Гојко Самарџић
| гојко самарџић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1897. |
| Место рођења | Грахово, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | март 1939. |
| Место смрти | Москва, Совјетски Савез |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | априла 1919. |
Гојко Самарџић (Грахово, 1897 – Москва, март 1939) је био српски револуционар и комуниста.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1897. године у Грахову[1]. Члан КП Југославије је био од њеног оснивања 1919. године.[2]
Године 1925. је покренуо лист „Искра“, с поднасловом независни политички и друштвени лист. Након два броја која су изашла у Београду, лист је престао да постоји.[3]
Самарџић се посебно бавио црногорским питањем.[4] Он је сматрао да је Црна Гора историјски засебно постала јединица у политичком, економском, културном смислу.[5] Године 1926, изрекао је оцену да „досадашњи рад црногорских федералиста треба да претрпи најоштрију критику како у погледу акционом тако и у погледу програмском“, јер „њихов програм, непочивајући ни на каквој научној бази нити објективној анализи економске и политичке ситуације у свету, на Балкану, у Југославији и у Црној Гори, пун је ситнобуржоаских иллузија и заблуда“. Комунистичка партија Југославије је стајала иза овакве оцене.[6]
У Југославији је због политичих убеђења био ухапшен и осуђен на шест месеци затвора.[7] Након изласка из затвора, емигрирао је у СССР.
Марта 1939. године, Самарџић је у Совјетском Савезу стрељан током чистке.
Дела[уреди | уреди извор]
- „О Црногорском питању“
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Маровић, Бранислав (2017). Комунисти Црне Горе и црногорско национално питање. Подгорица: Центар за геоплоитику Никшић. стр. 42. ISBN 978-86-7798-111-2.
- ^ Tito-partija - Google Books
- ^ Милан Весовић, Револуционарна штампа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (стр. 163), Београд, 1979.
- ^ Gojko Samardžić - Google претрага
- ^ Tridesete godine: uspomene i sjećanja - Jovan Marinović - Google Books
- ^ Radovan Радоњић, академик: „Отцјепљење угњетених народа у посебне државе“[непоуздан извор?]
- ^ Nezavisni sindikati, 1921-1929 - Josip Cazi - Google Books