Глембајеви
| Глембајеви | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Глембајеви |
| Режија | Антун Врдољак |
| Сценарио | Мирослав Крлежа Антун Врдољак |
| Главне улоге | Мустафа Надаревић Ена Беговић Тонко Лонза Павле Богдановић Рената Цајић |
| Музика | Арсен Дедић |
| Сценограф | Жељко Сенечић |
| Продуцентска кућа | Јадран филм |
| Година | 1988. |
| Земља | Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
„Глембајеви“ је југословенски филм из 1988. године. Режирао га је Антун Врдољак према сопственом сценарију који је адаптација истоимене драме Мирослава Крлеже.[1][2]
Радња[уреди | уреди извор]
Једанаест година након мајчиног самоубиства сликар Леон Глембај враћа се из иностранства у породичну кућу у Загребу, где га сустижу успомене из прошлости, највише на вољену мајку, на сестру која је исто извршила самоубиство, на баруницу Кастели - другу жену његовог оца, угледног банкара Игњата Глембаја. Једина особа коју Леон стварно поштује међу члановима своје породице јест Беатрис, удовица његова брата Ивана. Беатрис је сада часна сестра и зове се Анђелика. Леон долази у сукоб са оцем и бароницом када сазнаје како су се Глембајеви обогатили. [2]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Мустафа Надаревић | Леоне Глембај |
| Ена Беговић | Баронеса Кастели |
| Тонко Лонза | |
| Павле Богдановић | Новинар |
| Рената Чајић | |
| Стипо Чуљак | |
| Ервина Драгман | Стара Барбочзyјева |
| Емил Глад | |
| Љиљана Херцигоња | |
| Фрањо Јурчец | |
| Стјепан Корпар | |
| Владимир Ковачић | |
| Винко Краљевић | |
| Винко Лисјак | |
| Драган Миливојевић | Леонов школски колега |
| Бернарда Оман | |
| Ксенија Пајић | |
| Томислав Петрановић | |
| Олга Пивец | |
| Милан Плећаш | |
| Жарко Поточњак | |
| Недим Прохић | |
| Матко Рагуж | |
| Звонимир Рогоз | |
| Крунослав Шарић | Др Алтман |
| Мирко Шегрт | |
| Звонко Стрмац | |
| Звонимир Зоричић | Камердинер Франц |
Награде[уреди | уреди извор]
Филм је освојио следеће награде:[2]
- Пула 88' - Златна арена за главну мушку улогу Мустафи Надаревићу; Златна арена за епизодну женску улогу Ени Беговић (глумица је одбила награду, јер ју је сматрала главном); Златна арена за костимографију
- Херцег Нови 88' - Бронзана мимоза за режију
- Врњачка бања 88' - 3. награда за сценарио
- Ниш 88' - Гранд при Ћеле кула Мустафи Надаревићу
- Битољ 88' - Златна плакета Вјекославу Врдољаку
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Glembajevi (1988)”. Internet Movie Database. Приступљено 20. 5. 2010.
- ^ а б в „Глембајеви”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Глембајеви на сајту IMDb (језик: енглески)