Георгије Ђока Краљевачки

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Георгије Краљевачки)
Георгије Краљевачки
GEORGI.JPG
У свом атељеу у Београду
Датум рођења око 1840.
Место рођења Сремска Каменица
Аустријско царство
Датум смрти 1906.
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Георгије „Ђока“ Краљевачки (1840 — 1906), један од првих српских и раних европских фотографа, по образовању сликар.[1]

Даница Краљевачки,фотографија Георгија Ђоке Краљевачког око 1875. године
Кумице,фотографија Георгија Ђоке Краљевачког око 1875. године
Марија Краљевачки, фотографија Георгија Ђоке Краљевачког око 1880.г.

Биографија[уреди]

Рођен је у Сремској Каменици око 1840.г. у тадашњој Угарској - данас Република Србија. По образовању је сликар. [1] Посвећује се фотографији.[2] Фотографско знање стиче у другој половини 19. века у Штутгарту код њемачких мајстора. Фотогртафијом се бави у Новом Саду, па у Београду "преко пута Зеленог венца“. [1] Међу првим српским атељеима, отвореним у Београду је атеље Георгија Ђоке Краљевачког на Зеленом Венцу и у Кнез Михаиловој улици на бројевима 3,8 и 19.[3] Углавном портретише савременике из средње и више грађанске класе, ратнике српских ратова и јавне личности. Фотографише и венчања и друге пригодне свечаности. (Георгије Краљевачки се сматра иноватором српске фотографије јер први почиње са фотографисањем свечаности). Међу првима са ових простора снимио је портрете вјеначних парова у формату посјетнице. [1][4][5] Фотографије из атељеа Ђоке Краљевачког, са мотивима жена у народној ношњи, користио је познати међуратни етнолог Петар М. Живковић за илустрацију неких својих радова. [1]

Како је фотографија постајала јефтинија и престајала да буде привилегија само малом броја имућних, постала је свакодневица код све већег броја људи, омогућујући им да и на тај начин памте сопствену прошлост.[4] Георгије Краљевачки је умро у Београду 1906.г. и сахрањен на Новом гробљу у Београду. [6]

Техника и начин рада[уреди]

  • Опрема фотографија: браон тонер, ферлауф, бомбе и мајолик технике (за мајолик фотографије понекад је користио на аверсној страни картона - подлоге и отштампани стилизовани рам) као и мултипликације.
  • Реквизиторијум: три различите подне простирке, позадине (неутралне и осликане), балустрада, имитација ограда, столице са високим наслоном, кратким ногама, металним рамом и обичне кућне, као и стилски сточићи и столњак, портијера, ограда од облица. Балустрада у облику три састављене лире из његовог атељеа, била усликана код многих београдских фотографа тог времена. (Гантебајна, Мусила и Мирића, Анастаса Стојановића и браће Ђонић).[1]

Картон - подлога и означавање фирме:[уреди]

Краљевачки, као и његови колеге фотографи тог времена, су фотографије лијепили на картоне. Данас ту врсту старих фотографија у жаргону зовемо "Картонке". Картон по коме су лијепљене фотографије прво су производиле и форматизовале искључиво стране , а послије и српске фирме. [1]

Марке картона које употребљава Краљевачки[уреди]

  • "Lit. K. Krizwanek".../Wien
  • Бечки, у варијанти намјенске штампе (без логотипа) и сечени картон са употребом штамбиља и наљепнице фирме.[1]

Фирме Краљевачког су носиле имена[уреди]

  • " Ђока Краљевачки сликар у Кнез Михајловој улици No 8/ Број 19 у Београду, Ђока Краљевачки сликар у Кнезмихајловој улици према трговине М. Карастојановића у Београду, Фотографија Ђоке Краљевачког у Београду преко од Зеленог Венца, фотографска радионица Ђоке Краљевачког у Београду према "Зеленом венцу",ЂОКА КРАЉЕВАЧКИ Београд, фотографија Ђ. КРАЉЕВАЧКОГ У БЕОГРАДУ"...[1]

Фундус европске културне колекције - Георгије Краљевачки[уреди]

„Europeana think culture collections„интернет портал нуди приступ милионима књига, слика, филмова, музејских дjела и архивских записа који су дигитализовани широм Европе. У фундусу овог евроспског интернет сајта су и 22 фотографије Георгија Краљевачког[7] Обухвата и српске фотографе међу њима и фотографије Георгија Краљевачког из фундуса галерије у Паризу - „Национална библиотека Француске“ (енгл. „Ara f' National Library of France“) и „Универзитетског колеџа у Лондону“ (енгл. Ara f' University College London).[8][9]

Георгије Краљевачки у чувеној енглеској енциклопедији „ Encyclopedia of nineteenth-century photography“[уреди]

Уз неколико српских фотографа зступљен је у фотографској енциклопедији фотографија 19 вијека : „Енциклопедија фотографије из деветнаестог века“ (енгл. Encyclopedia of nineteenth-century photography) Џона Ханавиа ( енгл. John Hannavy). Исечак Ханавиа из енглеске енциклопедије "Encyclopedia of nineteenth-century photography"[10]. Енциклопедија интегралноː [11]

"Краљевачки" у фундусу француске националне библиотеке “Gallica Bibliotheque nationale de Paris” [уреди]

Владимир Јакшић, метеоролог из Београда на специјализацији у Паризу, донирао је 1885.г. фотографије неколицине српских фотографа, међу њима и 16 фотографија Георгија Краљевачког фото-галерији:“Gallica Bibliotheque nationale de Paris”. Посебно је вриједно да је Владимира Јакшића, донатора фотографија, портретисао Георгије Краљевачки и да је и та фотографија у поменутом фундусу националне библиотеке. Сваку донирану фотографију Владимир Јакшић је и лично потписао.

1900.г. на Свјетској изложби у Паризу,на којој су били представљени мнгобројни српски пољопривредни и индустријски производи, први аналогни рачунар на Свијету, дјело српског математичара Михајла Петровића - Мике Аласа, на првом спрату Павиљона лијепих умјетности,на одејлењу које је представљало Србију и њене ликовне уметнике, су презентоване све дониране фотографије. Уз наше реномиране сликаре: Стевана Тодоровића ,Милоша Тенковића , Уроша Предића и Ђорђа Крстића, представљено је и 57 фотографија српских фотографа. Поред Васе Даниловића (освојио сребрну медаљу на овој изложби), изложени су и радови Николе Лекића из Панчева, Стојановића из Крагујевца, Димитрија Крстовића и Ђоке Краљевачког из Београда, Ференца Регецког из Сенте и једна фотографија Јерменина Абдулаха Фререса ...Једна од донираних а изложених фотографија на Свјетској изложби у Паризу, "Власник кафане", се налази и у приватној збирци у Београду. [12]]

Фотографије Георгија Краљевачког из фундуса “Gallica Bibliotheque nationale de Paris” изложене на Свјетској изложби у Паризу 1900.г. [уреди]

[13]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Александрић М, Фотограф и фотографски атељеи у Србији (1860-1918), Удружење за прикупљање и презентацију историјске грађе „Фото - Музеј“, Београд, 2012.г.
  2. Тодић М, Фотографија у Србији у 19. вијеку, Музеј примењене уметности , Београд, 1989.г.
  3. [1], Приступљено 25. 1. 2018.
  4. 4,0 4,1 FotograF.jpg: Istorija sprske fotografije: zanimljivosti
  5. [2],Приступљено 14. 2. 2018.
  6. Ново Гробље, Књига сахрањених на Новом Гробљу у Београду, Београд 2018.
  7. [3],Приступљено 9. 3. 2018.
  8. [4],Приступљено 24. 2. 2018.
  9. [5],Приступљено 24. 2. 2018.
  10. [6]
  11. [7]
  12. [8],Приступљено 25. 1. 2018.
  13. [9], Приступљено 27.1.2018.г.