Вук Челић

Вук Челић
Вук Челић
Лични подаци
Датум рођења	7. новембар 1996. (27 год.)
Место рођења	Нови Сад (СРЈ),
Држављанство	Србија
Каријера
Стил	слободно, леђно
Клуб	ПК Војводина Нови Сад; Универзитет Неваде

Вук Челић (Нови Сад, 7. новембар 1996) српски је пливач чија специјалност су трке слободним стилом на деоницама од 400, 800 и 1500 метара. Вишеструки је национални првак и рекордер у великим и малим базенима.

Од јесени 2020. такмичи се за пливачку секцију Универзитета Неваде у Лас Вегасу.^[1]

Спортска каријера[уреди | уреди извор]

Челић је пливањем почео да се бави веома рано, а прве пливачке кораке је направио у пливачком клубу Војводина, у родном Новом Саду. Први запаженији наступ на међународној сцени, имао је на европском јуниорском првенству у Познању 2013, где је заузео високо осмо место у финалу трке на 200 метара слободним стилом. У децембру исте године по први пут је наступио на неком од великих сениорских такмичења, пошто је учествовао на Европском првенству у малим базенима у данском Хернингу (23. место у квалификацијама трке на 1.500 слободно).

Од јуниорске конкуренције се опростио током 2014, учешћима на Европском јуниорском првенству у Дордрехт (8. место на 200 леђно и 11. на 800 слободно) и Олимпијским играма младих у Нанкингу (12. место на 800 слободно). У децембру исте године дебитовао је на Светском сениорском првенству у малим базенима које је одржано у Дохи, остваривши пласмане на 15. и 30. место у тркама на 1.500 и 400 метара слободним стилом.

На светским првенствима у великим базенима је дебитовао у Казању 2015, где се такмичио у четири дисицплине. У квалификацијама трке на 200 леђно заузео је 33. место, на 800 слободно је био 29, а на 1.500 слободно 33. учесник квалификација. Пливао је и за српску штафету на 4×200 слободно (у саставу Шорак, Стјепановић, Николић, Челић) која је у квалификацијама заузела 18. место 7:20,29 минута. У децембру исте године, на Европском првенству у малим базенима у Нетањи заузео је високо осмо место у финалу трке на 1.500 слободно.

Први наступ на европским првенствима у великим базенима је имао у Лондону 2016, где није остварио неке запаженије резултате. У децембру 2016, на Отвореном првенству Србије у Новом Саду освојио је две златне медаље у тркама на 200 леђно и 400 слободно, односно треће место у трци на 200 слободно. Сличне успехе остварио је и неколико месеци касније на првенству одржаном у Београду — злата на 200 леђно и 1.500 слободно.

На свом другом узастопном учешћу на светским првенствима у великим базенима, у Будимпешти 2017, учествовао је у квалификацијама трке на 200 леђно , које је окончао на 25. месту.

Једино велико такмичење на коме је учествовао током 2018. је било Европско првенство у Глазгову, где је наступио у квалификацијама трке на 1.500 метара слободним стилом. Његов резултат од 15:11,52 минута био је довољан за укупно 13. место.

Челић је на пливачком митингу у Риму одржаном 23. јуна 2019. испливао нови национални рекорд Србије у дисциплини 800 метара слободно у времену 7.53,76 што је уједно била и квалификациона норма за Летње олимпијске игре 2021. у Токију.^[2]

На свом трећем узастопноим учешћу на светским првенствима у великим базенима, у корејском Квангџуу 2019, такмичио се у три дисциплине. У појединачним тркама је заузео 23. место на 800 слободно и 24. место на 1.500 слободно, док је српска штафета на 4×200 слободно за коју је пливао трећу измену (заједно са Стјепановићем, Бобаром и Барном) заузела 19. место уз нови национални рекорд од 7:15,31 минута. Годину је завршио на десетом месту трке на 1.500 слободно на Европском првенству у малим базенима у Глазгову.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „VUK ČELIĆ POTPISAO ZA UNLV”. 25. 7. 2020. Приступљено 24. 10. 2020.
^ „Viza za Tokio je overena: Vuk Čelić ide na Igre”. tvarenasport.com. 23. јун 2019. Архивирано из оригинала 24. 06. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „VUK ČELIĆ POTPISAO ZA UNLV”. 25. 7. 2020. Приступљено 24. 10. 2020.

[2] „Viza za Tokio je overena: Vuk Čelić ide na Igre”. tvarenasport.com. 23. јун 2019. Архивирано из оригинала 24. 06. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2019.

[1]

[2]