Вјечни мир (1686)
| Вјечни мир | |
|---|---|
 Преамбула пољског примјерка споразума (старовеликоруском језику) | |
| Тип | мировни споразум |
| Потписан | 1686. |
| Стране |  Кжиштоф Гжимултовски Марцјан Александер Огињски Василије Голицин |
Вјечни мир (рус. Вечный мир, пољ. Pokój wieczysty, литв. Amžinoji taika), у пољској историографији познат као Мир Гжимултовског (пољ. Pokój Grzymułtowskiego), био је мировни споразум између Руског царства и Државне заједнице Пољске и Литваније потписан 6. маја 1686. у Москви. Мир су потписали изласланици Пољско-литванске заједнице познањски војвода Кжиштоф Гжимултовски и литвански канцелар Марцјан Александер Огињски с једне стране и руски књаз Василије Голицин с друге стране. Стране су подстакнуте на сарадњу након велике геополитичке интервенције Османског царства у Хетманшчини.[1]
Споразум је потврдио раније Андрусовско примирје из 1667. године.[1] Састојао се од преамбуле и 33 члана. Споразумом је Русији припала лијевообална Украјина са Кијевом на десној обали. Пољско-литванској заједнице је требало исплатити 146.000 рубаља као надокнаду за губитак Лијеве обале. Области Запорошког сеча, Северије, градови Чернигов, Стародуб, Смоленск и њихова предграђа такође су уступљени Русији, док је Пољско-литванска заједница задржала деснообалну Украјину. Обје стране су се сложила да не потпишу посебан споразума са Османским царством.[2] Потписивањем овог споразума Русија је постала члан антитурске коалиције, коју су чинили Пољско-литванска заједница, Свето римско царство и Млетачка република. Русија се обавезала да ће организовати војни поход против Кримског каната, што је довело до Руско-турског рата (1686—1700).
Споразум је био велики успјеха за руску дипломатију. Уз оштро противљење у Пољско-литванској заједници, Сејм га је ратификовао тек 1710. године.[3][2] Оспорен је правни легитимитет његове ратификације.[4] Према Јацеку Сташевском, споразум није потврђен резолуцијом Сејма све до Конвокационог сејма 1764. године.[5]
Границе између Русије и Пољско-литванске заједнице утврђене споразумом остале су на снази све до прве подјеле Пољске 1772. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Cohen 1998.
- ^ а б Lerski 1996, стр. 183.
- ^ Davies 1982, стр. 406.
- ^ Romer 1925.
- ^ Staszewski 1998, стр. 100.
Литература[уреди | уреди извор]
- Cohen, Ariel (27. 8. 1998). Russian Imperialism: Development and Crisis (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-275-96481-8. Приступљено 11. 11. 2023.
- Lerski, Jerzy Jan (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945 (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-313-26007-0. Приступљено 11. 11. 2023.
- Davies, Norman (1982). God's Playground, a History of Poland: The origins to 1795 (на језику: енглески). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05351-8. Приступљено 11. 11. 2023.
- Romer, Eugeniusz (1925). „O wschodniej granicy Polski z przed 1772 r.”. Księga pamiątkowa ku czci Oswalda Balzera (на језику: пољски). II. Приступљено 11. 11. 2023.
- Staszewski, Jacek (1998). August II Mocny (на језику: пољски). Zakład Narodowy im. Ossolińskich. ISBN 978-83-04-04387-9. Приступљено 11. 11. 2023.
