Грачанка
| Грачанка | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Ситница |
| Географске карактеристике | |
| Држава(е) |  Србија |
Грачанка је река на Косову и Метохији која протиче поред манастира Грачанице, кроз насеља Грачаницу, Лапље Село, Преоце, Горње Добрево и улива се у реку Ситницу на излазу из Доњег Добрева. Река настаје и извире од речица и потока испод села Лабљане и села Мрамор. На реци је између 1963. и 1966. године изграђена брана у тадашњем селу Ново Село, које је због тога расељено. Подизањем бране настало је Грачаничко језеро, које се користи за снабдевање водом Приштине и околних места. Изградња језера утицала је на хидролошки режим реке, па је њен водоток ослабљен у односу на раније периоде.[1] Испод саме бране Грачаничког језера, река наставља својим током и тече поред јаловишта Рудника Кишница, чиме се загађује и трпи велике еколошке проблеме.
Грачанка је у прошлости имала велики значај за локално становништво. Била је богата водом и рибом, а на њеном току постојало је дванаест воденица поточара, од којих четири у самој Грачаници. У њима су мештани из двадесетак околних села млели жито, док су деца користила реку за купање, а жене за прање веша и кудеље. Уз њене обале налазили су се плодни виногради и баште.[1]
Екологија и загађење
[уреди | уреди извор]Од друге половине 20. века река је изложена загађењу услед рада рудника Кишница и Ајвалија. На обалама је формирана пасивна депонија јаловине површине око педесет хектара, са запремином од преко дванаест милиона кубних метара отпада. Поред ње постоји и активна депонија „Дечки поток“, пројектована за шест и по милиона кубних метара, која је већ попустила на око две и по милиона. Јаловина садржи остатке олова, цинка, пирита, сребра и злата, што је довело до контаминације воде киселинама, губитка биодиверзитета и непитке воде у бунарима. Ветар разноси пепео са јаловишта, а мештани упозоравају на опасност да се депоније покрену услед обилних киша или снажних ветрова.[1]
Поред проблема са јаловиштем рудника Кишница и Ајвалија, река Грачанка је изложена и директном загађењу отпадним водама и хемикалијама. У корито реке се испуштају канализација и индустријски отпад, што доводи до непријатног мириса и опасности по здравље становништва.[2][3][4]
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- ^ а б в Миљковић, Иван (2026-01-04). „НИТИ ЖИВИ, НИТИ МРЕ - река Грачанка у запису од пре тридесет година”. Ризница (на језику: српски). Приступљено 2026-01-08.
- ^ Tanjug (2024-12-05). „"Sećam se da se da je voda bila čista, bilo je riba. Sada to nije tako": Zagađenje reke Gračanke veliki ekološki problem”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-01-08.
- ^ „Ученици у Лапљем Селу протестују због загађења реке”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-01-08.
- ^ Čaglavica, Medija centar (2024-05-12). „Međuopštinska (ne)saradnja i (ne)rešavanje ekoloških problema – reka Gračanka”. KoSSev (на језику: српски). Приступљено 2026-01-08.