Списак данских владара

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је списак данских владара од Горма Старог до данас.

За владаре пре Горма видети списак легендарних данских владара.

Краљевина Данска (935—1375)[уреди | уреди извор]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Книтлинга Горм Стари
(Gorm den Gamle)
935—958 Био је први познати краљ Данске; владао је Јиландским Викинзима. Он почиње уједињавати данске државице. Подигао је разна утврђења на Јиланду [1]. Горм Стари
Династија Книтлинга Харалд Плавозуби
(Harald Blåtand)
958—986 Син Горма и Туре;
  • Уједињење Данске;
  • 960. - Примање хришћанства;
  • Јиланд стављен под окриље Хамбуршке надбискупије;
  • Успешни ратови са Норвешком [2], Пруском и Померанским Словенима;
  • Врхунац краљевине;
  • Губитак поседа у Енглеској;
  • Освајање јужне Скандинавије [3].
Харалд Плавозуби
Династија Книтлинга Свен I Рашљобради
(Svend Tveskæg)
986—1014 Син Харалда Плавозубог и Тове од Бодрића;
  • Нови успешни ратови са Норвешком, Пруском и Померанским Словенима;
  • 994. - прва инвазија на Енглеску;
  • Од 1012. до 1013. - друга Инвазија на Енглеску: Енглеска је дошла под данску власт [4][3].
Свен I Рашљобради
Династија Книтлинга Харалд II Дански
(Harald)
1014—1018 Син Свена Рашљобрадог и Гунхилде од Вендена;
  • Одбио је владати заједно са братом;
  • Енглеска се ослобађа његове власти: нова инвазија на Енглеску: његов брат Кнут Велики постаје краљ Енглеске.
Харалд II
Династија Книтлинга Кнут Велики
(Knud den Store)
1017—1035 Син Свена Рашљобрадог и Гунхилде од Вендена;
  • Насладио је брата на престолу;
  • 1028. - Образована моћна поморска краљевина, кју су сачињавали: Данска, Норвешка, Шведска и Енглеска;
  • Био је омиљен у народу;
  • Ујединио је данске и енглеске законе у један законик - Тинглид [3][5];
  • Почетак феудализације и учвршћивање хришћанства;
  • Био је највећи владар Данске [3].
Кнут Велики
Династија Книтлинга Хартекнут
(Hardeknud)
1035—1042 Син Кнута Великог и Еме од Нормандије;
  • од 1030. очев савладар у Данској;
  • 1035. - очева смрт: губитак Норвешке и Енглеске, на престо у Енглеској долази Хартакунтов брат Харолд;
  • Ширио је гласине о братовљевој незаконитости;
  • (1035—1042) - грађански рат у Данској, опадање државе;
  • 1037. - опасност од норвешке инвазије: Хартекнут признаје брата за краља Енглеске;
  • 1040. - долазак на власт у Енглеској: братовљево тело је бачено у Темзу;
  • Омрзнут у Енглеској: неуспешна побуна против Хартекнутове власти у Вустеру;
  • 1041. - Едвард Исповедник је под притиском племства проглашен за Хартекнутовог наследника.
  • 1042. - убио га је ерл од Нортумбрије [6][3].
Хартекнут
Династија Лепокоси Магнус I Добри
(Magnus den gode)
1042—1047 Није имао никаквих породичних веза са претходним владаром, нити са његовом династијом;
  • 1042. - на власт га је довело племство, међутим Свен Естридсон му је оспорио престо;
  • Магнус побеђује Словене и добија ауторитет над поданицима: Свен је поражен [7];
  • Врховна власт над Енглеском [3];
  • од 1045. он влада заједно са стрицем Харалдом III Суровим;
  • 1047. - избија сукоб међу савладарима: Магнус умире [7].
Магнус I Добри
Династија Естридсона Свен II Естридсон
(Svend Estridsen)
1047—1074 Сестрић Кнута Великог;
  • (1047—1066) - борио се око власти са Харалдом Суровим;
  • 1066. - Харалд гине у инвазији на Енглеску: Свен побеђује у рату.
  • 1069. - неуспешна инвазија на Енглеску;
  • 1070. - мир са Енглезима;
  • Црквене реформе: покушај одцепљења Данске цркве од цркве Светог римског царства [8], Данска се дели на неколико бискупија [9];
Свен II Естридсон
Династија Естридсона Харалд III Хен
(Harald)
1074—1080 Син Свена Естридсона;
  • Због незаконитости владавина му је била доведена у питање;
  • Увео је нове законе, Харалдове законе, који реформишу цркву [10].
Харалд Хен (Тоцило)
Династија Естридсона Кнут IV од Данске
(Knud IV den Hellige (Sankt Knud))
1080—1086 Син Свена Естридсона;
  • Увео је обавезни десетак у корист цркве: велики устанак данског сељаштва;
    • 1086. Кнутова погибија и црква га проглашава за свеца [9].
Кнут IV Свети
Династија Естридсона Олаф I Гладни
(Oluf Hunger)
1086—1095 Син Свена Естридсона;
  • Владавину му је, због слабих приноса, обележила глад [11].
Олаф I Гладни
Династија Естридсона Ерик I од Данске
(Erik Ejegod)
1095—1103 Син Свена Естридсона;
  • Установљена надбискпија у Лунду;
  • Црква постаје крупни земљопоседник;
  • Узимање цркве под заштиту;
  • Нови сељачки немири због црквених намета;
  • Сељаштво постепено пада у зависност од крупних црквених и световних земљопоседника;
  • Повратак робовласничког друштва због крупних земљопоседа и образовања класа: робовима су постојали ратни заробљеници и дужници који не би исплатили дуг, а понекад су робови и куповани.
  • Успоравање феудализације због постојања великх слободних територија: омогућавање сељаштву да одлази на незаузету земљу;
  • Ерик је објавио да су све незаузете земље краљевска својина, а сељаци који се на њих населе — краљевски сељаци, који морају да испуњавају обавезе у корист краља као сопственика земље: осталим сељацима биле су наметнуте дажбине и обавезе у корист краља. Аристократија и свештенство били су њих ослобођени [9].
Ерик I Сведобри
Династија Естридсона Нилс од Данске
(Niels)
1103—1134 Син Свена Естридсона;
  • Установљена надбискпија у Лунду;
  • Црква постаје крупни земљопоседник;
  • Узимање цркве под заштиту;
  • Нови сељачки немири због црквених намета;
  • Сељаштво постепено пада у зависност од крупних црквених и световних земљопоседника;
  • Повратак робовласничког друштва због крупних земљопоседа и образовања класа: робовима су постојали ратни заробљеници и дужници који не би исплатили дуг, а понекад су робови и куповани.
  • Успоравање феудализације због постојања великх слободних територија: омогућавање сељаштву да одлази на незаузету земљу;
  • Нилс је објавио да су све незаузете земље краљевска својина, а сељаци који се на њих населе — краљевски сељаци, који морају да испуњавају обавезе у корист краља као сопственика земље: осталим сељацима биле су наметнуте дажбине и обавезе у корист краља. Аристократија и свештенство били су њих ослобођени [9].
Нилс
Династија Естридсона Ерик II од Данске
(Erik Emune)
1134—1137 Син Ерика I;
  • Неуспешни ратови са Словенима и Норвежанима;
  • Уништење узурпатора;
  • Неуспешне црквене реформе;
  • Незадовољство у Данској;
  • 1137. - Ериково убиство [12].
Ерик Памтљив
Династија Естридсона Ерик III од Данске
(Erik Lam)
1137—1146 Праунук Магнуса Доброг, унук (по мајци) Ерика I од Данске;
  • Мирољубива политика;
  • Покушај зближавања са Светим римским царством;
  • Породичне побуне и сплетке;
  • 1146. - Ерик због неспособности абдицира [13].
Ерик Јагње
Династија Естридсона Свен III од Данске
(Svend Grathe)
1146—1157 Син Ерика Памтљивог;
  • Владао заједно са братом Кнутом;
  • Почео је да дели феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Ривалство са Светим римским царством
  • Борбе са Балтичким Словенима;
  • Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини [9].
Свен III
Династија Естридсона Кнут V од Данске
(Knud V Magnussen)
1146—1157 Син Ерика Памтљивог и Ричезе Пјаст;
  • Владао заједно са братом Свеном;
  • Почео је да дели феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Ривалство са Светим римским царством
  • Борбе са Балтичким Словенима;
  • Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини [9].
Новчић са ликом Кнута V
Династија Естридсона Валдемар I Дански
(Valdemar den Store)
1157—1182 Унук Ерика Сведоброг;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Борбе са Балтичким Словенима;
  • Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини;
  • Данска освајања: »крсташки ратови« против пагана;
  • 1166 - освајање словенског града Арконе на острву Рујани (Ригену) и рушење и пљачкање храма Световида: Рујански кнежеви постају дански вазали [9].
Валдемар Велики
Династија Естридсона Кнут VI Дански
(Knud)
1182—1202 Син Валдемара Великог;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Данска је снабдевач северне Немачку рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини;
  • Наставак јачања Данске;
  • Уплитање у Норвешке међусобице;
  • Грађански рат у Светом римском царству: Данско освајање Приморја, Холштајна, Мекленбурга, Либека и Хамбурга;
  • Кнут узео је титулу »краља Данаца и Словена« (Rex Danorum et Slavorum) [9].
Кнут VI
Династија Естридсона Валдемар II Дански
(Knud)
1202—1241 Син Валдемара Великог;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Данци пљачкају Балтик;
  • Наставак феудализације;
  • Данска је снабдевач северну Немачку рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини;
  • Наставак јачања Данске;
  • Ницање градова;
  • Проширивање на Истоку: освајање Езела;
  • »Крсташки рат« бискупа Риге против Естонаца: освајање Естоније и оснивање града Ревела (Талин).
  • Сукоб са Светим римским царством: Валдемарово заробљавање и одрицање и одрицање свих јужних освајања и Естоније: Рујана остала у данским рукама.
  • Повратак Естоније;
  • Поделио је државу синовима, од којих је сваки доцније тежио да од добијеног дела начини наследни посед [9].
Валдемар Победник
Династија Естридсона Ерик IV Дански
(Erik Plovpenning)
1241—1250 Син Валдемара Победника и Беренгарије од Португалије;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Био је кандидат за немачки престо;
  • Од 1242. - сукоби са братом Абелом на јужном Јиланду: Данска је клонула;
    • 1249. - Абел пљачка Копенхаген;
    • 1250. - побуна у остацима Ерикових редова: његова погибија [14].
Ерик VI
Династија Естридсона Абел Дански
(Knud)
1250—1252 Син Валдемара Великог;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Неуспешне побуне против његове власти;
  • Тиранин;
  • Од 1242. - сукоби са братом Еериком на јужном Јиланду: Данска је клонула;
    • 1249. - Абел пљачка Копенхаген;
    • 1250. - побуна у остацима Ерикових редова: Абел постаје краљ; Ерикова погибија
  • Унутрашња консолидација државе [15].
Абел
Династија Естридсона Кристоф I
(Christoffer)
1252—1259 Син Валдемара Победника и Беренгарије од Португалије;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Огорчено је ратовао против браће;
  • Опадање политичког и међународног значаја Данске: јачање немачког и Ханзиног утицаја, посебно Холаштајна и Либека;
  • Ханза добија значајне повластице: Либек и још неки градови добијају контоаре и квартове у већини данских градова;
  • Нико не плаћа порез и нико никог не кажњава због тога;
  • Увоз лоше робе, нема извоза;
  • Крај данских трговаца и занатлија;
  • Опадање централне власти;
  • 1259. - Кристоф је отрован током причешћа и умро је [9].
Кристоф I
Династија Естридсона Ерик V Дански
(Erik Klipping)
1259—1286 Син краља Кристофа и Маргарите Померанске;
  • Даље опадање централне власти;
  • Делио је феуде ритерима;
  • Сукоби са свемоћном црквом:
    • Црква тражи потпуну самосталност у правосуђу;
    • Црква добија оно што је тражила;
  • Притисак племства: повеља из Ниборга: краљ се обавезује да ће сваке године сазивати народну скупштину Danehof.
  • 1286. - Покушај да се избегне обећање: Ериково убиство [9].
Ерик V Хлипинг
Династија Естридсона Ерик VI Дански
(Erik Menved)
1286—1319 Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга;
  • 1276. - проглашен за очевог савладара;
  • (1286—1293) - земљом су владали његови регенти;
  • Сталне побуне;
  • Рат с Норвешком;
  • Склопио је савез са Шведском;
  • (1294—1300) - страховити сукоби са црквом.
  • 1307. - освајање Либека и разних малих грофивија на обали Балтичког мора;
  • 1312. - освајање Ростока, после дугог отпора;
  • (1300—1319) - сукоби са братом Кристофом;
    • Кристоф га побеђује због огромних пореза које је Ерик наметрнуо [16].
Ерик Менвед
Династија Естридсона Кристоф II
(Christoffer)
1319—1326 Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга;
  • Када је биран за краља узета је од њега писмена обавеза да ће се придржавати привилегија аристократије и цркве: да духовна лица неће позивати пред краљевски суд, да на цркву неће ударати никакве дажбине, да у своје веће неће пуштати странце, да им неће давати феуде и да неће почињати никакав рат без сагласности аристократије;
  • Племство претвара своја лена у потпуну наследну својину, ослобођену свих дажбина;
  • Многи слободни сељаци губе своје земље и бивају принуђени да траже »заштиту« од крупних земљопоседника, који су прелазили у положај кметова [9];
  • 1326. - побуна против Кристофа: његов пад с власти [17].
Кристоф из младих дана
Династија Естридсона Валдемар III Дански
(Valdemar)
1326—1329 Абелов чукунунук;
  • 1326. - једним племићким пучем је дошао на власт: одрицање од војводства Шлезвига, војвода Шлезвига постаје Герард, Валдемаров главни ослонац;
  • 1329. - уништење Герардове моћи: Валдемар губи престо [18].
Новчић са ликом Валдемара III
Династија Естридсона Кристоф II, друга владавина 1329—1332 Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга;
  • 1329. - поново је дошао на престо, због својих уступака племству;
  • Слабљење централне власти;
  • 1331. - Битка код Шлезвига: Кристоф и Јохан, су поражени од стране Валдемара и Герарда [17].
Биста краља Кристофа
Анархија 1332—1340
  • Расуло у Данској;
  • Претенденти за дански престо су били:
  • Готово целу Данску су освојили претенденти: Швеђани, Ханза, војводе Шлезвига и грофови Холштајна;
  • Под краљевском влашћу остао само северни Јиланд [9].
Династија Естридсона Валдемар IV Дански (Valdemar Atterdag) 1340—1375 Син Кристофа II и Еуфимије од Помераније;
  • Ослањао се на ритере и слободно сељаштво;
  • Ојачао је своју власт;
  • 1346. - продаја Естоније Тевтонском реду за 19 000 сребрних марака: за тај новац је купио знатан део заложених краљевских домена;
  • Дажбине сељака који су живели на тим доменима постао је важан приход краљевства;
  • Од 1349. - владао је читавом Данском западно од Зунда;
  • 1357. - пораз грофова Холштајна;
  • 1366. - пораз Швеђана: Данци освојили југозапад Скандинавије са Зундом;
  • На Зундовим ловиштима харинга, где се у септембру и октобру сваке године окупљало 40 000 бродова са 300 000 рибара: царине на та ловишта су постале најважнији извор прихода краљевине;
  • Војне реформе;
  • Градио је замкове и давао им својим присталицама;
  • Неуспешни устанци феудалаца: још веће јачање краљевског домена, када су феудалци поумирали од црне смрти од 1349. до 1350. године;
  • Рат са Ханзом;
    • 1361. - освајање Визбија на Готланду, важног центра Ханзине трговине: добијање великог плена;
    • Пораз Ханзине флоте;
    • 1367. - Келнска конфедерација: уједињење 60 Ханзиних градова против Данске;
    • Битка код Копенхагена: Валдемар је поптуно поражен;
    • 1370. - Штралзундски мир: Ханзи су признате све привилегије, уступио јој је неколико утврђених места на југу Скандинавског полуосртва и дао јој право да се меша у избор данског краља, па чак и без сагласности Ханзе није могао бити изабран краљ Данске [9].
Валдемар Атердаг приказан на савременој фресци у цркви Светог Петра у Нестведу

Калмарска унија (1375—1523)[уреди | уреди извор]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Бјалбо Олаф II Дански (Oluf) 1375—1387 Унук (по мајци) Валдемара Атердага;
  • Његова мајка се постарала да буде изабран за данског краља;
  • Био је малолетан;
  • 1380. - наследио је норвешки престо;
  • Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама;
  • 1387. - умро је још увек млад [9].
Олаф Хоконсон
Династија Естридсон Маргарета I Данска (Margrete) 1387—1412 Кћерка Валдемара Атердага, мајка Олафа Хоконсона;
  • Била је регнеткиња свог сина;
  • Користила се унутрашњој борби у Шведској и 1389. године дошла до Шведске круне: једино је Стокхолм до 1397. остао у шведској власти;
  • Стајала је на челу огромне државе, која је обухватала Данску, Норвешку и Шведску;
  • Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама;
  • 1397. - у Калмару, на скупу духовне и световне аристократије све три краљевине, краљевине Шведске и Норвешке су уједињене под данском влашћу, доносећи само користи Данској;
  • Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца;
  • Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Маргарита је и даље владала земљама Калмарске уније све до своје смрти 1412. године;
  • »Читаву данску аристократију обузео је страх од мудрости и моћи те жене« — каже савремена хроника;
  • Маргарита је водила самовласну политику у тежњи да себи потчини феудалце на свим њиховим поседима;
  • Својим најближим људима она је обилно делила феуде и епископска места како у Данској, тако и у Шведској и Норвешкој [9].
Маргарета I
Померанска династија Ерик Померански (Erik af Pommern) 1396—1439 Маргаретин братанац по трећем колену;
  • Користила се унутрашњој борби у Шведској и 1389. године дошла до Шведске круне: једино је Стокхолм до 1397. остао у шведској власти;
  • Стајала је на челу огромне државе, која је обухватала Данску, Норвешку и Шведску;
  • Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама;
  • 1397. - у Калмару, на скупу духовне и световне аристократије све три краљевине, Ерик је свечано крунисан за краља Данске, Шведске и Норвешке;
  • Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се Данска политика косила са интересима шведских феудалаца;
  • Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Почетком његове владавине престао је да се сазива Danehof — представништво сталежа, у које су улазили и грађани и слободни сељаци: власт се све више концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских епископа с лундским архиепископом на челу и око двадесетак световних велможа. Ерик је био потпуно потчињен племству;
  • Ступајући на престо Ерик је издао »капитулацију« и тако је више проширивао привилегије и компетенцију државног савета;
  • Рат против Ханзе око Шлезвига у савезу са Светим римском царством;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • 1434. - побуна шведског племства: ослобођење Шведске од данске власти;
  • 1435. - устанак против једнакости у Шведској: Ерик враћен на престо, али је морао поставити као регента Швеђанина Карла Кнутсона;
  • 1439. - Ерик је збачен са престола и изгнан [9][19].
Ерик Помернаски
Династија Витлсбах Кристофер III Баварски (Christoffer af Bayern) 1439—1448 Није имао никаквих породичних веза са претходним владарем;
  • 1439. - Збацио је Ерика и изгнао га [19];
  • По доласку на престо је потписао капитулацију племству;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне [9];
  • 1441. - Кристофер је освојио шведски престо;
  • 1443. - мир са Ериком, посредовањем Ханзе [19].
Кристофер Баварски
Династија Олденбург Кристијан I Дански (Christian) 1448—1481 Муж Кристоферове сурпуге;
  • 1448. - Кристојанова »капитулација« коначно је потчинила краљевску власт државном савету: проглашена је »изборна монархија«, и краљ без сагласности савета не само да није могао делити лена, убирати порезе и објављивати рат, већ ни управљати својим доменима.
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена;
  • Стен Стире (1470—1503);
    • 1470. - »национална« је партија истакла за регента у Шведској Стена Густавсона Стиреа.
    • 1471. - Битка код Стокхолма: Данска војска је поражена;
    • Шведска аристократија га је приморала да призна зависност од данских краљева, ма и чисто номинално.
    • 1477. - оснивање шведског универзитета у Упасали: у Шведској почело штампање књига;
    • Стире се ослања са слободно сељаштво: мржња племства и свештенства према њему;
    • Стире је екскомунициран.
  • 1479. - основан први дански универзитет у Копенхагену. Свештенство га је искључило из цркве [9].
Кристијан I
Династија Олденбург Ханс Дански (Hans) 1481—1513 Син Кристијана I и Доротеје од Бранденбурга;
  • 1481. - Хансова »капитулација« претила је срамним изгнанством из државног савета сваком његовом члану који би ишао против својих другова и почео да тражи краљеву наклоност.
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака;
  • Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз;
  • Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена;
  • Успешна борба са Ханзом: Данска ју је лишила привилегија;
  • Изградио је ратну флоту за борбу против Ханзе, повећао је трговачке царине, које су наплаћиване у Зунду.
  • Од развитка данског експорта у првом реду вукао корист крупни феудални земљопосед, коме је доспела у руке сва политичка власт;
  • Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната.
  • Стен Стире (1470—1503), регент Шведске;
    • Стире се ослања са слободно сељаштво: мржња племства и свештенства према њему;
    • Стире је екскомунициран;
    • 1503. - Стен Стире је отрован: шведска аристократија је поново однела превагу и позвала Ханса на престо у Шведској;
    • У Шведској, као и у Данској, главну реч води крупна феудална аристократија: неколико аристократских породица и више свештенство приграбили су у своје руке власт у Шведској;
  • 1501. - побуна норвешких сељака под вођством Кнута Алфсена: Ханс је до ногу потучен;
  • Лукавством је угушен устанак и терором учвршћена данска власт у Норвешкој;
  • Феудална експлоатација у Норвешкој добила специфичну форму политичке зависности сељака, који су сачували своју слободу и својину од феудалне аристократије Данске, која је Норвешку експлоатисала порезима и регрутовањем [9].
Ханс
Династија Олденбург Кристијан II Дански (Christian) 1513—1523 Син Ханса и Кристине од Сакосније;
  • 1513. - Кристијанова »Капитулација« је унела обавезу да се најбоља лена у земљи деле само члановима државног савета;
  • Аристократији су предата у руке права јурисдикције, укључивши и смртну казну;
  • У њену корист била су донета ограничења наследних права слободног сељаштва;
  • Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната;
  • Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар;
  • Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена [9];
  • Био је опак и прозван Северни Нерон;
  • 1520. - Стокхолмски покољ незадовољених Швеђана: Шведски устанак против Данске власти;
  • 1523. Знаменити Густав Васа ослобађа Шведску од Данске власти и постаје шведски краљ;
  • 1523. - свргавање Кристијана II [20].
Кристијан II

Данска-Норвешка (1523—1814)[уреди | уреди извор]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Олденбург Фредерик I Дански (Frederik) 1523—1533 Син Кристијана I и Доротеје од Бранденбурга, брат Ханса и стриц Кристијана II;
  • Херцег Шлезвиг-Холштајна;
  • 1523. - свргнут је његов синовац Кристијан: Фридрих долази на престо;
  • 1523. - Признавање Густава Васе за краља: распад Калмарске уније;
  • Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Развој реформације у Данској;
  • Да би побољшао привредно стање у својој земљи и да би учврстио своју власт, Фридрих намисли да одузме црквена добра и тим да ослаби моћ духовништву, а у овим се својим намерама ослони на племство, с којим подели одузете земље црквене.
  • 1527. - Сазвани сабор за Данску и Норвешку у Оденсу приведе у дело жељу Фридрихову и одобри реформацију у духу Лутерова учења [20].
Фридрих I
Династија Олденбург Кристијан III Дански (Christian) 1534—1559 Син Фридриха I и Ане од Бранденбурга;
  • 1534. - дошао је на престо уз помоћ цркве, Светог римског царства и Холштајна;
  • 12. август 1536. - гушење католичке побуне;
  • Даље опадање централне власти;
  • Борба између Данске и Немачког племства око надмоћи у Данској-Норвешкој;
  • Финансијска криза;
  • (1539—1544) - сукоб са Светим римском царством: Данска победа;
    • На његовој страни су били неки племићи Светог римског царства;
    • 1542. - Дански савезници холандијски побуњеници су се ослободили Шпанске власти и напали Свето римско царство;
    • 23. мај 1544. - мир у Спиресу између Данске и Светог римског царства
  • (1544—1559) - мирољубива политика;
    • 1546. - Пажљиво је избегао Шмалкалдски рат;
    • 1553. - посредовао је за мир између Светог римског царства и Сакосније;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Иако није био велики, он је био, у пуном смислу те речи, добар владар;
  • Био је побожан, великодушан и опрезан;
  • Током своје владавине је обновио Данску, коју је пронашао у рушевинама;
  • Данска је током његове владавине била на врхунцу своје моћи и била је богатија него икад раније [21].
Кристијан III
Династија Олденбург Фредерик II Дански (Frederik) 1559—1588 Син Кристијана III и Доротеје од Саксен-Луенбурга;
  • Био је способан владар;
  • Покушавао је да буде апсолутистички владар;
  • (1559—1570) - период рата;
    • (1559—1566) - слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне у Холштајну;
    • (1563—1570) - Сукоб са Шведском: рат је завршен без победника миром 13. децембра 1570. године;
    • Данска је из ових сукоба изашла ослабљена и морала се заувек одрећи поновног успостављања Калмарске уније;
  • (1570—1588) - период мира;
    • Јачање краљеве власти;
    • Данске обале је успео очистити од гусара [22].
Фридрих II
Династија Олденбург Кристијан IV Дански (Christian) 1588—1648 Син Фридриха II и Софије од Мекленбург-Шверина;
  • Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована;
  • Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности;
  • Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне;
  • Тридесетогодишњи рат (1618—1648)
    • Борио се против католика у савезу са северним немачким кнезовима, Енглеском и Холандијом;
    • Низ пораза од бохемијског грофа Валенштајна: губитак јужних територија;
    • 1629. - примирје са католичком лигом: обећање да се никада неће мешати у послове Светог римског царства.
  • Сукоби са Шведском због њеног незадовољства, због тога што се Данска особито трудила да сачува свој положај на улазу овог мора, где је наплаћивала велику царину на пролазну купљу: Дански пораз [23].
Кристијан IV
Династија Олденбург Фредерик III Дански (Frederik) 1648—1660 Син Кристијана IV и Ане Катарине од Бранденбурга;
  • Страховити порази од Шведске, која је постала највећа сила на Балтику: Данска је из рата изашла ослабљена [24].
Фридрих III
Династија Олденбург Кристијан V Дански (Christian) 1660—1699 Син Фридриха III и Софије Амелије од Брунсвик-Линебурга;
  • Био је слаб владар, пошто је претерано мислио на своје достојанство;
  • По доласку на престо је покушао ојачати своју власт;
  • Његова храброст и енергичност га је учинила веома популарним;
  • Био је крајње неспособан да искористи трајно оживљавање националне енергије;
  • Нагло опадање Данске;
  • (1675—1679) - неуспешан рат са Шведском [25] .
Кристијан V
Династија Олденбург Фредерик IV Дански (Frederik) 1699—1730 Син Кристијана V и Шарлоте Амалије од Хесе-Касела;
  • Велики северни рат (1700—1721);
    • Уз помоћ Русије и Државне заједнице Пољске и Литваније је покушао Шведској отети Шлезвиг;
    • 1700. - Шведска опсада Копенхагена: Фридрих је приморан да склопи мир;
    • 1718. - обнова рата са Шведком; Шведски краљ погинуо приликом опсаде једног града у Норвешкој;
    • 1721. - мир са Шведском: повратак Шлезвига и царине на улазу у Балтичко море [26];
  • Унутрашња консолидација државе.
Фридрих IV
Династија Олденбург Кристијан VI Дански (Christian) 1730—1746 Син Фридриха IV и Лујзе од Мекленбург-Густова;
  • Опадање Данске;
  • Културни и уметнички развој Данске [27] .
Кристијан VI
Династија Олденбург Фредерик V Дански (Frederik) 1746—1766 Син Кристијана VI и Софије Магдалене од Бранденбург-Кулбаха;
  • Упамћен је као женскарош;
  • Развој науке и културе;
  • Развој апсолутизма у Данскојсва власт у рукама министара немачког порекла Адама Молтике и Јохана Бернсторфа;
  • Јачање државе.
Фридрих V
Династија Олденбург Кристијан VII Дански (Christian) 1766—1808 Син Фридриха V и Лујзе од Велике Британије;
  • Био је способан, али је био необразован, поводљив и тиранин: сва власт је била у рукама његових саветника;
  • Краљ је био само номинално [28].
Кристијан VII
Династија Олденбург Фредерик VI Дански (Frederik) 1808—1839 Син Кристијана VII и Софије Магдалене од Бранденбург-Кулбаха;
  • 1815. - Бечки конгрес:
    • Фридрих је кажњен због савезништва са Француском губитком Норвешке, коју добија Шведска: распад Данске-Норвешке;
    • Холштајн је остао под Данском влашћу [29].
Фридрих VI

Данска (1814 - данас)[уреди | уреди извор]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Династија Олденбург Кристијан VIII Дански (Christian) 1839—1848 Унук Фридриха V;
  • Био је способан и због тога је пробудио многе наде у обнову данске моћи;
  • Борба против либерала и њихових реформи [30].
Кристијан VIII
Династија Олденбург Фредерик VII Дански (Frederik) 1848—1863 Син Кристијана VIII и Шарлоте Фредерике од Мекленбург-Шверина;
  • 1848. - устанак Немаца у Шлезвигу: иако је на устаничку страну стала Пруска, побуна је брзо угушена;
  • 1863. - Фридрихова смрт: крај династије Олденбург [31].
Фридрих VII
Династија Глоксбург Кристијан IX Дански (Christian) 1863—1906 Рођак династији Олденбург по женској грани;
  • Син војводе шлезвинг-холштајнског;
  • По наследном праву Холштајн могао наследити само један од немачких кнезова, херцег Августенбуршки;
  • 1864. - Пруси и Аустријанци освајају од Данске Шлезвиг и Холштајн: Данска је приморана да склопи мир [31];
  • Заведена је уставност;
  • Привредни и просветни напредак;
  • Кристијан се спријатељио с многим породицама владалачким [32].
Кристијан IX
Династија Глоксбург Фредерик VIII Дански (Frederik) 1906—1912 Син Кристијана IX и Лујзе од Хесе-Касела;
  • Заведена је уставност;
  • Привредни и просветни напредак [32].
Фредерик VIII
Династија Глоксбург Кристијан X Дански (Christian) 1912—1947 Син Фредерика VIII и Лујзе од Шведске;
  • Заведена је уставност;
  • Привредни и просветни напредак [32];
  • 1915. - мушкарци и жене у Данској су постали једнаки;
  • 1918. - ослобођење Исланда;
  • 1919. - Верскајски мир: Данска је од Немачке добила северни Холштајн;
  • 1940. - Данску освајају Немци;
  • 1945. - ослобођење од немачке окупације [33].
Кристијан X
Династија Глоксбург Фредерик IX Дански (Frederik) 1947—1972 Син Кристијана X и Александрине од Мекленбург-Шверина;
  • 1953. - потписан је нови устав којим је дозвољено да жена може бити претолонаследница [34].
Фредерик IX
Династија Глоксбург Маргарета II Данска (Margrethe) 1972. – данас. Кћерка Фредерика IX и Ингрид од Шведске;
  • Студирала је на универзитетима у Копенхагену, Архусу, Кембриџу и Сорбони [35];
  • Једна је од најбољих данских краљица;
  • Студирала је праисторијску археологију, политикологију и економију;
  • Говори дански, шведски, енглески, немачки и француски језик.
Маргарета II

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gorm il Vecchio”. Enciclopedia Treccani. 
  2. ^ „Harald I (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  3. ^ а б в г д ђ „Скандинавија у раном Средњем веку”. Викизворник. 
  4. ^ „Svend I Tjugeskaeg re di Danimarca”. Enciclopedia Treccani. 
  5. ^ „Canuto II il Grande o il Magnifico re di Danimarca, d'Inghilterra e di Norvegia”. Enciclopedia Treccani. 
  6. ^ „Hardecanute”. Encyclopedia Britannica. 
  7. ^ а б „Magnus I Olafsson”. Encyclopedia Britannica. 
  8. ^ „Sweyn II Estridsen”. Encyclopedia Britannica. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с „СКАНДИНАВСКЕ ЗЕМЉЕ ОД XI ДО XV ВЕКА”. Викизворник. 
  10. ^ „Harald 3. Hen”. DEN STORE DANSKE. 
  11. ^ „Oluf 1. Hunger”. DEN STORE DANSKE. 
  12. ^ „Erik 2. Emune”. DEN STORE DANSKE. 
  13. ^ „Erik 3. Lam”. DEN STORE DANSKE. 
  14. ^ „Erik 4. Plovpenning”. DEN STORE DANSKE. 
  15. ^ „Abel”. DEN STORE DANSKE. 
  16. ^ „Erik 6. Menved”. DEN STORE DANSKE. 
  17. ^ а б „Christoffer 2.”. DEN STORE DANSKE. 
  18. ^ „Valdemar 3. Eriksen”. DEN STORE DANSKE. 
  19. ^ а б в „ЭСБЕ/Эрик”. Викизворник. 
  20. ^ а б „Реформација у скандинавским краљевинама, Нидерландији и Угарској”. Викизворник. 
  21. ^ „Christian III”. Викизворник. 
  22. ^ „Frederick II. of Denmark and Norway”. Викизворник. 
  23. ^ „Тридесетогодишњи рат”. Викизворник. 
  24. ^ „Пољска и Шведска”. Викизворник. 
  25. ^ „Christian V”. Викизворник. 
  26. ^ „Русија и Шведска”. Викизворник. 
  27. ^ „ЭСБЕ/Христиан VI”. Викизворник. 
  28. ^ „Christian VII.”. Викизворник. 
  29. ^ „Рестаурација и романска револуција”. Викизворник. 
  30. ^ „Christian VIII.”. Викизворник. 
  31. ^ а б „Ратови за превласт и уједињење”. Викизворник. 
  32. ^ а б в „Европске мање државе и Крајњи Исток”. Викизворник. 
  33. ^ „Christian X (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  34. ^ „Frederick IX (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  35. ^ „Margrethe II (queen of Denmark)”. Encyclopedia Britannica.