Српскохрватски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
српскохрватски језик
српскохрватски • хрватскосрпски
srpskohrvatski • hrvatskosrpski
Говори се у  Србија
 Хрватска
 БиХ
 Црна Гора
Регион југоисточна Европа
Број говорника
21 милиона [1] (недостаје датум)
ћирилица
латиница
Званични статус
Службени језик у
  •  Србија (као српски језик);
  •  Хрватска (као хрватски језик);
  •  БиХ (као бошњачки, српски и хрватски језик);
  •  Црна Гора (као црногорски језик);
  •  ЕУ (као хрватски језик)
Признати мањински језик у
+ на одређеном подручју земље
Језички кодови
ИСО 639-1 sh
ИСО 639-2 scr, scc
ИСО 639-3 hbsукључујући код
Појединачни кодови:
srp – српски језик
hrv – хрватски језик
bos – бошњачки језик
bun – буњевачки говор
svm – славомолишки говор
kjv – кајкавски језик
{{{mapalt}}}
  Подручја где је српскохрватски језик већински (2005)

Српскохрватски језик је јужнословенски језик и примарни језик у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Ради се о плурицентричном језику са четири узајамно разумљива стандардизована варијетета.

Јужнословенски дијалекти историјски су формирали континуум. Турбулентна историја на простору Јужних Словена, нарочито услед ширења Османског царства резултовала је стварањем разних дијалеката и верских разлика. Услед миграција становништва, штокавски дијалекат постао је најраспрострањенији на западу Балкана ширећи се на простор који је припадао чајкавском и кајкавском дијалекту. Срби, Хрвати и Бошњаци се разликују у верској припадности и историјски су били део различитих културалних циклуса иако су живели једни поред других под владавином страних окупатора. Током тог периода, језик је ословљаван разним именима попут словенским и илирским или у складу са регионом са српским, хрватским и бошњачким.

Српскохрватски је стандардизован средином деветнаестог века Бечким књижевним договором од стране српских и хрватских писаца и филолога, деценијама пре него што је успостављена југословенска држава. Од самог почетка, постојале су одређене разлике између српске и хрватске литералне форме иако су обе базиране на истом штокавском под-дијалекту, источно-херцеговачком. У двадесетом веку, српскохрватски је био званични језик у Краљевини Југославији под именом српско-хрватско-словеначки и касније у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Распад Југославије довео је до различитих ставова по питању језика тако да је дошло до расцепа језика на основу етничких и политичких разлика. Након распада, бошњачки језик је на тај начин постао званична норма у Босни и Херцеговини и тренутно постоји покрет за кодификацију посебне црногорске норме. Стога, српскохрватски језик се назива етничким именима српским, хрватским, бошњачким, црногорским и понекад буњевачким.

Попут осталих јужнословенских језика, српскохрватски има просту фонологију од пет самогласника и двадесет и пет сугласника. Граматика се развила првобитно из прасловенског језика са комплексним променама задржавши систем од седам падежа по којим се мењају именице, придеви, заменице и бројеви. Глаголи се мењају по временима. Српскохрватски језик толерише различит распоред истих речи мада уобичајен распоред је субјекат, предикат и објекат. Може бити писан на српској ћирилици или Гајевој латиници са тридесет слова са одговарајућим гласовима. Ортографија је веома фонемична у свим нормама.

Назив језика у социјалистичким републикама[уреди]

Српскохрватски језик је имао различите називе у тадашњим социјалистичким републикама у оквиру СФРЈ:

Данашње стандарднојезичке форме[уреди]

Данашње стандарднојезичке форме које су током друге половине двадесетог века биле у саставу српскохрватске стандарднојезичке форме су:

Као нестандардни постоји и црногорски језик, који још увек није званично нормиран, мислећи притом да се око 36% грађана Црне Горе изјаснило да говори овим језиком.

И данас има људи који се на попису становништва изјашњавају да говоре српскохрватским језиком, иако користе једну од насталих варијанти.

Многи светски лингвисти не признају данашњу социо-лингвистичку поделу јединственог српскохрватског језика на српски, хрватски, бошњачки, црногорски, итд, већ сматрају да се и даље ради о јединственом језику.

Пример истоветности хрватског, бошњачког и српског:

Хрватски језик Бошњачки језик Српски језик
Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine. Srpskohrvatski jezik bio je jedan od službenih jezika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine. Srpskohrvatski jezik je bio jedan od službenih jezika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Сарајево је главни град Босне и Херцеговине. Српскохрватски језик је био један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Пример разликовања хрватског, бошњачког и српског:

Хрватски језик Бошњачки језик Српски језик
Glede ispušnih plinova i onečišćavanja zraka u Jeruzalemu, bilo bi potrebno poduzeti mjere sigurnosti! U pogledu ispušnih[2] gasova i zagađivanja vazduha u Jerusalemu, bilo bi potrebno preduzeti mjere bezbjednosti! У погледу издувних гасова и загађивања ваздуха у Јерусалиму, било би потребно предузети м(ј)ере безб(ј)едности!

Види још[уреди]

Медији везани за чланак Српскохрватски језик на Викимедијиној остави

Референце[уреди]

  1. ^ „The Slavic Languages” (PDF). Cambridge Language Surveys. Приступљено 19. 6. 2017. 
  2. ^ Halilović, S; Pravopis bosanskoga jezika, Sarajevo, 1996. (v. pp. 269. i pp. 273.)