Гоџи
| Гоџи | |
|---|---|
| |
| Гоџи бобице | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Solanales |
| Породица: | Solanaceae |
| Род: | Lycium |
| Врста: | L. barbarum
|
| Биномно име | |
| Lycium barbarum | |
| Синоними[1] | |
| |
Гоџи (лат. Lycium barbarum) дрвенаста је биљка из породице Solanaceae, грмоликог облика, а плодови су јој црвенкасте бобице.
Порекло
[уреди | уреди извор]Гоџи води порекло из кинеске провинције Нингсја. Становницима Нингсје гоџи бобице представљају део свакодневне исхране, толико их цене да сваке године организују фестивал гоџи бобица. Осим што представљају неизбежан део многих традиционалних јела, због њиховог благотворног дејства оне су биле коришћене још у древној кинеској медицини пре више од 5.000 година.[2]
Плод
[уреди | уреди извор]
Бобице су дугуљастог облика, величине од 1 cm до 2 cm. Биљка почиње да даје плодове после треће године, а плодови сазревају од јула до октобра. Плодови садрже доста семена и веома брзо оксидују. Налазе се на првом месту биљака по количини антиоксиданата које поседује у борби против слободних радикала.[3] Плодови у себи садрже 18 аминокиселина, 7 витамина и 21 минерал. Као и већина јестивог воћа, Гоџи није токсичан. Енергецка вредност 100 g бобица износи 370 калорија.
Узгој
[уреди | уреди извор]На истоку је гоџи популаран од давнина, док је у Европи почео да се гаји тек у 18. веку. Осим на плантажама, често се може наћи у вртовима као украсна биљка. Гоџи расте до 3 m у висину, цвета у 7. и 8. месецу, а плодови сазревају сукцесивно од јула до октобра и не беру се већ се тресу због брзе оксидације. Подноси високе температуре лети, као и хладне зиме са великим минусом. Гаји се на песковитим земљиштима уз доста наводњавања, а потребно је поставити и фолију да би се спречио раст корова и испаравање воде.
Гоџи као храна
[уреди | уреди извор]Као незаобилазна храна, гоџи се у многим деловима Кине користи већ дуго времена. С обзиром на њихов пријатан укус, гоџи бобице се могу јести свеже или сушене, у облику сока или чаја или као додатак многим јелима. Бобице се често користе за производњу сока, џема и мармелада. Осим бобица, у исхрани може да се користи лишће. Лишће се користи за припрему чаја, као салата или додатак чорбама.
Медицински аспект
[уреди | уреди извор]Вековима се користи у традиционалној медицини за одржавање доброг здравља и енергије. Кроз историју жене су га конзумирале како би побољшале свој физички изглед. Бобице имају широк спектар дејства на здравље, а најчешће се користе за детоксикацију организма и регенерацију ткива, против прераног старења тела, јачање имунитета, а позитивно утичу на тен и квалитет коже.[4] Осим бобица, у медицинске сврхе се користи лишће и кора корена биљке. Чај од лишћа се користи у традиционалној кинеској медицини, а кора корена се користи за лечење кожних болести.
| Бобице | Антиоксидантне јединице у 100g бобица |
|---|---|
| Гоџи | 25300 |
| Аронија | 16100 |
| Суве шљиве | 5700 |
| Суво грожђе | 5700 |
| Боровница | 2400 |
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Јан Кишгеци „Лековите и ароматичне биљке” Партенон, Српска књижевна задруга Нови Сад, 2008. година.
- Величковић М, "Опште воћарство", Београд, 2014.
- Вулић Т, Опарница Ч, Ђорђевић Б, "Воћарство", Београд, 2011.
- Shufo no Tomosha (1963). Kuko no koyo (Medicinal and Therapeutic Effects of Lycium chinense). Tokyo, Japan.
- Takayama, Eiji (1966). Jinsei no Honbutai wa Rokujissai Kara: Furo Choju Kuko no Aiyo (The Real Stage in Life Begins at Sixty: Habitual Use of Lycium chinense for Longevity). Tokyo, Japan: Koyo Shobo
- Zhang, Yanbo (2000). Molecular Approach to the Authentication of Lycium barbarum and its Related Species. M. Phil. thesis. Hong Kong, China: Hong Kong Baptist University
- Zhao, Yue (2005). The Market Prospect of Ningxia Wolfberry/Wolfberry Products in China. Thesis. Netherlands: University of Professional Education Larenstein Deventer.
- Daugs, Donald R. Grow a Superfood, Goji Berries, Countryside Magazine, May/June 2014 pp. 63–67
- Karp, D (August 5, 2009). "Goji taunts North American farmers". Los Angeles Times - Food. LA Times. Retrieved 14 April 2013.
- Department for Environment, Food and Rural Affairs, April, 2008. Prohibited Import of Goji Plants. April 30, 2008
