Грачаница (Приштина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грачаница
Gracanica1.jpg
Манастир Грачаница
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Град Приштина
Становништво
Становништво
 — (2011) око 12.000
Географске карактеристике
Координате 42°36′06″ СГШ; 21°11′33″ ИГД / 42.60166° СГШ; 21.19259° ИГД / 42.60166; 21.19259Координате: 42°36′06″ СГШ; 21°11′33″ ИГД / 42.60166° СГШ; 21.19259° ИГД / 42.60166; 21.19259
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 588 м
Грачаница на мапи Србије
Грачаница
Грачаница
Остали подаци
Поштански број 38205
Позивни број +383 (0)38
Регистарска ознака PR

Грачаница (алб. Graçanica) је сеоско насеље које се налази на 8 километара југоисточно од Приштине, на магистралном путу за Гњилане. Од 1999. године ово место је седиште српске енклаве која броји преко 12.000 становника. У њему се налази један од најпознатијих српских средњовековних манастира Грачаница, задужбина Светог краља Милутина.

Географија[уреди]

Насеље је на реци Грачанки, десној притоки Ситнице, у њеној проширеној долини испод Грачаничког језера и јаловишта рудника олова и цинка КишницаНово Брдо. Окружују га брда Велетин (874 m), Стежевац (796) и коса Гласновик. Два километра југозападно од насеља налази се археолошко налазиште Улпијана.

Историја[уреди]

Просечна српска кућа у Грачаници 5. мај 1913.

Грачаница се први пут помиње као Grazaniza 1303. године у једном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину везано за католичку парохију у Јањеву и рударску колонију Кишница изнад Грачанице. Под данашњим именом први пут га помиње краљ Милутин 1321. године у Грачаничкој повељи која није сачувана у папиру, али јесте на зиду унутар манастира издатој поводом оснивања манастира. При продирању Аустријанаца преко Косова до Скопља 1689. године, насеље је било напуштено, а после њиховог поновног похода (1737) је сасвим опустело. Око 1840. населили су га Албанци из села Мрамора. Иако у њему није било ниједне српске куће, забележено је да се у манастирској порти одржавао сабор о Великој Госпојини, јер су околна села била српска. Албански насељеници из Мрамора одржали су се ту око тридесетак година.

Грачаница је од Турака била ослобођена за време Српско-турских ратова 1878. године, када је српска војска продрла надомак Приштине, али је одлуком Берлинског конгреса остала изван српске државе, тако да су многи становници, не само учесници у рату, морали да беже за Србију.

Најстарији род у Грачаници су Поповићи, потичу од „ђака“ Ристе Призренца, који се овде доселио када су живели Албанци, 1759. године. Из овог рода су потоњи грачанички свештеници и учитељ и књижевник Јанићије Поповић.

Варошица данас[уреди]

Литургија у порти Грачанице на Видовдан 2009.

Изнад насеља Грачаница и изнад манастира, на реци Грачанки, налази се велико јаловиште рудника „Кишница“ и „Ново Брдо“ које је средином осамдесетих година претило да пробије брану и поплави село. Захваљујући протестима грађана, јаловиште је затворено, а насеље Бадовац, које је било непосредно уз њега, пресељено изнад Грачанице на коси према селу Сушица.

Поред Манастира Грачаница, у центру насеља се налази и споменик изгинулим ратницима из Балканских и Првог светског рата, а у близини насеља је и испосница св. Луке, у Кишничком потоку, и ранословенска некропола Гладнице, у њивама поред Грачанке, источно од манастира.

За време НАТО бомбардовања, први пројектили су погодили велико подземно складиште муниције на брду Стрњик, на североистоку Грачанице; две недеље су одјекивале експлозије испод земље и горео војни материјал, од чега је страдало неколико грачаничких кућа.

Док је била село Грачаница је имала Доњу, Горњу и Школску махалу. Данас, десет година након доласка међународних снага, силом прилика, постала је административни, здравствени, образовни и културни центар Срба централног Косова. Захваљујући великом приливу албанског становништва у околна насеља и град Приштину и експанзији дивље градње, она је спојена са Приштином, али у самој Грачаници нема Албанаца.

У Грачаници се на Видовдан одржава велики народни сабор, уз служење литургије косовским јунацима, а уочи Видовдана Видовданско песничко причешће.

Протест Срба 4. октобра 2011.[уреди]

Поводом убиства Србина Александра Путника (51) из Велике Хоче и тешког рањавања његовог сина Добрице Путника (23) које се десило 2. октобра 2011. у насељу Зрзе код Ораховца, у Грачаници је 4. октобра 2011. протестовало више стотина Срба.[1]

Порекло становништва по родовима[уреди]

При продирању Аустријанаца до Косова и Македоније 1689. село је изгледа било напуштено. Бар после аустријског похода до Косова 1737. године село је било пусто и у њему су се тада, око 1840. године заселили преци садашњих Албанаца села Мрамора. Иако у селу није било ниједне српске куће, у манастиру се одржавао сабор, јер је у околини било српског живља. Једне године, по очуваном предању у Мрамору, нападну њихови преци на сабор, убију неке Србе и пошто су били осуђени да плате велику одштету, одбегну у планину, па се населе у Мрамору. У Грачаници су ти Албанци провели тридесет година.[2]

Још за време становања тих Албанаца у Грачаници ту се заселила једна кућа православних Цигана и један Србин без породице као момци у Албанаца. А пошто су Албанци отишли, досељавали су се и Срби, али су сви подвргавани чифчиству. Доцније су неки откупили земљу. 1909. године су се као чифчије населиле и 4 куће Албанаца из Дренице, али су се иселиле одмах по ослобођењу од Турака 1912. године.[2]

Подаци из 1935. године:[3]

  • Поповићи (5 кућа., Св. Никола). Потичу од „ђака“ Ристе Призренца, који се доселио овде кад су у селу живели Албанци, односно 1759. године како гласи урезани запис на јужном зиду припрате .
  • Влајићи (2 куће., Св. Никола). Досељен из Мораве (гњиланске) око 1770. године.
  • Секулићи (5 кућа., Митровдан). Досељени крајем 18. века из Доњег Полога на северозападу Македоније у Ливађе, а ускоро потом прешли у Грачаницу.
  • Томашевић (1 кућа., Ђурђиц). Досељен из Дренице после Секулића.
  • Веселинчићи (1 кућа., Ђурђевдан). Пресељени из Гребње почетком 19. века.
  • Станковићи (3 кућа., Св. Никола). Пресељени из Драговца око 1830. године.
  • Тодоровићи (2 куће., Св. Никола). Пресељени из Скуланова кад и Станковићи.
  • Мирковчићи (10 кућа., Митровдан). Пресељени из Шушице, из рода Рајковчана око 1830. године.
  • Џарлић (1 кућа., Св. Никола). Старином је са Косова, из Доброг Дуба, а пре доласка у Грачаницу живео у Словињу, Новом Брду и Лабљану. Из Доброг Дуба се иселио од зулума, а из Словиња у Новом Брду предак прешао с мајком куда се преудала. Доцније се кретао као чифчија. У Грачаницу се доселио кад и Ђорђевићи. Три куће овог рода су се 1909. године иселиле у Приштину.
  • Дуљаци (1 кућа., св. Никола). Пресељени из истоименог рода у Новом Селу (на Грачанки) око 1880. године.
  • Сушичани (2 куће., Св. Никола). Пресељени око 1880. године из Сушице, из рода Марковчана.
  • Добротинчани (2 куће., св. Врачи). Пресељени из Добротина кад и Сушичани.
  • Рајковчани (1 кућа., Митровдан). Пресељени из истоименог рода у Сушици око 1880. године.
  • Бутовчани (3 кућа., Св. Петка). Пресељени 1886. године из Бутовца.
  • Добревчани (2 куће., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Добрева око 1900. године.
  • Бадовчани (7 кућа., Св. Никола). Пресељени из Бадовца око 1900. године.
  • Чаглавичани (2 куће., св. Јован Милостиви). Пресељени 1913. године из Чаглавице.

Цигански родови:[4]

  • Фиљини (3 кућа.) и — Живини (2 куће.), славе св. Василија. Потичу од двојице браће, Фиље и Живе, чији се отац (Сима) доселио у Грачаницу средином 18. века, кад су у њој живели Албанци, код којих је ступио као момак.

У селу је 1932. године живео и Јанићије Здравковић (1 кућа., Св. Никола). Преселио се из Глоговца као муслиман, где је на ислам прешао због жене 1911. године. По ослобођењу од Турака 1912. године је од Малића, како се звао у исламу, поново назван старим именом Јанићије, јер се вратио православљу, али се за бугарске окупације у првом светском рату ипак вратио на ислам. Син му је, међутим, у православљу и зове се Сава.

У селу има и 12 кућа муслиманских Цигана. Једна ковачка кућа је ту од пре стотину година, а друге су се доцније окупљале око ње. Куће су им усред села.[4]

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби*
  
2.090 77,81 %
Роми
  
431 16,05 %
Албанци
  
53 1,97 %
Ашкалије
  
22 0,82 %
Горанци
  
22 0,82 %
Бошњаци
  
9 0,34 %
Египћани
  
3 0,11 %
  • Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат

На попису 2011. године пописана је само петина становништва. Општина Грачаница која броји 17 насеља према процени броји од 20.000 до 25.0000 становника.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Протест Срба у Грачаници”. Радио-телевизија Републике Српске. 04. 10. 2011. Приступљено 05. 10. 2011. 
  2. 2,0 2,1 Урошевић 1965, стр. 189.
  3. ^ Урошевић 1965, стр. 190.
  4. 4,0 4,1 Урошевић 1965, стр. 191.
  5. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  6. ^ Gračanica: Popisana samo petina stanovništva

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]