У физици и математици , Гринова теорема даје однос између криволинијског интеграла око просте затворене криве C и двоструког интеграла над области D ограниченом са C . [ 1] То је специјални дводимензионални случај општије Стоксове теореме , а добила је име по британском научнику Џорџу Грину .
Нека је C позитивно оријентисана , део по део глатка , проста затворена крива у равни и нека је D област огранична кривом C . Ако L и M имају непрекидне парцијалне изводе на отвореној области која садржи D , онда
∫
C
L
d
x
+
M
d
y
=
∬
D
(
∂
M
∂
x
−
∂
L
∂
y
)
d
A
{\displaystyle \int _{C}L\,dx+M\,dy=\iint _{D}\left({\frac {\partial M}{\partial x}}-{\frac {\partial L}{\partial y}}\right)\,dA}
Некада се црта кружић на симболу за интеграл (
∮
C
{\displaystyle \oint _{C}}
) да се означи да је крива C затворена (тада се интеграл назива циркулацијом ). За позитивну оријентацију , на овом кругу се може нацртати стрелица у смеру супротном смеру казаљке на сату.
Ако је D проста област чије се границе састоје од кривих C 1 , C 2 , C 3 , C 4 , може се демонстрирати Гринова теорема.
Следи доказ теореме за поједностављену област D, област типа I где су C2 и C4 вертикалне линије. Сличан доказ постоји када је D област типа II, где су C1 и C3 праве линије.
Ако се може показати да су искази
∫
C
L
d
x
=
∬
D
(
−
∂
L
∂
y
)
d
A
(
1
)
{\displaystyle \int _{C}L\,dx=\iint _{D}\left(-{\frac {\partial L}{\partial y}}\right)\,dA\qquad \mathrm {(1)} }
и
∫
C
M
d
y
=
∬
D
(
∂
M
∂
x
)
d
A
(
2
)
{\displaystyle \int _{C}M\,dy=\iint _{D}\left({\frac {\partial M}{\partial x}}\right)\,dA\qquad \mathrm {(2)} }
тачни, онда се може доказати Гринова теорема у првом случају.
Област типа I, D на слици десно, дефинисана са:
D
=
{
(
x
,
y
)
|
a
≤
x
≤
b
,
g
1
(
x
)
≤
y
≤
g
2
(
x
)
}
{\displaystyle D=\{(x,y)|a\leq x\leq b,g_{1}(x)\leq y\leq g_{2}(x)\}}
где су g 1 и g 2 непрекидне функције . Израчунајмо двоструки интеграл из (1):
∬
D
(
∂
L
∂
y
)
d
A
{\displaystyle \iint _{D}\left({\frac {\partial L}{\partial y}}\right)\,dA}
=
∫
a
b
∫
g
1
(
x
)
g
2
(
x
)
[
∂
L
∂
y
(
x
,
y
)
d
y
d
x
]
{\displaystyle =\int _{a}^{b}\!\!\int _{g_{1}(x)}^{g_{2}(x)}\left[{\frac {\partial L}{\partial y}}(x,y)\,dy\,dx\right]}
=
∫
a
b
{
L
[
x
,
g
2
(
x
)
]
−
L
[
x
,
g
1
(
x
)
]
}
d
x
(
3
)
{\displaystyle =\int _{a}^{b}{\Big \{}L[x,g_{2}(x)]-L[x,g_{1}(x)]{\Big \}}\,dx\qquad \mathrm {(3)} }
C се може записати као унија четири криве: C 1 , C 2 , C 3 , C 4 .
Код C1 , користимо параметарске једначине : x = x , y = g 1 (x ), a ≤ x ≤ b . Тада
∫
C
1
L
(
x
,
y
)
d
x
=
∫
a
b
{
L
[
x
,
g
1
(
x
)
]
}
d
x
{\displaystyle \int _{C_{1}}L(x,y)\,dx=\int _{a}^{b}{\Big \{}L[x,g_{1}(x)]{\Big \}}\,dx}
Код C 3 , користимо параметарске једначине: x = x , y = g 2 (x ), a ≤ x ≤ b . Тада
∫
C
3
L
(
x
,
y
)
d
x
=
−
∫
−
C
3
L
(
x
,
y
)
d
x
=
−
∫
a
b
[
L
(
x
,
g
2
(
x
)
)
]
d
x
{\displaystyle \int _{C_{3}}L(x,y)\,dx=-\int _{-C_{3}}L(x,y)\,dx=-\int _{a}^{b}[L(x,g_{2}(x))]\,dx}
Интеграл над C 3 се негира, јер иде у негативном правцу од b до a , јер је C оријентисана позитивно (у смеру супротном смеру казаљке на сату). На C 2 и C 4 , x остаје константно, што значи да
∫
C
4
L
(
x
,
y
)
d
x
=
∫
C
2
L
(
x
,
y
)
d
x
=
0
{\displaystyle \int _{C_{4}}L(x,y)\,dx=\int _{C_{2}}L(x,y)\,dx=0}
Стога,
∫
C
L
d
x
{\displaystyle \int _{C}L\,dx}
=
∫
C
1
L
(
x
,
y
)
d
x
+
∫
C
2
L
(
x
,
y
)
d
x
+
∫
C
3
L
(
x
,
y
)
d
x
+
∫
C
4
L
(
x
,
y
)
d
x
{\displaystyle =\int _{C_{1}}L(x,y)\,dx+\int _{C_{2}}L(x,y)\,dx+\int _{C_{3}}L(x,y)\,dx+\int _{C_{4}}L(x,y)\,dx}
=
−
∫
a
b
[
L
(
x
,
g
2
(
x
)
)
]
d
x
+
∫
a
b
[
L
(
x
,
g
1
(
x
)
)
]
d
x
(
4
)
{\displaystyle =-\int _{a}^{b}[L(x,g_{2}(x))]\,dx+\int _{a}^{b}[L(x,g_{1}(x))]\,dx\qquad \mathrm {(4)} }
Комбиновањем (3) са (4), добијамо (1). На сличан начин добијамо (2).
^ „Гринова теорема, доказ, примене и вежбе - Наука - 2023” . warbletoncouncil (на језику: српски). Приступљено 2023-02-05 .