Велика чистка

С Википедије, слободне енциклопедије

Велика чистка или Велики терор (рус. Большой террор), такође познато као Година '37 (рус. 37-ой год) и Јежовшина ('доба Јежова'),[1] низ је кампања политичке репресије и прогона који су се дешавали у Совјетском Савезу у периоду 19361938.[2] Ову кампању је замислио и њоме управљао Јосиф Стаљин. Почела је чишћењем Комунистичке партије и владиних званичника, репресијом сељака, а настављено са вођством Црвене армије, и прогон неподобних лица. Обележиле су је јак полицијски надзор, распрострањена параноја од „диверзаната“, затвора, и погубљења. У руској историографији се период најинтензивније чистке, 1937—1938, назива Јежовшчина по Николају Јежову, шефу совјетске тајне полиције, НКВД.[3] Историчари процењују да је укупан број смртних случајева услед стаљинистичке репресије 1937–38 између 950.000 и 1,2 милиона.[4]

„Операција кулак“ и злостављање националних мањина биле су главне компоненте Великог терора. Заједно су ове две акције чиниле девет десетина смртних пресуда и три четвртине осуда на затворске логоре Гулага.

У западном свету књига Роберта Конквеста из 1968. године The Great Terror популаризовала је ову фразу. Сам Конквестов наслов био је алузија на период Француске револуције познат као владавина терора (француски: la Terreur, „терор“; од јуна до јула 1794: la Grande Terreur, „велики терор“).[5]

Увод[уреди | уреди извор]

Извод из НКВД наредбе бр. 00447
Списак из Велике чистке који су потписали Стаљин, Молотов, Каганович, Ворошилов, Микојан и Чубар.

Израз репресија службено се користио за описивање кривичног гоњења људи које је тадашњи лидер Совјетског Савеза Јосиф Стаљин сматрао контрареволуционарима и непријатељима народа. Историчари расправљају о узроцима чишћења, попут Стаљинове параноје или његове жеље да уклони неистомишљенике из Комунистичке партије или да учврсти свој ауторитет. Чистке су почеле у Црвеној армији, и тамо развијене технике брзо су се прилагодиле чишћењу у другим секторима.[6] Највише пажње јавности било је усмерено на чишћење одређених делова руководства Комунистичке партије, као и владиних бирократа и вођа оружаних снага, од којих су већина били чланови партије. Те кампање су утицале и на многе друге категорије друштва: интелигенцију, сељаштво - посебно оне који позајмљују новац или богатство (кулаке) - и професионалце.[7]

Низ операција НКВД-а захватио је бројне националне мањине, оптужене да су заједнице „пете колоне”. Пољска војна организације је званично објаснила бројне чистке као елиминисање могућности саботаже и шпијунаже, и сходно томе, многе жртве чистке били су обични совјетски држављани пољског порекла.

Према говору Никите Хрушчова из 1956. године „О култу личности и његовим последицама“ и историчару Роберту Конквесту, велики број оптужби, посебно оних изнетих на Московским процесима, заснивао се на принудним признањима, често изнуђеним мучењем,[8] и слободним тумачењима Члана 58 Казненог закона РСФСР, који се бавио контрареволуционарним злочинима. Правни поступак, како га је дефинисао совјетски закон који је тада био на снази, често су углавном замењивали скраћени поступци НКВД тројки.[9]

Стотине хиљада жртава оптужено је за разне политичке злочине (шпијунажа, рушење поретка, саботажа, антисовјетска агитација, завере за припрему побуна и државних удара); они су стрељани по кратком поступку или послати у радне логоре Гулага. Многи су умрли у казненим радним логорима од глади, болести, изложености и прекомерног рада. Експериментално су коришћене и друге методе уклањања жртава. У Москви је документована употреба душегупки које су коришћене за убијање жртава током њиховог превоза до полигона Бутово.[note 1]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ This information was published first in 1990 in a Komsomolskaya Pravda article (October 28, 1990, p. 2). Later, it was cited by several sources, including: Albats, Yevgenia. 1995. KGB: The State Within a State. p. 101; Gellately, Robert. 2007. Lenin, Stalin, and Hitler: The Age of Social Catastrophe. Knopf. ISBN 1-4000-4005-1. стр. 460.; Merridale, Catherine. Night of Stone: Death and Memory in Twentieth-Century Russia. Penguin Books. 2002. pp. 200. ISBN 0-14-200063-9. ; Colton, Timothy J. (1995). Moscow: Governing the Socialist Metropolis. Harvard University Press. стр. 286. ISBN 9780674587496. ; and Alexandr Solzhenitsyn. Two Hundred Years Together.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ In Russian historiography, the period of the most intense purge, 1937–1938, is called Yezhovshchina (lit. 'Yezhov phenomenon'), after Nikolai Yezhov, the head of the NKVD.
  2. ^ Gellately 2007.
  3. ^ Figes 2007, стр. 227–315.
  4. ^ Ellman, Michael (2002). „Soviet Repression Statistics: Some Comments” (PDF). Europe-Asia Studies. 54 (7): 1151—1172. S2CID 43510161. doi:10.1080/0966813022000017177. „The best estimate that can currently be made of the number of repression deaths in 1937–38 is the range 950,000–1.2 million, i.e. about a million. This is the estimate which should be used by historians, teachers and journalists concerned with twentieth century Russian—and world—history 
  5. ^ Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: A Biographical Companion. ABC-CLIO. стр. 110. ISBN 978-1576070840. Приступљено 29. 9. 2015. 
  6. ^ Whitewood, Peter. 2015. "The Purge of the Red Army and the Soviet Mass Operations, 1937–38." Slavonic & East European Review 93(2)) 286–314.
  7. ^ Conquest 2008, стр. 250, 257–8.
  8. ^ Conquest 2008, стр. 121 which cites his secret speech.
  9. ^ Conquest 2008, стр. 286.

Литература[уреди | уреди извор]

Филм[уреди | уреди извор]

  • Pultz, David, dir. 1997. Eternal Memory: Voices from the Great Terror [81:00, documentary film]. Narrated by Meryl Streep. USA.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]