Вуокса

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Вуоксен)
Вуокса
Вуокса, Vuoksi, Vuoksen
Хидроелектрана Иматра на Вуокси, Финска
Хидроелектрана Иматра на Вуокси, Финска
Основне карактеристике
Дужина 156 km
Површина басена 68.501 km²
Просечан проток 684 m³/s
Слив ЛадогаНеваБалтичко море
Водоток
Извор језеро Сајма на
61°13′24″N 28°47′35″E / 61.22333, 28.79306 (Извор реке Вуоксе)
Висина извора 74 m
Ушће у језеро Ладога на
61°02′42″N 30°11′09″E / 61.045, 30.18583 (Ушће реке Вуоксе)Координате: 61°02′42″N 30°11′09″E / 61.045, 30.18583 (Ушће реке Вуоксе)
Висина ушћа 4,84 m
Географске карактеристике
Земље слива Застава Финске Финска
Застава Русије Русија
Области Јужна Карелија
Лењинградска област
Важнији градови Иматра, Светогорск, Каменогорск, Приозерск
Мапа басена реке Неве
Мапа басена реке Неве

Вуокса или Вуокси (рус. Вуо́кса, фин. Vuoksi, крл. Vuokša, Vöksa шве. Vuoksen) представља комплексан хидрографски систем сачињен од бројних језера и водотока који их међусобно повезују. Налази се на југоистоку Финске (покрајина Јужна Карелија) и северозападу Руске Федерације (покрајина Лењинградска област). Најдужи је то водоток на подручју Карелијске превлаке са укупном дужином од 156 километара. Површина сливног подручја је 68.501 км², док је просечан проток у зони ушћа око 684 м³/с.

Река Вуокса је притока језера Ладога и део слива реке Неве и Балтичког мора.

Геофизичке карактеристике водотока[уреди]

Река Вуокса свој ток започиње као отока језера Сајма на југоистоку Финске. Извориште се налази на надморској висини од 74 метра. Укупан пад реке је око 72 метра, а највећи пад корита је у првих 26 километара тока где пад износи чак 60 метара. Недалеко од места где започиње свој ток река Вуокса прави први велики природни водопад сурвавајући се са моренске греде Салпауселка. На месту где се налазио водопад је током 20-их година прошлог века саграђена прва велика хидроелектрана на овој реци – хидроелектрана Иматранкоски (прва од две електране код града Иматре). Након 13 километара тока преко територије Финске река Вуокса прелази на подручје Лењинградске области и у горњем делу тока на руској страни саграђене су још две хидроелектране: Светогорска и Лесогорска. За покретање турбина на хидроелектранама у горњем делу тока користи се природни пад реке.

Низводно од Лесогорске хидроелектране река се знатно шири и код Каменогорска постепено прераста у сложен језерски систем, а низводно од села Баришево је и најшири део речног корита са ширином од око 2,5 километара. Недалеко од села Лосево река се рачва у два правца, главни ток нагло скреће ка северу, док један део наставља свој ток ка истоку где се преко Лосовског рукавца даље наставља ка Суходољском језеру (дужине 32 километра и ширине 3–4 километра). Суходољско језеро се даље преко речице Бурнаја одводњава ка Ладошком језеру (ушће код села Соловјово)

Северни рукавац наизменично пролази кроз бројна широка језера и уске клисуре, а узводно од села Мељниково ток се поново дели у два рукавца који се потом спајају у великом језеру Вуокса карактеристичном по бројним острвима и заливима. Након изласка из језера река се поново дели у два рукавца, главни пролази преко града Приозерска, дужине је око 4,5 километара и преко њега већина воде отиче ка Ладози, док се мањи рукавац улива у језеро нешто северније као речица Тихаја (дужине око 6 км).

Укупна дужина тока реке Вуоксе је 156 км (од тога је 143 км на територији Русије), површина сливног подручја је 68.501 км² (77% припада Финској), док је просечан проток у зони ушћа око 684 м³/с.[1]

Градови на реци[уреди]

Извори[уреди]

  1. Наши воды: возьмёмся за руки, минуя границы : первая оценка состояния трансграничных рек, озёр и подземных вод — Конвенция по охране и использованию трансграничных водотоков и международных озёр. — Нью-Йорк; Женева: ООН, 2007. — С. 226-227. — 377 с. — ISBN 978-92-1-416033-5.

Спољашње везе[уреди]