Други шлезвички рат
 |
Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Други шлезвички рат Немачко-дански рат |
|||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Битка за Дубел |
|||||||||
|
|||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
| Немачка конфедерација: • Аустријско царство, • Пруска |
Данска | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 61.000[тражи се извор од 09. 2016.] | 38.000[тражи се извор од 09. 2016.] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 1.700+ | 1.570+ | ||||||||
Немачко-дански рат или Други шлезвички рат (дан. 2. Slesvigske Krig, нем. Deutsch-Dänischer Krieg) је био други сукоб између Данске и Пруске због питања Шлезвиг-Холштајна. Рат је почео 1. фебруара 1864. када је пруска војска прешла границу Шлезвига.
Данска се борила против Пруске и Аустрије. Као и у Првом шлезвичком рату, и овај рат се водио због контроле нан војводствима Шлезвиг и Холштајн услед питања права наследства над војводствима Холштај и Лауенберг, пошто је дански краљ умро, а да није оставио наследника који би био прихватљив за Немачку конфедерацију. Повод за рат је било данско усвајање Новембарског устава, који је интегрисао војводство Шлезвиг у Данско краљевство, што је било кршење Лондонског протокола.
Рат се завршио 30. октобра 1864. када су Бечким миром Данској одузета војводства Шлезвиг, Холштајн и Сакс-Лауенберг и дате Пруској и Аустрији. Ово је такође био последњи сукоб из кога је Аустрија/Аустроугарска изашла као победник.
Садржај
Рат[уреди]
У новембру 1863. Данска је донела Устав, које је требало да важи и за Шлезвиг. Тиме се нису више држали споразума о миру из 1851. године. Пруски канцелар Ото фон Бизмарк искористио је ту прилику да реши питање Шлезвига у немачку корист. Бизмарк је дао Данској кратки ултиматум и одмах након завршетка ултиматума Пруска и Аустрија објавиле су рат против Данске.
Последице[уреди]
Немачко-дански рат је у априлу 1864. завршен победом Пруске и Аустрије. Преговори о подели Шлезвига нису довели до никаквог резултата, тако да је Шлезвиг-Холштајн био под заједничком управом Пруске и Аустрије, а не, што је био циљ, независно војводство. Поједини делови Шлезвига су остали дански: острво Еро, седам Кирхшпила јужно од Колдинга и један мали део северније од Рипена. За то дански краљ предаје данске енклаве, које нису припадале Шлезвигу, (Лохарде, Мегелтондерхеред, Листланд на Силту, Зид-Рем, Амрум, Вестерланд-Фер).
Након Аустријско-пруског рата 1866. године Шлезвиг-Холштајн је постао пруска провинција, а од 1871. део Немачког царства. Главно питање политике канцелара Бизмарка било је питање Шлезвиг-Холштајна, што је оснивањем Немачког царства решено.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Други шлезвички рат на Викимедијиној остави. |
