Вукашин Милићевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Вукашин Милићевић
Датум рођења(1982-09-25)25. септембар 1982. (41 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Вукашин Милићевић (Београд, 25. септембар 1982) српски је теолог, писац, публициста и бивши универзитетски предавач.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Православном богословском факултету и мастерирао на катедри за историју Филозофског факултета.[1] Априла 2018. године, одбранио је своју докторску дисертацију под називом „Аспекти проблема времена код Светог Максима исповедника“.[2]

Радио је као доцент на групи за систематско богословље Православно богословског факултета.[3]

Обављао је више служби у установама Архиепископије београдско-карловачке, био је парох при Храму Светог Саве у Београду.[4][5]

У доба пандемије ковида 19, у ауторском тексту је критиковао начин причешћа.[6] Током 2020. је од стране патријарха Иринеја суспендован са свештеничких дужности након наступа у емисији Утисак недеље, пошто није уважио правило да свако свештено лице не може наступати у медијима без одобрења патријарха.[7]

Он се бави историјом хришћанске доктрине и политичке филозофије, као и местом традиционалне религије у савременом балканском контексту.[8]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге
  • Библиографија часописа „Богословље“ (1926-1940, 1957-2006) и „Зборника Православног богословског факултета“ (1950-1952), монографија, у сарадњи са Мирославом Поповићем, Православни богословски факултет: Институт за теолошка истраживања, Београд 2009.[9]
  • Васкрсење, роман, Лагуна, Београд, 2024.[10]
Студије и чланци
  • Вукашин Милићевић, Православље и културни плурализам, Логос: часопис студената Богословског факултета СПЦ, Београд 2003, 217-222.
  • Вукашин Милићевић, Часопис „Богословље“ – 80 година од покретања: тематски преглед радова (1926-2005) по дисциплинама, Богословље 1 (2006), Београд 2006, 225-239.
  • Vukašin Milićević, The Role of Religious Congregations in Overcoming the Cultural, Political and Social Differences in the World: an Orthodox Theological Approach, y:„Dialogue and Virtue: Ways to Overcome Clashes of Our Civilizations “, eds: Peter Hünermann, Janez Juhant, Bojan Žalec, Lit Verlag Dr W. Hopf, Berlin 2007, 179-189.
  • Милош Миловановић, Вукашин Милићевић, Вечност у једноме сату, Саборност 2 (2008), Пожаревац 2008, 273-287.
  • Вукашин Милићевић, Црква и демократија, у: „Црква у плуралистичком друштву: зборник радова“, ур. мр Јелена Јабланов Максимовић, Андријана Крстић, Хришћански културни центар, Фондација Конрад Аденауер, Београд, 2009, 18-22.
  • Вукашин Милићевић, Црква и монархија, у: „Црква у плуралистичком друштву: зборник радова“, ур. мр Јелена Јабланов Максимовић, Андријана Крстић, Хришћански културни центар, Фондација Конрад Аденауер, Београд 2009, 23-28.
  • Вукашин Милићевић, Да ли је могуће „монотеистичко трогласје“, у: Ιščekujući Evropsku uniju: Stabilizacija međuetničkih i međureligijskih odnosa na Zapadnom Balkanu, priredili: Milan Sitarski, Marko Vujačić, Ivana Bartulović Karastojković, BOŠ, Београд 2010, 163-166.
  • Вукашин Миличевич, Богопознање и предање: покушај еклисиолошке артикулације основних претпоставки хришћанске гносеологије, Теологикон: годишник на центъра по систематическо богословие при Великотърновския университет, Том 1, Велико Търново, 2012, 19-24.
  • Вукашин Милићевић, Преговори о сазивању васељенског сабора из 1367. године, Теолошки погледи: верско-научни часопис 1/2013, 189-226.
  • Vukašin Milićević, „Eucharistic ecclesiology and mission of the Church: Between ideas and reality”, Altarul Reîntregirii (2014, supplement), 19-28.
  • Вукашин Милићевић, „Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена“, Теолошки погледи 2 (2015), 257-290.
  • Вукашин Милићевић, Маријана Матовић, „Црква и медији: пастирска пракса и медијска писменост у Србији“, у: ур. проф. др Владимир Вукашиновић, Српска Православна Црква у штампаним медијима 2003-2013: Библиографија, том 3: НИН – Време; Увод у анализу библиографијом обрађене грађе, Београд: Монс Хемус, 2015, 107-116.
  • Вукашин Милићевић, Маријана Матовић, „Црква, медији и медијска писменост у Србији: Како функционише интерпретативни оквир?“, у: ур. проф. др Владимир Вукашиновић Међународна конференција: Српска Православна Црква у штампаним медијима 2003-2013, Београд, 20-21. октобар 2015, Зборник радова, Београд: Монс Хемус, 2015, 38-46.
  • Вукашин Милићевић, „Црквени магистериј и Предање у делу Предање и предања Ива Конгара“, Теологикон 3 (2015), 267-285.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „др Вукашин Милићевић – Православни богословски факултет” (на језику: српски). Приступљено 2024-04-23. 
  2. ^ „Презвитер Вукашин Милићевић одбранио докторску дисертацију на Православном Богословском Факултету”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-23. 
  3. ^ „Ispovest docenta Bogoslovije nakon 4 godine ćutanja” (на језику: српски). 2024-03-22. Приступљено 2024-04-27. 
  4. ^ Pivljanin, Ranko (2016-12-18). „MODERNA GENERACIJA SVEŠTENIKA Paroh Hrama Svetog Save: I vanzemaljci mogu biti ljudi”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-04-27. 
  5. ^ „Čistka u Hramu Svetog Save”. Vesti-online. 2015. 
  6. ^ Katalina, Dejan. „Vukašin Milićević za NIN: Zemlja nam se pretvara u divlju deponiju prošaranu reklamama kladionica”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 2024-04-23. 
  7. ^ „Teolog Vukašin Milićević za Betu: Svako ko ne igra po scenariju divljačkog kapitalizma je problem”. beta.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-23. 
  8. ^ „Vukašin Milićević | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-04-23. 
  9. ^ (PDF) https://bfspc.bg.ac.rs/wp-content/uploads/pdf/bibliografija/vukasin-milicevic.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ „Vaskrsenje - Vukašin Milićević | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-04-23. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вукашин_Милићевић&oldid=27718964”