Пређи на садржај

Вјечни мир (1686)

С Википедије, слободне енциклопедије
Вјечни мир
Преамбула пољског примјерка споразума (старовеликоруском језику)
Типмировни споразум
Потписан1686.
СтранеДржавна заједница Пољске и Литваније Кжиштоф Гжимултовски
Државна заједница Пољске и Литваније Марцјан Александер Огињски
Руско царство Василије Голицин
Пољско-литванска заједница послије Вјечног мира 1686. године.

Вјечни мир (рус. Вечный мир, пољ. Pokój wieczysty, литв. Amžinoji taika), у пољској историографији познат као Мир Гжимултовског (пољ. Pokój Grzymułtowskiego), био је мировни споразум између Руског царства и Државне заједнице Пољске и Литваније потписан 6. маја 1686. у Москви. Мир су потписали изласланици Пољско-литванске заједнице познањски војвода Кжиштоф Гжимултовски и литвански канцелар Марцјан Александер Огињски с једне стране и руски књаз Василије Голицин с друге стране. Стране су подстакнуте на сарадњу након велике геополитичке интервенције Османског царства у Хетманшчини.[1]

Споразум је потврдио раније Андрусовско примирје из 1667. године.[1] Састојао се од преамбуле и 33 члана. Споразумом је Русији припала лијевообална Украјина са Кијевом на десној обали. Пољско-литванској заједнице је требало исплатити 146.000 рубаља као надокнаду за губитак Лијеве обале. Области Запорошког сеча, Северије, градови Чернигов, Стародуб, Смоленск и њихова предграђа такође су уступљени Русији, док је Пољско-литванска заједница задржала деснообалну Украјину. Обје стране су се сложила да не потпишу посебан споразума са Османским царством.[2] Потписивањем овог споразума Русија је постала члан антитурске коалиције, коју су чинили Пољско-литванска заједница, Свето римско царство и Млетачка република. Русија се обавезала да ће организовати војни поход против Кримског каната, што је довело до Руско-турског рата (1686—1700).

Споразум је био велики успјеха за руску дипломатију. Уз оштро противљење у Пољско-литванској заједници, Сејм га је ратификовао тек 1710. године.[3][2] Оспорен је правни легитимитет његове ратификације.[4] Према Јацеку Сташевском, споразум није потврђен резолуцијом Сејма све до Конвокационог сејма 1764. године.[5]

Границе између Русије и Пољско-литванске заједнице утврђене споразумом остале су на снази све до прве подјеле Пољске 1772. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Cohen 1998.
  2. ^ а б Lerski 1996, стр. 183.
  3. ^ Davies 1982, стр. 406.
  4. ^ Romer 1925.
  5. ^ Staszewski 1998, стр. 100.

Литература

[уреди | уреди извор]