
Ерик Менвед
Династија Естридсона Кристоф II
(Christoffer)
1319. – 1326. Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга;
  • Када је биран за краља узета је од њега писмена обавеза да ће се придржавати привилегија аристократије и цркве: да духовна лица неће позивати пред краљевски суд, да на цркву неће ударати никакве дажбине, да у своје веће неће пуштати странце, да им неће давати феуде и да неће почињати никакав рат без сагласности аристократије;
  • Племство претвара своја лена у потпуну наследну својину, ослобођену свих дажбина;
  • Многи слободни сељаци губе своје земље и бивају принуђени да траже »заштиту« од крупних земљопоседника, који су прелазили у положај кметова [9];
  • 1326. - побуна против Кристофа: његов пад с власти [17].
Кристоф из младих дана
Династија Естридсона Валдемар III Дански
(Valdemar)
1326. – 1329. Абелов чукунунук;
  • 1326. - једним племићким пучем је дошао на власт: одрицање од војводства Шлезвига, војвода Шлезвига постаје Герард, Валдемаров главни ослонац;
  • 1329. - уништење Герардове моћи: Валдемар губи престо [18].
Новчић са ликом Валдемара III
Династија Естридсона Кристоф II, друга владавина 1329. – 1332. Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга;
  • 1329. - поново је дошао на престо, због својих уступака племству;
  • Слабљење централне власти;
  • 1331. - Битка код Шлезвига: Кристоф и Јохан, су поражени од стране Валдемара и Герарда [17].
Биста краља Кристофа
Анархија 1332. – 1340.
  • Расуло у Данској;
  • Претенденти за дански престо су били:
  • Готово целу Данску су освојили претенденти: Швеђани, Ханза, војводе Шлезвига и грофови Холштајна;
  • Под краљевском влашћу остао само северни Јиланд [9].
Династија Естридсона Валдемар IV Дански (Valdemar Atterdag) 1340. – 1375. Син Кристофа II и Еуфимије од Помераније;
  • Ослањао се на ритере и слободно сељаштво;
  • Ојачао је своју власт;
  • 1346. - продаја Естоније Тевтонском реду за 19 000 сребрних марака: за тај новац је купио знатан део заложених краљевских домена;
  • Дажбине сељака који су живели на тим доменима постао је важан приход краљевства;
  • Од 1349. - владао је читавом Данском западно од Зунда;
  • 1357. - пораз грофова Холштајна;
  • 1366. - пораз Швеђана: Данци освојили југо-запад Скандинавије са Зундом;
  • На Зундовим ловиштима харинга, где се у септембру и октобру сваке године окупљало 40 000 бродова са 300 000 рибара: царине на та ловишта су постале најважнији извор прихода краљевине;
  • Војне реформе;
  • Градио је замкове и давао им својим присталицама;
  • Неуспешни устанци феудалаца: још веће јачање краљевског домена, када су феудалци поумирали од црне смрти од 1349. до 1350. године;
  • Рат са Ханзом;
    • 1361. - освајање Визбија на Готланду, важног центра Ханзине трговине: добијање великог плена;
    • Пораз Ханзине флоте;
    • 1367. - Келнска конфедерација: уједињење 60 Ханзиних градова против Данске;
    • Битка код Копенхагена: Валдемар је поптуно поражен;
    • 1370. - Штралзундски мир: Ханзи су признате све привилегије, уступио јој је неколико утврђених места на југу Скандинавског полуосртва и дао јој право да се меша у избор данског краља, па чак и без сагласности Ханзе није могао бити изабран краљ Данске [9].
Валдемар Атердаг приказан на савременој фресци у цркви Светог Петра у Нестведу

Калмарска унија (1375 - 1523)[уреди]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Бјалбо Олаф II Дански (Oluf) 1375. – 1387. Унук (по мајци) Валдемара Атердага;
  • Његова мајка се постарала да буде изабран за данског краља;
  • Био је малолетан;
  • 1380. - наследио је норвешки престо;
  • Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама;
  • 1387. - умро је још увек млад [9].
Олаф Хоконсон
Династија Естридсон Маргарета I Данска (Margrete) 1387. – 1412. Кћерка Валдемара Атердага, мајка Олафа Хоконсона;
  • Била је регнеткиња свог сина;
  • Користила се унутрашњој борби у Шведској и 1389. године дошла до Шведске круне: једино је Стокхолм до 1397. остао у шведској власти;
  • Стајала је на челу огромне државе, која је обухватала Данску, Норвешку и Шведску;
  • Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама;
  • 1397. - у Калмару, на скупу духовне и световне аристократије све три краљевине, краљевине Шведске и Норвешке су уједињене под данском влашћу, доносећи само користи Данској;
  • Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца;
  • Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Маргарита је и даље владала земљама Калмарске уније све до своје смрти 1412. године;
  •  »Читаву данску аристократију обузео је страх од мудрости и моћи те жене« — каже савремена хроника;
  • Маргарита је водила самовласну политику у тежњи да себи потчини феудалце на свим њиховим поседима;
  • Својим најближим људима она је обилно делила феуде и епископска места како у Данској, тако и у Шведској и Норвешкој [9].
Маргарета I
Померанска династија Ерик Померански (Erik af Pommern) 1396. – 1439. Маргаретин братанац по трећем колену;
  • Користила се унутрашњој борби у Шведској и 1389. године дошла до Шведске круне: једино је Стокхолм до 1397. остао у шведској власти;
  • Стајала је на челу огромне државе, која је обухватала Данску, Норвешку и Шведску;
  • Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама;
  • 1397. - у Калмару, на скупу духовне и световне аристократије све три краљевине, Ерик је свечано крунисан за краља Данске, Шведске и Норвешке;
  • Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се Данска политика косила са интересима шведских феудалаца;
  • Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Почетком његове владавине престао је да се сазива такозвани Danehof — представништво сталежа, у које су улазили и грађани и слободни сељаци: власт се све више концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских епископа с лундским архиепископом на челу и око двадесетак световних велможа. Ерик је био потпуно потчињен племству;
  • Ступајући на престо Ерик је издао »капитулацију« и тако је више проширивао привилегије и компетенцију државног савета;
  • Рат против Ханзе око Шлезвига у савезу са Светим римском царством;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • 1434. - побуна шведског племства: ослобођење Шведске од данске власти;
  • 1435. - устанак против једнакости у Шведској: Ерик враћен на престо, али је морао поставити као регента Швеђанина Карла Кнутсона;
  • 1439. - Ерик је збачен са престола и изгнан [9][19].
Ерик Помернаски
Династија Витлсбах Кристофер III Баварски (Christoffer af Bayern) 1439. – 1448. Није имао никаквих породичних веза са претходним владарем;
  • 1439. - Збацио је Ерика и изгнао га [19];
  • По доласку на престо је потписао капитулацију племству;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне [9];
  • 1441. - Кристофер је освојио шведски престо;
  • 1443. - мир са Ериком, посредовањем Ханзе [19].
Кристофер Баварски
Династија Олденбург Кристијан I Дански (Christian) 1448. – 1481. Муж Кристоферове сурпуге;
  • 1448. - Кристојанова »капитулација« коначно је потчинила краљевску власт државном савету: проглашена је »изборна монархија«, и краљ без сагласности савета не само да није могао делити лена, убирати порезе и објављивати рат, већ ни управљати својим доменима.
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена;
  • Стен Стире (1470 - 1503);
    • 1470. - »национална« је партија истакла за регента у Шведској Стена Густавсона Стиреа.
    • 1471. - Битка код Стокхолма: Данска војска је поражена;
    • Шведска аристократија га је приморала да призна зависност од данских краљева, ма и чисто номинално.
    • 1477. - оснивање шведског универзитета у Упасали: у Шведској почело штампање књига;
    • Стире се ослања са слободно сељаштво: мржња племства и свештенства према њему;
    • Стире је екскомунициран.
  • 1479. - основан први дански универзитет у Копенхагену. Свештенство га је искључило из цркве [9].
Кристијан I
Династија Олденбург Ханс Дански (Hans) 1481. – 1513. Син Кристијана I и Доротеје од Бранденбурга;
  • 1481. - Хансова »капитулација« претила је срамним изгнанством из државног савета сваком његовом члану који би ишао против својих другова и почео да тражи краљеву наклоност.
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена;
  • Успешна борба са Ханзом: Данска ју је лишила привилегија;
  • Изградио је ратну флоту за борбу против Ханзе, повећао је трговачке царине, које су наплаћиване у Зунду.
  • Од развитка данског експорта у првом реду вукао корист крупни феудални земљопосед, коме је доспела у руке сва политичка власт;
  • Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната.
  • Стен Стире (1470 - 1503), регент Шведске;
    • Стире се ослања са слободно сељаштво: мржња племства и свештенства према њему;
    • Стире је екскомунициран;
    • 1503. - Стен Стире је отрован: шведска аристократија је поново однела превагу и позвала Ханса на престо у Шведској;
    • У Шведској, као и у Данској, главну реч води крупна феудална аристократија: неколико аристократских породица и више свештенство приграбили су у своје руке власт у Шведској;
  • 1501. - побуна норвешких сељака под вођством Кнута Алфсена: Ханс је до ногу потучен;
  • Лукавством је угушен устанак и терором учвршћена данска власт у Норвешкој;
  • Феудална експлоатација у Норвешкој добила специфичну форму политичке зависности сељака, који су сачували своју слободу и својину од феудалне аристократије Данске, која је Норвешку експлоатисала порезима и регрутовањем [9].
Ханс
Династија Олденбург Кристијан II Дански (Christian) 1513. – 1523. Син Ханса и Кристине од Сакосније;
  • 1513. - Кристијанова »Капитулација« је унела обавезу да се најбоља лена у земљи деле само члановима државног савета;
  • Аристократији су предата у руке права јурисдикције, укључивши и смртну казну;
  • У њену корист била су донета ограничења наследних права слободног сељаштва;
  • Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена [9];
  • Био је опак и прозван Северни Нерон;
  • 1520. - Стокхолмски покољ незадовољених Швеђана: Шведски устанак против Данске власти;
  • 1523. Знаменити Густав Васа ослобађа Шведску од Данске власти и постаје шведски краљ;
  • 1523. - свргавање Кристијана II [20].
Кристијан II

Данска-Норвешка (1523 - 1814)[уреди]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Олденбург Фредерик I Дански (Frederik) 1523. – 1533. Син Кристијана I и Доротеје од Бранденбурга, брат Ханса и стриц Кристијана II;
  • Херцег Шлезвиг-Холштајна;
  • 1523. - свргнут је његов синовац Кристијан: Фридрих долази на престо;
  • 1523. - Признавање Густава Васе за краља: распад Калмарске уније;
  • Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Развој реформације у Данској;
  • Да би побољшао привредно стање у својој земљи и да би учврстио своју власт, Фридрих намисли да одузме црквена добра и тим да ослаби моћ духовништву, а у овим се својим намерама ослони на племство, с којим подели одузете земље црквене.
  • 1527. - Сазвани сабор за Данску и Норвешку у Оденсу приведе у дело жељу Фридрихову и одобри реформацију у духу Лутерова учења [20].
Фридрих I
Династија Олденбург Кристијан III Дански (Christian) 1534. – 1559. Син Фридриха I и Ане од Бранденбурга;
  • 1534. - дошао је на престо уз помоћ цркве, Светог римског царства и Холштајна;
  • 12. август 1536. - гушење католичке побуне;
  • Даље опадање централне власти;
  • Борба између Данске и Немачког племства око надмоћи у Данској-Норвешкој;
  • Финансијска криза;
  • (1539 - 1544) - сукоб са Светим римском царством: Данска победа;
    • На његовој страни су били неки племићи Светог римског царства;
    • 1542. - Дански савезници холандијски побуњеници су се ослободили Шпанске власти и напали Свето римско царство;
    • 23. мај 1544. - мир у Спиресу између Данске и Светог римског царства
  • (1544 - 1559) - мирољубива политика;
    • 1546. - Пажљиво је избегао Шмалкалдски рат;
    • 1553. - посредовао је за мир између Светог римског царства и Сакосније;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Иако није био велики, он је био, у пуном смислу те речи, добар владар;
  • Био је побожан, великодушан и опрезан;
  • Током своје владавине је обновио Данску, коју је пронашао у рушевинама;
  • Данска је током његове владавине била на врхунцу своје моћи и била је богатија него икад раније [21].
Кристијан III
Династија Олденбург Фредерик II Дански (Frederik) 1559. – 1588. Син Кристијана III и Доротеје од Саксен-Луенбурга;
  • Био је способан владар;
  • Покушавао је да буде апсолутистички владар;
  • (1559 - 1570) - период рата;
    • (1559 - 1566) - слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне у Холштајну;
    • (1563 - 1570) - Сукоб са Шведском: рат је завршен без победника миром 13. децембра 1570. године;
    • Данска је из ових сукоба изашла ослабљена и морала се заувек одрећи поновног успостављања Калмарске уније;
  • (1570 - 1588) - период мира;
    • Јачање краљеве власти;
    • Данске обале је успео очистити од гусара [22].
Фридрих II
Династија Олденбург Кристијан IV Дански (Christian) 1588. – 1648. Син Фридриха II и Софије од Мекленбург-Шверина;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Тридесетогодишњи рат (1618 - 1648)
    • Борио се против католика у савезу са северним немачким кнезовима, Енглеском и Холандијом;
    • Низ пораза од бохемијског грофа Валенштајна: губитак јужних територија;
    • 1629. - примирје са католичком лигом: обећање да се никада неће мешати у послове Светог римског царства.
  • Сукоби са Шведском због њеног незадовољства, због тога што се Данска особито трудила да сачува свој положај на улазу овог мора, где је наплаћивала велику царину на пролазну купљу: Дански пораз [23].
Кристијан IV
Династија Олденбург Фредерик III Дански (Frederik) 1648. – 1660. Син Кристијана IV и Ане Катарине од Бранденбурга;
  • Страховити порази од Шведске, која је постала највећа сила на Балтику: Данска је из рата изашла ослабљена [24].
Фридрих III
Династија Олденбург Кристијан V Дански (Christian) 1660. – 1699. Син Фридриха III и Софије Амелије од Брунсвик-Линебурга;
  • Био је слаб владар, пошто је претерано мислио на своје достојанство;
  • По доласку на престо је покушао ојачати своју власт;
  • Његова храброст и енергичност га је учинила веома популарним;
  • Био је крајње неспособан да искористи трајно оживљавање националне енергије;
  • Нагло опадање Данске;
  • (1675 - 1679) - неуспешан рат са Шведском [25] .
Кристијан V
Династија Олденбург Фредерик IV Дански (Frederik) 1699. – 1730. Син Кристијана V и Шарлоте Амалије од Хесе-Касела;
  • Велики северни рат (1700 - 1721);
    • Уз помоћ Русије и Државне заједнице Пољске и Литваније је покушао Шведској отети Шлезвиг;
    • 1700. - Шведска опсада Копенхагена: Фридрих је приморан да склопи мир;
    • 1718. - обнова рата са Шведком; Шведски краљ погинуо приликом опсаде једног града у Норвешкој;
    • 1721. - мир са Шведском: повратак Шлезвига и царине на улазу у Балтичко море [26];
  • Унутрашња консолидација државе.
Фридрих IV
Династија Олденбург Кристијан VI Дански (Christian) 1730. – 1746. Син Фридриха IV и Лујзе од Мекленбург-Густова;
  • Опадање Данске;
  • Културни и уметнички развој Данске [27] .
Кристијан VI
Династија Олденбург Фредерик V Дански (Frederik) 1746. – 1766. Син Кристијана VI и Софије Магдалене од Бранденбург-Кулбаха;
  • Упамћен је као женскарош;
  • Развој науке и културе;
  • Развој апсолутизма у Данскојсва власт у рукама министара немачког порекла Адама Молтике и Јохана Бернсторфа;
  • Јачање државе.
Фридрих V
Династија Олденбург Кристијан VII Дански (Christian) 1766. – 1808. Син Фридриха V и Лујзе од Велике Британије;
  • Био је способан, али је био необразован, поводљив и тиранин: сва власт је била у рукама његових саветника;
  • Краљ је био само номинално [28].
Кристијан VII
Династија Олденбург Фредерик VI Дански (Frederik) 1808. – 1839. Син Кристијана VII и Софије Магдалене од Бранденбург-Кулбаха;
  • 1815. - Бечки конгрес:
    • Фридрих је кажњен због савезништва са Француском губитком Норвешке, коју добија Шведска: распад Данске-Норвешке;
    • Холштајн је остао под Данском влашћу [29].
Фридрих VI

Данска (1814 - данас)[уреди]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Олденбург Кристијан VIII Дански (Christian) 1839. – 1848. Унук Фридриха V;
  • Био је способан и због тога је пробудио многе наде у обнову данске моћи;
  • Борба против либерала и њихових реформи [30].
Кристијан VIII
Династија Олденбург Фредерик VII Дански (Frederik) 1848. – 1863. Син Кристијана VIII и Шарлоте Фредерике од Мекленбург-Шверина;
  • 1848. - устанак Немаца у Шлезвигу: иако је на устаничку страну стала Пруска, побуна је брзо угушена;
  • 1863. - Фридрихова смрт: крај династије Олденбург [31].
Фридрих VII
Династија Глоксбург Кристијан IX Дански (Christian) 1863. – 1906. Рођак династији Олденбург по женској грани;
  • Син војводе шлезвинг-холштајнског;
  • По наследном праву Холштајн могао наследити само један од немачких кнезова, херцег Августенбуршки;
  • 1864. - Пруси и Аустријанци освајају од Данске Шлезвиг и Холштајн: Данска је приморана да склопи мир [31];
  • Заведена је уставност;
  • Привредни и просветни напредак;
  • Кристијан се спријатељио с многим породицама владалачким [32].
Кристијан IX
Династија Глоксбург Фредерик VIII Дански (Frederik) 1906. – 1912. Син Кристијана IX и Лујзе од Хесе-Касела;
  • Заведена је уставност;
  • Привредни и просветни напредак [32].
Фредерик VIII
Династија Глоксбург Кристијан X Дански (Christian) 1912. – 1947. Син Фредерика VIII и Лујзе од Шведске;
  • Заведена је уставност;
  • Привредни и просветни напредак [32];
  • 1915. - мушкарци и жене у Данској су постали једнаки;
  • 1918. - ослобођење Исланда;
  • 1919. - Верскајски мир: Данска је од Немачке добила северни Холштајн;
  • 1940. - Данску освајају Немци;
  • 1945. - ослобођење од немачке окупације [33].
Кристијан X
Династија Глоксбург Фредерик IX Дански (Frederik) 1947. – 1972. Син Кристијана X и Александрине од Мекленбург-Шверина;
  • 1953. - потписан је нови устав којим је дозвољено да жена може бити претолонаследница [34].
Фредерик IX
Династија Глоксбург Маргарета II Данска (Margrethe) 1972. – данас. Кћерка Фредерика IX и Ингрид од Шведске;
  • Студирала је на универзитетима у Копенхагену, Архусу, Кембриџу и Сорбони [35];
  • Једна је од најбољих данских краљица;
  • Студирала је праисторијску археологију, политикологију и економију;
  • Говори дански, шведски, енглески, немачки и француски језик.
Маргарета II

Извори[уреди]

  1. „Gorm il Vecchio”. Enciclopedia Treccani. 
  2. „Harald I (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Скандинавија у раном Средњем веку”. Викизворник. 
  4. „Svend I Tjugeskaeg re di Danimarca”. Enciclopedia Treccani. 
  5. „Canuto II il Grande o il Magnifico re di Danimarca, d'Inghilterra e di Norvegia”. Enciclopedia Treccani. 
  6. „Hardecanute”. Encyclopedia Britannica. 
  7. 7,0 7,1 „Magnus I Olafsson”. Encyclopedia Britannica. 
  8. „Sweyn II Estridsen”. Encyclopedia Britannica. 
  9. 9,00 9,01 9,02 9,03 9,04 9,05 9,06 9,07 9,08 9,09 9,10 9,11 9,12 9,13 9,14 9,15 9,16 9,17 9,18 9,19 9,20 „СКАНДИНАВСКЕ ЗЕМЉЕ ОД XI ДО XV ВЕКА”. Викизворник. 
  10. „Harald 3. Hen”. DEN STORE DANSKE. 
  11. „Oluf 1. Hunger”. DEN STORE DANSKE. 
  12. „Erik 2. Emune”. DEN STORE DANSKE. 
  13. „Erik 3. Lam”. DEN STORE DANSKE. 
  14. „Erik 4. Plovpenning”. DEN STORE DANSKE. 
  15. „Abel”. DEN STORE DANSKE. 
  16. „Erik 6. Menved”. DEN STORE DANSKE. 
  17. 17,0 17,1 „Christoffer 2.”. DEN STORE DANSKE. 
  18. „Valdemar 3. Eriksen”. DEN STORE DANSKE. 
  19. 19,0 19,1 19,2 „ЭСБЕ/Эрик”. Викизворник. 
  20. 20,0 20,1 „Реформација у скандинавским краљевинама, Нидерландији и Угарској”. Викизворник. 
  21. „Christian III”. Викизворник. 
  22. „Frederick II. of Denmark and Norway”. Викизворник. 
  23. „Тридесетогодишњи рат”. Викизворник. 
  24. „Пољска и Шведска”. Викизворник. 
  25. „Christian V”. Викизворник. 
  26. „Русија и Шведска”. Викизворник. 
  27. „ЭСБЕ/Христиан VI”. Викизворник. 
  28. „Christian VII.”. Викизворник. 
  29. „Рестаурација и романска револуција”. Викизворник. 
  30. „Christian VIII.”. Викизворник. 
  31. 31,0 31,1 „Ратови за превласт и уједињење”. Викизворник. 
  32. 32,0 32,1 32,2 „Европске мање државе и Крајњи Исток”. Викизворник. 
  33. „Christian X (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  34. „Frederick IX (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  35. „Margrethe II (queen of Denmark)”. Encyclopedia Britannica.